Nenadov Dnevnik

Успомене Balkan Salsa Meeting 2

2011-09-30T12:54:00.014+02:00

Давно беше та 2010. када је по први пут у Бихаћу успешно одржан Balkan Salsa Meeting. Током три дана окупило се стотину учесника и инструктора плеса из региона, домаћин се потрудио да осим радионица и партија, све учеснике обрадује и рафтингом Уном.

На крају успешно завршеног првог, домаћин је обећа још бољи, луђи, лепши и гламурнознији други BSM. То сам чуо, нисам био присутан, данас је остала само жал што нисам!
Након првог, који је остао у најлешим успоменама, на ред је дошао и други BSM.

Обасут са свих страна утисцима са BSM 1, још у јануару сам поставио циљ да на BSM 2 обавезно одем, а у исто време сам почео и са припремама. Ништа ме није могло изненадити, чак ни промена термина. Прве информације са којима је организатор изашао су обећавале луд провод. Крајем јуна сам се већ пријавио... за сваки случај.

Лето без премца, радно, узаврело, ... обећавало је опуштајућу и јесен за памћење.

Сачекао сам да се утисци слегну, да све дође на своје место, да ме окруже свакодневни проблеми и да тек тада пишем о утисцима, који су и месец дана након повратка још увек јаки и јединствени.

Пет дана пред полазак, уследио је договор када, чиме и са киме... па добро, најбоље је путовати преко дана, зато је и најбоље кренути изјутра. Петак сам дочекао са огромном зубобољом, па откуд сад, не дам да ми поремети планове, попио лек, опскрбио се пуном кутијом, покупио торбе и са Владом кренусмо пут Бихаћа.

У путу весело, дремљиво, па и спављиво. Дакле, неко је певао и играо (оне вежбе за изолацију добро дошле), неко је само дремао, а неко и спавао...

Кроз хрватску равницу без заустављања, а онда су уследиле босанске врлети и уживање у вожњи поред реке Уне, све до Бихаћа.

Хотел одмах поред реке, тераса гледа на Уну, седиш, пијуцкаш, слушаш жубор воде, уживаш,... опуштајуће.

Све је спремно за почетак, али провести време поред Уне је за неке било изазовније него учествовати на првим радионицама.

Салса party сасвим другачије него код нас... LA style се доста разликује од Cuban, било је благих судара, мимоилажења, али ипак је било за памћење. Но оно што нигде није било је Аfter party, журка уз живу музику, забавну и народну, зар је потребно рећи нешто више осим да је завршен у пола седам изјутра.

Због реке, ноћи су свеже и савршене за спавање, тако да смо се око 9 пробудили одморни, али тотално сломљени, следио је дан Д, у нашем случају дан Р (рафтинг).

Након доручка, радионице, Zumbu код најбољих инструктора са ових простора, сам иако љубитељ морао да прескочим, али Kizombu код Немање Сонера и Reggeaton код Доние су били изазовнији и послужили су као добро загревање пред рафтинг.

Иако је рафтингу претходио ручак више нас га је прескочило, не ваља изазивати желудац. Поделили смо се по чамцима, осам чамаца за 64 учесника

- Облачите одела и ускачите у чамце идемо. Стој....!

- Па шта је сад?

- Трка!

Пре старта мора да иде трка, по један члан посаде у чамцу, да весла са једне обале на другу, да узме флашу, да се врати на ову да се укрцају остали и онда се креће...

- Види неком је испало весло. Подругљиво је констатовала Јелена.

- Где је теби весло? Упитала је Данијела.

- Па то је моје весло! Дај весло!

- Дај весло! Повикаше сви у глас.

Након што смо први кренули, заслугом Немање Сонера, који је у трци победио, уследио је велики залет, у којем смо оставили друге далеко иза себе. Са првим окретом и једним насукивањем почетни узлет је спласнуо, па су почела брљања али и прве прозивке, најчешће...

- Ненаде, веслај, пази на ритам, ударићу те овим веслом, ако не будеш добро веслао!

- Ненадеееее, удавићу те, веслај!

.... упућене мени, док су нам се остали бивали све ближи.

Није битно који смо стигли, битно је да нисмо били први, али је још битније да нисмо били последњи, значи ту негде између и то више захваљујући скиперу који је сам брже веслао уназад него што је нас осморо веслало унапред. Е да смо били на римској галији, где ли би она завршила!

- Доћићемо вечерас да играмо Bachachu. На крају су свој долазак потврдили скипери.

Уморни и исцрпљени, више од узбуђења него од тога што је сплаварење било захтевно, са великим осећајем глади смо се вратили у хотел право на вечеру, након које је опет уследиле Салса party, потом игре без граница и Аfter party, који многи нису дочекали, отишли на спавање, било је негде око пола три!

Да ли да устанем или да одустанем... моје најчешће питање код куће, али да ће ме та дилема мучити и у Бихаћу, нисам могао ни да наслутим.

Наравно да сам устао, овако леп дан провести у кревету би био грех, а након Dance hall-a код Доние сам био сасвим будан, тако да сам радионицу код Ведрана (данас вицешампион у салси са својом партнерком Лејном на World Dance Festival-у одржаним у Будимпешти 25. септембра 2011. све честитке), сачекао чио и оран за нешто ново. Иначе, морам да кажем да сам се са Ведраном и Лејном први пут сусрео на Salsa Motion Weekend Vol. 5 на радионици Salsa Show Style и још увек се сећам „супермена“!

Balkan Salsa Meeting 2 је са успехом завршен, а Ади је поздравио све Паланчане.

Пуних срца, радосни и весели смо кренули назад.

Сећате ли се оне зубобоље од петка ујутру и ја сам је се управо сетио.

О томе како је заиста било сведоче и ова два утиска са Facebooka:

Бојанa Милићевић

WOOOOWWW какав викенд у Бихаћу! Људи, дружење, природа и наравно плес! Немам друге речи осим WOOOOWWW! Хвала свима који су овај викенд учинили тако чаробним!

Неда Стојковић

Шта рећи, Острожац на Уни - Чудно, заиста чудно:) Звезда падалица у одласку и весела колона у повратку. Домаћа кремпита, предивна свећица и весела песмица. Торта од 25+6 килограма и секач над секачима. Уиграна екипа веслача на Уни, непревазиђени кормилар и засигурна победа. Победнички круг како то доликује првацима. Па чекај, љубазно и ефикасно осбоље хотела. Модерне комуникације и прегршт укусних јела на располагању. Грах, грах и наравно опет грах и по који ћевап и пиленце. Нови весели четворноножни другари. Плеши, плеши док мислиш да не можеш више, а онда реци хоп, па се поиграј игара без граница. Све у свему - Чудно, заиста чудно :)

О непожељним становницима рачунара – вируси, црви и тројански коњи?

2011-07-19T08:48:00.002+02:00

Већ дуго нисам имао проблема са вирусима, али пре неки дан пријатељ ми јавља да је са моје е-маил адресе коју имам на једном од бесплатних сервиса добио линк на којем се налази вирус, што ме је инспирисало да напишем понешто о штеточинама које остављају негативне последице на рад рачунара.

Вируси, црви и тројански коњи су злонамерни програми који могу да изазову штету на рачунару и подацима који се у њему налазе. Они такође могу да успоре Интернет везу, па чак и да користе рачунар за даље ширење на друге рачунаре широм Weba. Добра вест је то што, уз малу превенције и мало размишљања, постоји мање шанси да ћете постати жртва ових претњи. Замислите то као закључавање улазних врата на стану!

Прочитајте овај текст до краја да бисте сазнали све о овим штеточинама, као и о разликама између њих.

Шта је вирус?

Вирус је део рачунарског кода који се прикачи на програм или датотеку тако да може да се преноси са рачунара на рачунар, ширећи при том заразу. Вируси могу да оштете софтвер, хардвер и датотеке.

Вирус је код написан са јасном наменом да сам себе умножава. Вирус покушава да се шири од рачунара до рачунара тако што се качи на неки програм.

Исто као што опасност код људских вируса варира од Еболе до једнодневног грипа, тако и међу рачунарским вирусима постоје они који су само мала сметња при раду до оних који су потпуно деструктивни. Добра вест је то што се прави вирус не шири без људских поступака који би га покретали, као што су дељење датотеке или слање е-поруке.

Шта је црв?

Црв је, као и вирус, направљен тако да се копира са једног рачунара на други, само што он то ради аутоматски, преузимањем контроле над функцијама рачунара које омогућују пренос датотека и података.

Када црв уђе у систем, он даље може да путује сам. Велика опасност код црва јесте њихова способност да се умножавају у огромним количинама. На пример, црв би могао да пошаље копије себе самог свима из адресара е-поште, а затим би њихови рачунари урадили то исто, чиме се изазива домино ефекат загушења у мрежном саобраћају што успорава пословне мреже и Интернет у целини. Када се ослободе, нови црви се шире веома брзо, загушујући мреже, што може да значи да ћете морати да чекате дупло дуже да се отворе Web странице на Интернету.

Црв је поткласа вируса. Црв се обично шири без помоћи корисника и сам дистрибуира сопствене потпуне копије (можда измењене) широм мрежа. Црв може да заузме меморију или пропусни опсег мреже толико да рачунар престане да реагује.

Пошто црвима није потребан „програм-домаћин“ или датотека да би путовали, они такође могу да се кришом увуку у систем и омогуће некоме другоме да даљински контролише заражени рачунар.

Шта је тројански коњ?

Попут митолошког тројанског коња који је личио на поклон, али су у њему били сакривени грчки војници који су заузели Троју, савремени тројански коњи су рачунарски програми који делују као користан софтвер, а заправо угрожавају безбедност и изазивају пуно штете. Један скорашњи тројански коњ појавио се у облику е-поруке која је имала прилоге за које се у поруци тврдило да су Microsoftove безбедносне исправке, а испоставило се да су то били вируси којима је задатак да онемогуће антивирусни софтвер и заштитни зид.

Тројански коњ је рачунарски програм који делује корисно, а заправо је штетан.

Тројански коњи се шире тако што наводе људе да отварају програме мислећи да они потичу из легитимних извора. Microsoft често шаље безбедносне билтене путем е-поште да би боље заштитио корисника, али они никада не садрже прилоге. Такође, сва безбедносна упозорења Microsoft објављује на својој Web локацији за безбедност пре него што их пошаље корисницима е-поштом.

Тројански коњи се могу налазити и у бесплатном софтверу који преузимате. Никад немојте преузимати софтвер из непоузданог извора. Microsoftove исправке и закрпе увек преузимајте помоћу услуга Microsoft Windows Update или Microsoft Office Update.

Како се црви и други вируси шире?

Готово сви вируси и многи црви не могу се ширити уколико не отворите или не покренете заражени програм.

Многи најопаснији вируси су се проширили пре свега преко прилога е-поште – датотека које су послате уз е-поруку. Да ваша е-порука има прилог види се обично по икони са спајалицом која представља прилог и приказује његово име. Фотографије, писма написана у програму Microsoft Word, чак и Excelove табеле, све су то само неке од датотека које свакодневно можете добијати путем е-поште. Вирус се покреће када отворите датотеку из прилога.

Савет: Никад не отварајте прилог е-поште ако га нисте очекивали и ако не знате тачан садржај приложене датотеке.

Уколико примите е-поруку са прилогом од непознате особе, одмах је избришите. Нажалост, више није безбедно ни отварати прилоге од људи које познајете. Вируси и црви имају способност да украду податке из програма за е-пошту и да пошаљу сами себе свима са списка у адресару. Тако, ако добијете е-пошту од некога са поруком коју не разумете или са датотеком коју нисте очекивали, увек се обратите особи која је послала поруку да бисте утврдили садржај прилога пре него што га отворите.

Други вируси се могу ширити помоћу програма које сте преузели са Интернета или преко заражених дискова које сте позајмили од пријатеља или чак купили у продавници. Примери заразе овим путем су ређи. Већина људи добија вирусе тако што отвори и покрене непознати прилог е-поште.

Како да знам да ли имам црва или неки вирус?

Када отворите и покренете заражени програм, можда нећете знати да сте се заразили вирусом. Ваш рачунар може да успори, да престане да реагује или систем може почети да пада и да се поново покреће сваких неколико минута. Понекад вирус напада датотеке које су вам потребне за конфигурисање рачунара. У том случају може да се деси да притиснете дугме за укључивање рачунара и угледате само празан екран.

Сви ови симптоми су уобичајени знаци да ваш рачунар има вирус. мада би могли бити изазвани и хардверским или софтверским проблемима који немају никакве везе са вирусима.

Обратите пажњу на поруке са упозорењем да сте послали е-поруку која је садржала вирус. То би могло да значи да је вирус навео вашу е-адресу као пошиљаоца заражених е-порука. То не значи обавезно да ви имате вирус. Неки вируси имају могућност фалсификовања адреса е-поште.

Уколико не ажурирате антивирусни софтвер редовно, нема сигурног начина да знате да ли имате или немате вирус.

Два сата квалитетног програма

2011-07-14T14:25:00.001+02:00

У "Паланачким" новинама објављеним 1. јула на 12. страни је објављен мој текст о Годишњем концерту Плесног центра "Младост". сви они који нису у могућности да прочитају штампани примерак, могу прочитати у електронском облику!

Отворено писмо предсендику ПСС-а Борису Мићићу

2011-07-05T11:11:00.001+02:00

Поштовани господине председниче,

Сведоци смо да се број планинарских друштава сваке године увећава самим тим се и веза- комуникација између њих усложњава. Запитали бисте се, како је могуће да у савременим условима комуникација, када су нам средства за контакт са људима и организацијама на дохват руке, информације међу планинарским друштвима слабо или никако циркулишу и стижу од једног до другог друштва па и до самог ПСС-а.

Моје мишљење је да је то с тога што ни друштва, а ни сам савез са комисијама за информисање и маркетинг и тржишне активности које требају предњачити и давати идеје и упутства како да се успостави добра комуникација и како да се побољша квалитет протока информација између друштава и ПСС-а, немају идеју, а камоли некакав документ о комуникацији који је предуслов за све горе поменуто.

„Стратегија комуникације“ је писани документ који би обезбедио основу за добру комуникацију, да сви заинтерсовани буду добро информисани како о редовним активностима тако и свим дешавањима у вези ПСС-а и планинарења уопште. Документ би регулисао размену информација која би се постигла једноставним и ефикасним каналима који омогућавају дистрибуцију и добијање повратних информација од интерне и екстерне јавности (чланови, планинарска друштва, партнерске организације, медији, заинтересована публика).

Добра и ефикасна комуникација омогућава да адекватно пружамо информације планинарским друштвима и партнерским организацијама, омогућава разумевање за деловање чланова и планинарских друштава, развије подршку за наш рад у друштву и идентификује и лоцира страхове, бриге и тежње друштва и чланова.

У нади да ће моје писмо наићи на позитивне реакције, срдачно Вас поздрављам.

Ненад Радојковић

планинар од 1984.г.

потпредседник СД „Јасеница“

Organizacija planinarskih akcija

2011-07-04T11:06:00.000+02:00

Na yu-mount grupi sam napisao jedno pismo povodom organizovanja planinarskih akcija, odnosno povodom organizovanja "Noćnog uspona na Rtanj". Post u celosti prenosim ovde:

Već neko vreme preko svog bloga pratim blog pod nazivom "Planinarenje - planinarske akcije, alpinizam, biciklizam, planinarska oprema, orijentiring", i ne mogu da vam opišem moje iznenađenje kada sam na ovom blogu pročitao obaveštenje za "Noćni uspon na Rtanj", akciju na kojoj redovno učestvujem, a koja se tradicionalno održava u nedelji kada je pun mesec.
Ove godine po prvi put je organizjaciju ove akcije od Planinrasko- smučarskog društva "Železničar" preuzelo Planinarsko društvo „Šiljak“ iz Boljevca i po prvi put promenilo termin. Ajde što su promenli termin, no sto o tome nisu nikoga obavestili, zapravo, nisu nikoga ili retko koga obavestili o akciji uopšte, a "Železnicar" je bio jedan od retkih planinarskih društava koja su znala termin održavanja akcija.
Nisam planirao da idem u terminu održavanja, imao sam u planu nešto drugo, ali neki moji prijatleji jesu, ali ne da učestvuju na akciji, već na rok koncertu koji se u subotu 2. jula održavao u naselju Rtanj.
Ne treba biti mnogo pametan i sabrati dva i dva i docći do zaključka da su se organizatori akcije odlučili za ovaj termin baš zbog rok koncerta, kako bi rok koncert učinili posećenijim, no na žalost niti je rok koncert vrveo od posetilaca niti je planinarska akcija bila masovna kao prethodnih godina... i neću da kažem da je na kraju kiša, koja je počela da pada oko 10h pokvarila sve i rok koncert i uspon.

Na žalost vremenske prilike ne možemo da kontrolišemo ali organizaciju svakako...

Često se dešava da organizatori akcije ne obaveste jedno ili dva društva o predstojećoj akciji, zaboravi se, smetne s uma, ima nas mnogo, svake godine sve više, ali retko se dešava da obaveste jedno ili dva.

Ubuduće vas molim da povedete računa o tome... ako nema finsijskih sredstava da se pošalju obaveštenja svim društvima putem pisama, uvek je tu e-mail, ova grupa, a i PSS ima svoju Internet prezentaciju preko koje se mogu plasirati razna obavesštenja, ako društvo već nema svoju.

Srdačan pozdrav

Nenad R.

Jasenička transverzala

2011-06-30T12:33:00.000+02:00

Jasenička transverzala - staza zdravlja | Такође промовиши своју страницу

Моје плесне ципеле VII или Како ме је освојила Зумба

2011-06-22T16:09:00.000+02:00

“Идемо мало на Зумбу да се искачемо и загрејемо!” Рекао је један од присутних у мушкој свлачионица пред почетак прве радионице у суботу 4. децембра 2010. на Salsa Motion Weekend vol4.

То је уједно и био мој први сусрет са тим ... нисам ни знао шта је Зумба, али куд сви Турци туд и мали Мујо, пођох тако и ја на загревње.

Била је то љубв на први корак... харизматични инструктор, весела музика и живахни кораци, учинили су да се опустим, уживам и забавим. Није ни чудо да је Зумба освојила цео свет!!!

Латино музика и плес спојени су у једно, како би креирали динамичан систем вежбања који има за циљ да буде забаван и ефикасан кроз који се губи од 400 – 1000 калорија на сат, а притом сам и задовољан. За Зумбу није неопходно плесачко знање, једино што треба је добра воља.

Зумба је постала највећи плесно- вежбајући програм којим се бави преко 12 милиона људи, свих облика, грађе и старости.

Како је настала Зумба!?

Зумба је настала случајно када је играч и кореограф Бето пошао да одржи стандардни аеробик програм, али је заборавио музику за аеробик. Пошто је желео да се спасе и реализује час, одлучио је да користећи микс музике који је стално носио у ранцу, а то су биле мешавине Salse и Merengeа уз које је одрастао, спонтано је створио нову врсту плеса – фитнеса који пушта да вас музика понесе и да из ње произађе покрет. Енергија је преплавила салу, а људи нису могли престати да се осмехују. Његова група је волела ове новине и револуционарна идеја је рођена.

Вежбање је здраво, корисно, убрзава метаболизам, учвршћује…. Вежбање је много тога, али сигурно је да никада није било ЗАБАВНО… све до сад јер Зумба је вежбање из забаве, вежбање које јесте забава и које доноси само чисту срећу!

Моје плесне ципеле VI или Како привући више мушкараца?

2011-06-13T10:58:00.002+02:00

Мислио сам да теме везане за плес којима сам се до сада бавио завршим са мојим одласком на први час плеса и ангажовањем и посветим се плесу из једног другог угла, међутим... не могу. Плесни живот је, како сте из мојих претходних постова могли да видите јако богат, те за неког ко је од скоро у тим водама тема не недостаје.

На часу плеса

Постоји једна тема са којом се већина инструктора у Србији суочила, ако не у већим градовима, онда у провинцији свакако, а то је мањак мушкараца на часовима плеса.

Проблем мањка мушкараца уопште, а нарочито добрих плесача, чини ми се да је присутан скоро свуда, и то не само код нас већ у свету, само што је негде то више или мање изражена. То углавном зависи од средине, код нас нажалост овај проблем је веома присутан па се поставља питање како привући мушки род да увиди лепоту и чар плеса.

Да би се нашло потенцијално решење овог проблема морамо да знамо нешто о његовим узроцима, јесте да их има много али узећу у обзир оне најчешће.

Менталитет, васиптање и традиција играју пресудну улогу за одлуку да се крене на плес. Страх од непознатог, од учења корака, збуњивања... страх од тога да им се неко не смеје, да не испадну неспретни у друштву, поготово пред девојкама, стид од других мушкараца да их не оговарају, да им се неподсмевају: "Ха-ха-ха ти идеш на плес", су једни од најчешћих узрока мањка мушкараца, као и онај изговор који сам више пута помињао... "ја имам 2 леве ноге" су најчешћи узроци мањка мушкараца на часовима плеса, као и било која пауза и прелазак са почетног на напреднији ниво представља важан тренутак у одлучивању даљег наставка бављења плесом.

На многе плесаче је нешто утицало да превазиђу баријере и крену на часове плеса, а све горе поменуто нам говори да они који нису пробали нису били довољно упорни, а та првобитна упорност је најбитнија да преломе.

Па како онда привући већи број мушкараца на плес?


Катарина и Дејан

Свакако решење је у едукацији људи. Промовисањем плеса путем разговора, па и социјалних мрежа, текстова, клипова и слика, да мало промене нека њихова размишљања и схавтања и одлуче се да пробају да плешу.

У том погледу девојке могу бити јако корисне и разговором помогну својим друговима, момцима, симпатијама и осталима да дођу на неки од часова (причајте са мушкарцима и чим видите да је неки на граници да проба, одмах га наговорите да додђе). Кад дође на први само мало подршке је потребно да дође и на другу, а после тога ће сам доћи на трећи и на наредне. Само их треба постепено "кљуцкати" и уродиће плодом кроз неко време, јер ништа не може одмах.

Поред приче и објашњења зашто је плес добар, девојке би требало да доведу мушкарце да виде како је то и како није geyski већ баш cool.

Девојке имају много утицаја на момке и уз мало више њиховог ангажовања и убеђивања на том пољу и крајњи резултат ће бити више момака за игру, тако да ће и оне бити задовољније. Знам да многе цуре ово раде, али мораће да се потруде још мало.

Са друге стране девојке могу да буду мало и безобразне па да не пруже подршку оним момцима који се труде и који хоће да науче, а слабије им иде. Чак има неких које и не желе да играју са момцима који су слабији плесачи већ само са добрим плесачима... а да не говоримо о другим начинима којима се може убити мушко самопоуздање... а то и није тако тешко нарочито у почетку учења плеса...

Тако да девојке имајте стрпљења према момцима јер ће се на крају, надам се, све завршити са већим бројем добрих плесача са којима би сте могле да играте.

Моје плесне ципеле V – Сви марш на плес

2011-05-27T12:12:00.007+02:00

Плес у друштву

Можда сте један од оних који би све то пробали, а немају где, вечити изговор и непостојећи разлог. Ако вам се игра, играјте, простор уопште није битан. У крајњем случају, ако не знате где и како, зато постоје плесне школе које су последњих година постале веома ИН, а ако то можда не мислите, проверите, пођите у једну плесну школу, све оне дају један или више пробних часова бесплатно. Ја сам пробао и са тврдњом могу да кажем да јесте тако!

На први час Salse сам отишао са жељом и вољом да научим те раздрагане плесове који се играју на врелом кубанском песку на прелепим обалама пацифика. Тај час је требало да буде увод у мој живот плесача рекреативца, који се неће стидети да стане на плесни подијум, а не мој преображај у занесењака латино ритмовима, шпанским језиком и Salsa покретима.

У Плесном центру у Смедеревској Паланци учимо да плешемо, инструктори су нам, дугогодишњи плесачи, Влада и Нина, инструктори Salse у плесној школи „Примера“ из Београда. Нина, висока, танана, правилних црта лица и Влада, висок, крупан, више ми је личио на бившег кошаркаша, него на инструктора плеса. Главна карактеристика им је да обоје имају великог стрпљења за ученике и жељу да подучавају, пренесу знање и објасне укоченим аматерима основне кораке латино плесова.

У почетку сам био јако укочен, нисам умео да померам ни руке, ни ноге, нисам схватио како да направим окрет, а о кординацији кукова и рамена да и не говорим. Нисам од оних који погледом могу да скину кореографију и да је одмах репродукују, мени треба приказати разложену и рашчлањену и онда ћу је са лакоћом преузети. Са Salsom је управо тако. Онога тренутка када сам овладао основним корацима родила се моја неизмерна љубав према овом плесу.

Ивана и Здравко

Уколико кренете на часове плеса прва ствар коју ћете схватити је да може бити забавно. Ритмови, партнерство, играње и музика чине заједно једно од најзанимљивијих искустава које сте икад имали. Учење плесања је вештина која остаје до краја живота, њена велика корист је због сталног сусретања нових људи. Како је сусретање нових људи друштвена активност то већ представља половину плесне забаве. Лепота плеса у друштву лежи у интимности контакта међу људима, поготово ако плешу у пару. То чини сваки партнерски однос посебним. Временом се тај однос учвршћује. Плесом можете упалите нову искру или распламсати пламен који гори. Плес је такође и здрав, јер плесањем трошите енергију као код пливања и трчања. Постаните здравији, чилији и уживајте у животу.

Физичко напрезање плесањем један је од најбољих начина за ослобађање од стреса. Друштвени плес је најбољи начин за рекреацију и релаксацију!

Моје плесне ципеле IV

2011-05-23T12:59:00.001+02:00

Последњих година, цео свет се тресе од латино грознице. Врели плесови: Samba, Rumba, Cha-Cha-Cha, Salsa, Bachata, Mambo и Merenge причају смелу и ватрену причу о љубави и завођењу.

Плес се један аспект љубави, који често занемарујемо, склоњен у страну и понекад заборављан због вере да њиме може да се бави само онај ко има таленат. Већини, поготово нама мушкарцима, лакше је да само посматрамо свог партнера у том чину, док учешће вешто избегавамо. Али плес је својеврстан афродизијак, који за кратко време ускомеша све. Плес показује све оно што се не може исказати речима, опушта, доводи у стање заљубљености иако тога можда нисте ни свесни.

Кроз плес можете изразити идеје, емоције, ослободити енергију, или једноставно само уживати јер плес гарантује радост и надахнуће. Плес обогаћује и храни душу човека, има повољне психотерапеутске учинке. Говор тела је моћан и експресиван: може да изрази нежност, бес, радост, патњу… Кад изустите и највештију лаж, он ће вас одати. Ако га човек сублимише и преточи у култивисан покрет, настаје плес као најпрефињенији облик завођења. Такође има низ позитивних учинака на физичко здравље човека.

Зато се не оптерећујте корацима и покретима, само се препустите музици загрлите партнера и гледајте у очи, али, пазите са ким и како играте, у плесу је лако занети се!

Моје плесне ципеле III

2011-05-08T14:42:00.003+02:00

До сада сам причао о стандардним латино- америчким плесовима Sambi, Cha Cha Cha и Rumbi. Али постоје и такозвани улични плесови од којих су најпознатији Salsa и Merenge.

Salsa сос (благи и љути)

Salsa се првобитно односила на љути сос који се користио као зачин јелима. Правио се од исецканог свежег поврћа или воћа а обавезни састојци салса соса су парадајз, лук и љуте папричице. Као мешавина различитих састојака, могао је да задовољи најразличитије укусе, окарактерисан као ватрени додатак који буди чула и даје укус храни.

Први пут реч салса је употребљена да означи покрете у плесу и врсту музике 1933. године када је кубански композитор песама Ignjacio Pinjerio написао песму „Echale Salsita“, у преводу „Dодај мало салсе“.

На идеју је дошао када је пробао храну без кубанских зачина. То је био протест против неукусне хране, али и спутаности тела које се у плесу, до тада, кретало по унапред направљеним шаблонима.

Dодати салсу је значило зачинити музику, ритам, покрете, плес, пробудити тело и свим чулима осетити живот. Ипак, доста времена је прошло пре него што је Salsa популаризована.

Песма „Oye Como Va“ Karlosa Santane 1969-те привукла је младе људе различите етничке припадности, док је продаја конга бубњева скочила широм SАD-а.

Масовна употреба речи Salsa за плес и музику почиње тек након 1976. године, када је њујоршки магазин Билборд објавио додатак на 24 стране под називом „Салса експлозија“. Тада су и сви остали медији почели да користе овај термин и Salsa је рођена.

Rumba

Salsa је кубанско- порториканског порекла, док је Merenge из Доминиканске Републике. То су живахне игре настале на врелом кубанском песку, нагласак ових плесова је на фигурама у којима се партнери преплићу шармантно заводећи једно друго.

Salsa води порекло од кубанског Sona, који сам по себи већ представља фузију шпанског Sonera и афричког Bita, и онда се на постојећу мешавину додаје ред француског Dansona и на крају се зачини са афричком Rumbom која даје посебан шмек овом плесу. Salsa је слична Mambu по томе што осам битова у музици прати шест плесних корака. Плесови имају доста сличних покрета. Ипак, окрети су у Salsi постали њена главна одлика, тако да је и за играче и за гледаоце утисак који Salsa оставља у многоме другачији од оног који оставља Mambo.

Овај спој плесова се у мањој мери и са неким варијацијама појавио и у другим земљама, као што су између осталих и Dоминиканска Република, Колумбија, Порторико.

Salsa је плес који не захтева много простора, за разлику од Sambe или Fokstrota, у Salsi пар се не креће толико дуж подијума за игру, све се дешава на релативно малом простору који заузима плесни пар.

Не постоје стриктна правила о томе како треба играти Salsu, иако се може уочити неколико различитих стилова, као што су кубански, колумбијски, њујоршки или стил Едија Тореса, порторикански, Руеда итд.

Salsa какву данас слушамо, се разликује од земље до земље, и њен ритам, као и покрети су прилагођени захтевима локалних средина. За Salsu се каже да има много корена, много грана и само једно стабло које их све спаја.

Оно што је важно знати о Salsi јесте да је она дошла у многе земље, а из њих изашла другачија. Она је продукт свих који је плешу и пример флексибилности и еволуције.

Viva la variedad – Viva la salsa!

Моје плесне ципеле II

2011-05-02T13:41:00.005+02:00

У прошлом чланку сам писао уопштено о плесу, пошто се бавим латино- америчким плесовима, писаћу вам нешто о њима.

Латино-амерички плесови имају три изворишта:

1. Афро-Бразилски

2. Афро-Кубански

3. Афро-Карипски

У Латино- америчке плесове спадају:

1. Samba

2. Cha Cha Cha

3. Paso Doble

4. Rumba

На аматерским од 1955. године, а од 1960. године на светским првенствима приказивана су четири плеса: Samba, Rumba, Cha-Cha-Cha i Paso Doble. Углавном су их играли француски парови. Док су о припадности Rumbe и Tanga била су различита мишљења. Rumbu су често спомињали као шести стандардни плес, а Tango су због својих латино- америчких корена убрајали у латино- америчке плесове, као четврти плес. Тек је 1961. године одлучено да се Tango плеше као пети плес у стандардним плесовима. Истовремено је Rumba добила своје место поред Cha-Cha-Cha, Sambe и Paso Doble-a, као четврти латино- амерички плес. Jive је тек 1968. године добио место као пети плес у такмичарској групи латино- америчких плесова и признање од стране Светског Савеза аматерских плесача. Крајем 50-их година XX века, латино- амерички плесови су ушли у програме плесних школа, а млади су масовно похађали плесне школе. С техником латино- америчких плесова бавили су се и Енглези који су поставили темеље и данас важеће технике. Књига Waltera Lairda - The Technique of Latin American Dancing, објављена 1964. године, постала је темељ латино- америчких плесова.

"Пут кроз време", кореограф Владимир Шуковић

(18. децдембар 2010. - Првенство Србије у специјалним плесовима)

Samba је групно име више плесних форми које су црни робови са собом преносили из своје домовине Конга, Судана и Анголе током протеклих векова у нову земљу Бразил. У то време овај плес је био јако популаран, а носио је име “Semba” што означава типично кретање кукова. Код банту народа екстазни плес је био средиште и основна карактеристика верских прослава. Ова афричка плесна култура се раширила и на обалама Бразила, а плес су удомили и Рио, Сао Паоло, Пернамбућо, Бахиа и Маранхао.

Поред тог плесног израза, популаран је био и плес у кругу. У средишту круга је плесао један плесач или пар. Ове плесове Бразилци су називали Batuque, Lundu или Samba. Најпопуларнији плес по кругу био је “Samba de moro”, што се може сматрати претходником модерне Sambe. Музика Самбе произилази из верске музике древне Африке. Главни инструменти су бубњеви и звона, који су углавном афричког порекла. Брза и живахна музика подстицала је плесно кретање. Током плеса парови обраћају пажњу не само на кретање напред по простору, него и на оживљавање такозваног Bounce- кретања. Ово кретање настаје савијањем зглобова и колена.

Гипки и динамични покрети Sambe, који подразумевају контракције трбушних мишића, разуздано њихање боковима, брзе ноге и елегантне покрете руку у тропском ритму шаљу јасну поруку еротске природе, наравно. Покрети Sambe често асоцирају на покрете у љубавној игри, а моћан ритам недвосмислено подиже температуру.

Данас Samba господари у бразилском музичком животу. Сваке године у част светски познатом карневалу у Риу, рађају се нове Samba мелодије.

Cha-Cha-Cha је настао развојем афро- кубанске музике, исто као и Mambo, првобитно је постојала само музичка форма. Cha-Cha-Cha је варијанта Румбе и Mamba. Релативно брз, плеше се на малом простору. Креатор Cha-Cha-Cha музике је кубански музичар, Enrique Jorrin који је 1953. године развио спорији Mambo- Cha-Cha-Cha из пребрзо одсвираног Mamba, али није стекао праву славу тим покушајем. Место “рођења” Cha-Cha-Cha је Palladium на Brodwayu у Њујорку. Само име Cha-Cha-Cha може се сматрати ритмичким делом музике што музичари разумљиво и јасно “изражавају”, а плесачи интерпретирају кроз три мала корака.

Cha се састоји од три корака које плешемо у основној форми Cha-Cha-Cha. Морамо обратити пажњу, да ширина корака не прелази ширину кукова. Cha можемо плесати с окретом или без, напред, назад, у страну или у месту. Као резултат преноса тежине на испружену ногу настаје кретање кукова за време плеса. Својим чистим, јасним ритмом и веселим фигурама, многобројним варијацијама овај плес се брзо пробио. Карактеристика му је да се скоро свака његова основна фигура може пренети у Румбу. Наравно, мора се пазити да интерпретација пренесених фигура увек буде у складу са карактером плеса. Током плеса, плесни парови се осећају слободним, карактерише их добро расположење и међусобна очараност. Самоуверени, мало се поигравају с партнером, а истовремено и са гледаоцима.

Rumba је збирно име за више кубанских плесова. Током плеса мешају се лирични са еротичним елементима, што се музике тиче богата је афро- кубанским ритмовима. Из ових ритмова развиле су се две врсте плесова: Habanera у XIX и Modern Rumba у XX веку које су у блиском међусобном сродству. Музика се свира споро као што је у Европи касније популарна Rumba- Bolero или у бржем темпу као у Rumbi-Guaracha и “кубанској румби”.

Rumba је нежан плес љубави у ком је еротика у назнакама, мада се можете њоме поиграти страсним загрљајима, извијањем уназад, потколеницом око партнеровог струка, погледима и покретима руку. Она говори о нежности и топлини.

Rumba је у Европу стигла 1930. године преко Њујорка. Први Rumba хит био је “The peanut wendor” који је освојио цео свет. За историјат развоја Rumbe у Европи значајно је да су се водила два “Rumba- рата” (1956/58. и 1961/63.) кад се расправљало о стандардизацији технике Rumbe. Француски и Енглески стил су се супротстављале тзв. “Cuban style”, кога је извесни Француз Pierre развио из Mamba у Енглеској и “Square Rumba”, спори Rumba- Bolero коју је развио Lucien David у Француској. “Rumba- рат” се завршио тако што је међународни одбор одлучио да се Rumba може градити на два основна корака. На крају се проширио “Cuban Style” с обзиром да су се скоро сви парови користили овим стилом. Данашње плесне школе се исто користе овим стилом.

Овај плес карактерише еротска игра, вруће љубавно такмичење. У пуно фигура показује се уметност женског завођења. У међусобној конверзацији жене и мушкарца, жена се двоуми између преданости и одбијања, а мушкарац између привлачења и независности. Израз тога постиже се снажним кретањем кукова и карлице. У описима из XIX века Rumbu приказују као страствен, заводљив плес у којем се жена труди завести мушкарца изазовним кретањем кукова. Кретање кукова је типичан елемент Rumbe, које настаје преносом тежине на испружену ногу. У интересу креирања естетског и лепог плеса у Rumbu су унети различити елементи Jazza.

Хаљине за све латино- америчке плесове обично су јарких боја, украшене штрасом и шљокицама који имитирају неки стари гламур, голицајући машту партнера, водећи га путем наде да ће се она претворити у стварност. На тај утисак наводе и високе потпетице и светлуцави пудер, откривена леђа или бикини који се назире испод провидне хаљине… Ништа не мора бити случајно.

Можете обући и стандардну одећу: стреч џинс, сукњице, шортсеве и топове од свиле, памука или ликре, прошарани понегде штрасом. Важно је само да крпица не буде превише. Добро је да чарапе буду мрежасте, да понеки каменчић на вама светлуца, да миришете на неки егзотишан мирис…

У овим шареним, шљаштећим надасве оскудним траговима одеће на вама, у лудилу латино ритма, на врелом сунцу и у страсном загрљају, кад заборавите на све границе, коначно ће се пробудити успавани лептирићи у вашем стомаку.

Моје плесне ципеле I

2011-04-06T13:30:00.009+02:00

Десило вам се бар једном када сте били у клубу у којем се плеше, ако не у клубу а оно онда сигурно на некој прослави, на којој су сви играли, а Ви са две „леве ноге“. Не треба бити много паметан па да се науче кораци за неки „стискавац“, али за нешто конкретније треба се потрудити.

Пре тога сам размишљао, а верујем да сте и ви о томе шта је плес, зашто плешемо, да ли је плес можда прецењен? Разлог томе што нисам научио да играм лежи помало у мојој лењости, култури, средини из које потичем, недостатку времена, али највише у томе што нисам имао где, јер у мом родном граду није било места на којем су се могли научити неки плесни кораци. Па сам тако живео у уверењу да је плес прецењен, док је већина мојих другова, вршњака, па и старијих од мене говорила да је „педерски“ плесати. Најчешћи изговор неких мојих другова, а посебно другарица је био: „... ахахааха, то је тако педерски...то ја не бих никад радила... а тек не требају мушкарци!“ „Како може бити педерски нешто у чему учествују и мушко и женско и то приљубљени једно уз друго?“, питао сам, „... тако лепо, за мушкарце је бре фудбал или бокс, а не ово срање...“

Додуше с времена на време се појави нешто што нас отргне од тог уверења, као што је „Ламбада“ или се можда сећате Патрик Свејзија и Џенифер Греј у филми „Прљави Плес“ у којем репрезент мушкости и миљеник многих жена, одлично игра са прелепом партнерком и тада свако ко је одлгадао овај филм је бар на тренутак пожелео да буде на његовом месту и тако игра.

Недавно сам чуо податак да је у након почетка приказивања тог филма у београдским биоскопима (биоскопи су у то време били препуни) инструктор плеса Миодраг Кастратовић, данас председник САПО (Српска асоцијација плесних организација) само у једном упису у школу плеса имао три хиљаде полазника и да се вежбало од ујутру до увече.

Данас то изгледа овако:

Миленко и Ивана плеши кореографија из филма "Dirty Dancing"

(Salsa Motion Weekend vol5 – 01. 03. април 2011.)

Све је тако било док у Паланци није отворена плесна школа... и више није било изговора да не научим да плешем... али каква је то школа? Да бих на то питање могао да сазнам одгвор морао сам да се упустим у истраживање.

Данашњи плес се је низ ритмичких корака или покрета тела одређеног темпа који се изводе према такту музике. Плес може бити облик сценске уметности, део религијске церемоније или може бити активност за забаву и спорт.

Настао као ритуални, плес представља облик религијских церемонија које се изводе у одређеним приликама. Покрети представљају имитације покрета животиња или “духова”.

Јесте ли чули за Моравац, Влашко, Ужичко... Жикино коло, то су народни или фолклорни плесови специфични за културу одређене етничке заједнице и представљају облик начина живљења те заједнице. Преноси се с једне на другу генерацију те заједнице.

Данас су заступљени модерни плесови који се плеши појединачно, у пару или у групи и имају плесне кораке које подржава модерна музика. Има тенденцију сценске експресије савременог живота. Кораке црпи из различитих стилова плесања који су постојали у Африци и Азији.

Из модерних плесова за забаву највећег броја људи је настао друштвени плес. Не тражи извођење пред публиком него заинтересовани једноставно учествују у плесу. Од својих почетака осим забаве служио је приближавању и успостављању познанстава.

Развојем друштва и плеса развијена је и нова спортска дисциплина, као забава која за крајњи циљ нема компетицију као код других спортова, спортски плес који је настао из друштвеног плеса. Ова врста плеса обухвата избор одређеног броја друштвених плесова који су се временом усталили и који су тако прилагођени да се изводе према строго дефинисаним правилима.

Друштвени плес се појављује у средњем веку као начин забаве на сајмовима и фестивалима. У XVIII веку друштвени плес поприма форме које су сличне данашњим. У то доба се развијају валцери, менуети и слични плесови. Главна особина друштвених плесова је да имају тенденцију сталног развоја нових начина плесања.

У својој основи друштвени плесови могу се поделити у две групе:

1. Стандардне плесове

2. Латино-америчке плесове

Под утицајем горе поменутог филма и музике одлучио сам се за латино- америчке плесове, јер се плешу искључиво друштвено.

Неки забавни и друштвени плесови спадају истовремено у групу спортских плесова као што су нпр. Boogie Woogie, Swing, Hip Hop, Mambo, Salsa и Merenge искључиво друштвени плесови. Док се Swing, Hip Hop, Step и Mambo плешу у оквиру плесова тзв. show dance који су такмичарски, али нису спортски.

Болести изазване дуготрајним радом на рачунару

2011-03-21T10:42:00.001+01:00

Људи који проводе пуно времена за рачунаром, као ја и не придржавају се упутстава везаних за ергономију и не праве паузе далеко од монитора, често оболевају од различитих здравствених проблема од којих су најчешћи:

Синдром карпалног тунела – Било да је погрешан став, понављајући откуцаји на тастатури или једноставно недостатак добре ергономије, више сати проведених поред тастатуре може да резултира синдромом карпалног тунела. Синдром карпалног тунела се јавља када се пригњечи нерв који иде из подлактице у шаку. Основни симптоми су севајући бол и трњење прстију и шаке. Ако проводите за рачунаром 12 сати дневно, а не држите се прописаних вежби, ова болест ће вас напасти брзо.

Несаница – Развојем Интернета и телекомуникација, граница изме|у посла и времена проведеног код куће се све више замућује. То доводи до тога да многи људи своје послове – и стрес – понесу са собом кући, што може довести до тешких несаница.

Дехидрација – Када сте за рачунаром, да ли чешће пијете кафу или газирана пића од воде? Ако имате меру, то није лоше, али ако претерујете, то није добро. Кофеин се понаша као диуретик – што значи да исушује организам – па ће вам бити потребно још више воде да не бисте дехидрирали ако пијете пуно кафе и чаја.

Деформитети изазвани понављањем покрета – Дегенерација изазвана сталном употребом једне исте групе мишића. Један од најуобичајенијих примера деформитета изазваних понављањем покрета је куцање на тастатури, што изазива оштећење тетива, нерава и мишића у прстима, палцу, ручном зглобу, рукама, подлактици, лактовима, надлактици, врату, раменима и горњем делу леђа.

Главобоља – Било да је у питању стрес, деформација ока или чак недостатак кофеина, главобоља је уобичајена код људи који претерано користе рачунар. Наравно, можда ће вам неки лекови помоћи, али постоји и бољи начин. Правите редовне паузе!

Дијабетес – Провођење пуно времена за рачунаром када држите дијету или немате времена или склоности ка вежбању може да доведе до ове опаке болести. Зато, паузирајте и храните се редовно.

Глауком – Студије су показале да је 50 процената корисника који претерују у употреби рачунара искусила неку врсту деформације ока, виде мутно или двоструко и тако даље. То међутим доводи до повећања ризика од појаве глаукома. То је врста болести ока која изазива оштећење очног живца и може да доведе до слепила ако се не лечи.

Гојазност – Дуго седење за рачунаром без прављења пауза и вежби истезања – што је веома важно – може да доведе до гојазности. То је нарочито истакнуто код деце која превише времена проводе за рачунаром уместо у активностима које су им потребне за здрав развој.

Болови у врату – Бол можда нећете ни приметити док радите, али неуобичајена позиција главе док гледате у монитор ће вам изазвати многобројне проблеме чим седнете да се одморите.

Болови у леђима – Седење по цео дан, понекад у лошој позицији, изазива бол у леђима који уме да буде веома упоран и неиздржив, а временом може да постане и хроничан.

Српска посла

2011-03-17T10:47:00.003+01:00

Оно што се зна

Након устанка 1804. године ређају се српске победе у 1805. и 1806. години, а 1807. ослобођен је и Београд. Затишје настаје 1808. године после пораза Руса у ратовима са Наполеоном, када Срби више нису могли да очекују ангажовање Русије. Међутим 1809. долази до нових заоштравања односа између Турске и Русије, те године су уследиле нове битке и ново кретање српске војске. Након што је Русија послала Србији помоћ у оружију и муницији (1000 пушака и 30.000 метака) уследиле су борбе за ослобођење Ниша. Устаници 27. априла 1809. код села Каменица, Горњег и Доњег Матејевца, изграђују шест шанчева. Први и највећи је био на Чегру са војводом Стеваном Синђелићем, други у Горњем Матејевцу (код данас обновљене Латинске цркве) са Петром Добрњцем, трећи северозападно од Каменице са војводом Илијом Барјактаровићем, четврти у Каменици са главним командантом Милојем Петровићем, пети шанац је био изнад Каменице са војводом Пауљом Матејићем и шести у Доњем Матејевцу.

Бој је почео у јутарњим часовима 19. маја 1809. (31. маја по новом календару). Турци су јуришали четири пута, али су их Синђелићеви јунаци одбили. Напослетку, преко оних који су изгинули и испунили ровове око шанца, Турци су на јуриш ушли у шанац. Сада је тек настао прави окршај. Борба пушкама, претворила се борбом кундацима, ножевима, хватање за гушу и за косу.

Зашто је дошло до јуначког дела

Турцима су стално долазиле нове снаге, а Синђелић је остао сам. Кад је Стеван Синђелић видео да не може Турке истерати из шанца, да је много Срба изгинуло, а да не би пао жив Турцима у руке, опалио је из своје кубуре у пуну бурад барута и тако је завршио бој. На Чегру је лежало око 16.000 Турака и 4.000 Срба.

Овом јуначком и херојском делу Стевана Синђелића у многоме је допринео раздор међу српским старешинама Првог српског устанка који су те 1809. године достигли врхунац, а њихова узајамна нетрпељивост довела до тешких последица.

У време кад је спреман општи напад на Ниш за заповедника војске одређене да уђе у Ниш уместо војводе Петара Добрњца дотадашњег заповедника и прослављеног браниоца Делиграда постављен је Милоје Петровић, трговачки и војнички ортак Младена Миловановића.

Озбиљни људи тврде да је Миловановић то урадио не из војне потребе него због тога што се надао да ће Ниш бити ослобођен и није хтео је да богати плен падне у руке Добрњцу већ њему и Петровићу. Међутим, између Добрњца и Милоја Петровића је дошло до отвореног сукоба јер Добрњац, Петровића није хтео да призна за командујућег, а још мање да му се покорава. Тај раздор се одразио и на војску те се лако пронео глас да Петровић намерно није хтео притећи у помоћ ресавском јунака Синђелића у боју на Чегру.

Након тога Добрњац је разљућен напустио Делиград, а способни и енергични турски заповедник Куршид- паша је искористио ситуацију и снажно јурнуо у напад. Петровић је изгубивши главу узмицао на свим странама, тако да када му је Карађорђе стигао у помоћ, затекао је потпуно растројен фронт у повлачењу.

Ој војводо Синђелићу

Народна песма

Ој војводо Синђелићу

Српски сине од ресаве славне

Ти си знао србина заклети

Ако треба за слободу мрети

Ој војводо ти си пао

Али душман још од тебе стрепи

Ти си турске посекао главе

Зато тебе срби радо славе

Ој војводо Синђелићу

Српски сине од ресаве славне

Милије је србину умрети

Него робом икада живети / него робом до гроба живети

Male tajne u pisanju saopštenja

2011-03-09T10:18:00.001+01:00

Dosadašnja praksa me je nešto naučila, neosporno je da ćete mnogo toga i sami kroz posao otkriti, ali ono šta od samog početka rada na pisanju saopštenja treba da znate je sledeće:

Kad god je moguće u naslov ili podnaslov navedite ime organizacije o kojoj pišete i prvi pasus započnite sa nazivom organizacije.
Pratite i prikupljajte druga Saopštenja kako biste bili u toku sa strukturom, formom, jezikom i drugim elementima koji su aktuelni.
Pozovite telefonom ključne urednike ili predstavnike medija kako biste im dodatno skrenuli pažnju na Saopštenje koje ste prethodno poslali, ali možete ih nazvati i najavite im Saopštenje i u tom razgovoru ih zainteresujete za sadržaj Saopštenja.
Nikad ne pišite naslov pre teksta saopštenja, prvo tekst, a iz njega izvedite logičan i prirodan naslov koji će se jasnije iskristalisati kada definišete šta želite da kažete Saopštenjem.
Kad god ste u prilici napravite više verzija istog Saopštenja prilagođenog medijima.
Izbegavajte žargone, stručne termine i strane reči. Ako je nužno da koristite neki usko-stručni termin obavezno ga pojasnite.
Učinite uredncima posao jednostavnijim, veće su šanse da će vam dati prostor u svom mediju, urednici su zatrpani poslom i gotovo u svakoj redakciji s manjkom ljudi.
Izbegavajte glorifikaciju svoje organizacije, programa i projekata. Naglašavanja interpukcijskim znakovima izbegavajte, a tri tačke su u potpunosti zabranjene!. Superlativi (NAJ) nisu dozvoljeni!

Efikasno saopštenje za javnost

2011-03-01T11:20:00.000+01:00

Iz višegodišnjeg iskustva rada u nevladinom organizacijama i organima uprave u pogledu saradnje s medijima došao sam do poražavajućih saznanja. Više od polovine ljudi iz ovih organizacija, zaduženih za saradnju s medijima nema osnovnog literarnog iskustva, dok jedan, mali ali značajan deo je i delimično pismen, odnosno nepismen, dok je ogroman broj ovih ljudi novinrski apsolutno nepismen, odnosno nemaju osnovnog znanja u komunikaciji sa medijima.

Da li će mediji biti od koristi ili će ignorisati ili neretko od saopštena napraviti negativan publicitet zavisi gotovo isključivo od sadržaja i kvaliteta Saopštenja za javnost koje nosi poruku. Da do ovog ne bi dolazilo u nekoliko nastavaka ću pokušati da vam prenesem svoja iskustva i znanja u osnovnoj komunikaciji sa medijima, putem pisanih saopštenja.

Saopštenje za javnost (engl. Press release) je jedno od najpopularnijih alata odnosa s javnošću. To je alat koji našu poruku prenosi klijentima i potrošačima, investitorima, jednom rečiju ka najširoj publici, a koji prenose mediji. Da bi naša poruka došla do naše ciljne grupe šaljemo je medijima. Koji će to mediji biti zavisi isključivo od cilja zbog kojeg neku poruku šaljemo.

Postoji nekoliko vrsta saopštenja za mene su najbitnije ove četiri:

Pripremna: obavještavaju o događajima, projektima ili programima koji treba da se dogode ili sprovedu.

Aktuelna: daju podatke o događajima koji se odigravaju u vreme izdavanja saopštenja. Ova saopštenja treba odmah da budu objavljena.

Lokalna: odnose se na određene geografske oblasti i u vezi su sa »vestima iz mog kraja«.

Ekskluzivna: dostavljena jednoj agenciji, novini ili jednoj radiskoj ili TV stanici s pravom da ga objavi isključivo ta agencija, novina, radijska, odnosno TV stanica.

Kada pišete saopštenje, ono treba da da odgovor na pet pitanja: Ko? Kada? Šta? Gde? Zašto?

Prvi pasus saopštenja mora da sadrži sve bitne informacije, da definiše poruku koju pokušavate preneti zajedno sa najvažnijim delom priče i uključite ovo u prvi paragraf, praveći efekat rezimea saopštenja.

Kako biste zainteresovali čitaoce u prvom ili drugom pasusu obavezno koristite citate. Ali budite sigurni u to koga citirate.

Kada pišete saopštenje pođite od toga da to pišete za druge, a ne za sebe, i da nisu upoznati sa tematikom i tručnim izrazima koliko i Vi, zato koristite jednostavan jezik i izbjegavati sleng i skraćenice.

Kod kucanja koristite dupli prored i široke redove.

Na kraju saoštenja obavezno otkucajte reč «KRAJ», njom označavate kraj saopštenja i početak nove informacije

Na karaju može dodatne biografske informacije ili druge značajne informacije o vašoj organizaciji

Na kraju uvek napišite datum i mesto saopštenja, ime kontakt osobe i podatke o kontaktu u slučaju da novinaru koji je zadužen za tu priču trebaju dodatne informacije.

Naslov treba biti dobro odabran, on treba da zainteresuje čitaoca da pročita saopštenje.

Saopštenja za medije treba poslati 7-10 dana pre događaja prvi put i obavezno još jednom 2 dana pre samog događaja. Saopštenje je najbolje slati poštom ili faksom. Obavezno proveriti prijem poruke. Obratiti pažnju da se saopštenje uputi pravoj (potencijalno zainteresovanoj osobi).

Radio "Moravski plićak" - vaš radio

2011-02-11T11:43:00.001+01:00

Još kao mali želja mi je bila da osnujem svoj radio i pričam do besvesti, te sam tako sa školskim drugom na kasetašu snimao program (našu priču, ubacujući muzičke numere) i to kasnije puštao drugovima.

Iako sam odrastao i često počeo da nastupam na televiziji i radiju, želja mi se nije smanjila, a zbog posla kojim se bavima u koraku sam sa razvojem tehnologije, čime su mi se mogućnosti proširile.

Nisam napravio svoj radio, ali to ne znači da vi ne možete i nadam se da će vam ovaj moj tekst pomoći da u tome i uspete.

Najjednostavniji način da napravite svoj radio i da vas čuje veliki broj ljudi je da napravite podcast. Podcasting je postao jedna od najpopularnijih Internet tehnologija, analogija onog što smo moj školski drug i ja radili kao deca. A u objašnjenju toga šta je podcast pomoći će mi Wikipedia.

Podcast je digitalna datoteka koja sadrži audio ili audio-video zapis koji se distribuira putem Interneta koristeći RSS tehnologiju, a namenjen je gledanju (ili slušanju) na računaru, digitalnom prenosnom plejeru poput iPoda ili televizije koristeći uređaje poput Apple TV.

Izvorni naziv podcast je složenica reči POD (Personal On Demand) i engleske reči broadcast (emitovanje). Iako su na početku potkasti bili isključivo audio datoteke, najčešće u mp3 formatu, danas se za potkast uglavnom smatraju video-sadržaji. Video-podkast se još naziva i vodkast (енгл. vodcast), a osobe koje se bave podkastingom se nazivaju podkasteri. RSS agregatori specijalizovani za skidanje podkasta zovu se podkečeri.

Započnite rad, napravite svoj audio sadržaj. Sadržaj može da bude bilo šta, uključujući audio knjige, muziku, radio emisije, intervjue, čak i govore. Ne postoji formula za pravljenje audio sadržaja, to je stvar vaše kreativnosti, lepota podcatinga je u tome što vaša emisija može da bude šta god vi želite. Takođe nije važno ni koji ćete program ili aplikaciju koristiti za snimanje zvuka, opet stvar vaše kreativnosti, sklonosti, želja i umeća.

Završeni audio fajl snimite u MP3 formatu, možete i u formatu aplikacije u kojoj ste radili., ali ga morate konvertovati u MP3, jer sadržaj morate objavite u MP3 formatu. MP3 je standardni format za podcast. Ako koristite drugi format može se desiti da neki korisnici neće moći da upotrebe vaš podcast.

Zbog brzine prenosa trudite se vam veličina fajla ne bude velika, ali i da ne utiče na kvalitet snimljenog materijala. Savetujem vam sledeći kvalitet u odnosu na svrhu fajla :

48-56k mono – govori, audio knjige, radio emisije

64k + stereo – muzika, kombinacija muzike i govora

128k stereo – muzika visokog kvaliteta

Prebacite vaš MP3 fajl na web server i testirajte ga uz pomoć nekog MP3 plejera. Fajlovi mogu da se nalaze bilo gde na vašem sajtu, ali je najbolje da ih sve stavite u jedan direktorijum kako biste mogli lako da ih nađete i upravljate njima.

Pošto ste proverili da fajl funkcioniše napravite RSS fajl koji opisuje podcast, zajedno sa informacijama za svaki fajl. RSS fajl je običan tekstualni fajl koji se povezuje sa vašim MP3 fajlom.

Za pravljenje RSS feeda možete da koristite bilo koji tekstualni editor. RSS feed treba da sadrži naslov, link i opis. Svaka od ovih stavki pruža meta- informacije o URL-u na Webu. Snimite RSS fajl sa ekstenzijom .rss ili .xml. Obično je potreban jedan feed koji sadrži sve najnovije podcastove, u redosledu od najnovijeg do najstarijeg.

Kada napišete RSS fajl prebacite ga na web server, uz pomoć online RSS validatora proverite njegovu ispravnost. Ako je feed ispravan, spreman je za objavljivanje.

Kad objavite RSS fajl, proverite kako funkcioniše oniline, a zatim svoj sajt dodajte u Podcast Directory.

Savremena komunikacija

2011-02-04T12:52:00.001+01:00

Odavno su elektronska pisma i poruke zamenila ona koja smo pisali rukom i dok se u pisanju pisama vodilo računa o pravopisu, rukopisa, stilu i izražavanju, u eletronskom obraćanju drugim osobama ne vodimo računa u istoj meri kao pre.

U komunikaciji koja se danas odvija elektronski, zbog brzine kojom se piše i šalje ljudi ne obraćaju pažnju na sve ono na šta se pažnja obraćala prilikom pisanja pisama rukom. Prilikom pisanja i slanja elektronske poruke najčešće se nema u vidu stil pisanja koji utiče na način na koji se poruke doživljava.

Kao čitaoci pisama svi mi tražimo skrivenu poruku, ono šta je pisac hteo da kaže i "između redova", u rukom pisanim prukama to se mnogo lakše otkrije, ali u elektronskim porukama to se teško primećuje.

Da bi vas lakše razumeli i shvatili šta je pisac hteo da kaže obratite pažnji na tri stvari:

1. Greške- greške u pisanju, bilo da su gramatičke ili štamparske, ostavljaju utisak da vas nije briga. Greške mogu biti znak apatije, nepoštovanja ili nezainteresovanosti za čitaoca.

2. Obraćanje u prvom ili trećem licu. Iz ovakvog pisanja ljudi mogu izvući dva zaključka, ako koristite treće lice: da niste na istom nivou i da ste verovatno umišljeni. Pisanje u trećem licu znatno je više neprijateljsko nego pisanje u manje formalnom prvom licu. Treće lice se smatra tipičnim za poruke šefu o radu tima ili u komunikaciji gde ni pošiljalac ni čitalac nisu u različitim pozicijama moći u odnosu jedan prema drugom.

3. Uzvičnik- u porukama govori mnogo više od samo značenja. On govori čitaocu da ga vidite kolegijalno, čak drugarski. Njegov neformalni i emocionalni naglasak sugeriše prijeteljski odnos a ne samo poslovni. Međutim obratite pažnju jer na šefove uzvičnik može da deluje suviše napadno i neprofesionalno. U tom slučaju držite se jednostavnih znakova interpunkcije.

Pravilno sedenje za računarom

2011-02-03T11:53:00.005+01:00

Dvanaest i više sati dnevno provedem sedeći pred računarom i to više godina, u početku mi nije bilo bitno kako sedim i da li je takav položaj pravilan, prirodan ili kako ću se osećati posle toga. A činjenica je da loše držanje pred računarom može uticati na celokupno zdravlje. Nepravilno i neprirodno držanje tela može prouzrokovati mnogobrojne probleme bolove u vratu, ramenima, leđima, glavobolju, a može negativno uticati i na funkcionosanje neurološkog, disajnog, krvnog i sistema za varenje.

Zato vam dajem ovih devet korisnih saveta za pravilno sedenje pred računarom:

1. Poduprite leđa

2. Ugodan položaj nogu

3. Sve na dohvat ruke

4. Opuštena ramena i ruke

5. Položaj šake i prstiju

6. Smanjite naginjanje i okretanje vrata

7. Smanjite naprezanje očiju

8. Uzmite kratak predah

9. Povremeno pogledajte u plafon kako biste opustili mišiće

Takođe pre kupovine monitora i stolice, razmislite kakve i koje ćete kupiti, jer u monitor ćete gledati, a na stolici sedeti celi dan. Kvalitetna stolica će svakako spečiti mnoge potencijalne bolesti vrata, ruku i nogu, dok će vas kvalitetan monitor sačuvati problema sa vidom i preranog nošenja naočara. Isto tako obratite pažnju na položaj klima uređaja u prostoriji, jer sedenje na „pogrešnom“ mestu vrlo brzo će stvoriti probleme sa glavoboljom i vratom.

Ukoliko nakon višečasovnog rada na računaru ipak osetite bolove u bilo kom delu tela, savetujem da odmah prestanete sa radom, prošetate po svežem vazduhu, odmorite se barem 15 minuta, ponovo proverite položaj stolice i tek nakon toga nastavite sa radom.

Kako je sve počelo!

2011-02-02T11:41:00.001+01:00

Nakon tri godine registracije i uspešno registrovanog 37.559 .rs domena i početka registracije ćiriličnog .рс domena, ovaj tekst će vas podsetiti kako je počelo povezivanje Srbije (tada Jugoslavije) u globalne elektronske mreže počelo je krajem osamdesetih godina 20. veka. Tada je u Evropi funkcionisala Evropska akademska istraživačka mreža (EARN).

Godine 1988. Prirodno-matematički fakultet u Beogradu, predložio je da se naši univerziteti priključe EARN-u. Univerzitet u Beogradu postao je čvorište EARN-a 1989. godine, kada je proradila prva međunarodna veza akademske mreže na relaciji Beograd-Linc.

Pošto je jednostavnost TCP/IP familije protokola uzrokovala nagli razvoj ARPANET-a (koji je kasnije izrastao u Internet), ubrzo se osetila potreba za uspostavljanjem "mosta" za razmenu elektronske pošte i podataka između jugoslovenske akademske mreže (zasnovane na VAX serverima povezanim u DECNET mrežu i X.400 test platformi) i ARPANET-a. Radi ostvarivanja ovog povezivanja Jugoslavija je dobila svoj Internet top-level domen (TLD) - .yu.

Projekat razvoja akademske mreže za SFRJ funkcionisao je u sklopu projekta za razvoj sistema naučno-tehnoloških informacija (SNTIJ), a pored Univerziteta u Mariboru, projekat je vodio i institut Jožef Štefan iz Ljubljane, pa su ove institucije preuzele na sebe organizovanje prvog registra .yu domena, između 1990. i 1991. godine.

Kada su UN uvele sankcije SR Jugoslaviji, 1992. godine, mrežni saobraćaj sa inostranstvom bio je obustavljen, a naša zemlja formalno isključena iz međunarodne akademske razmene. Raspadom zemlje prestao je da postoji projekat SNTIJ, ali je registar .yu domena ostao u Sloveniji.

Nakon što je Slovenija dobila svoj nacionalni TLD (.si), članovi komisije za SNTIJ iz Srbije poslali su pismo kolegama u Ljubljani, sa molbom da im .yu registar prenesu u nadležnost.

Pošto na pisma mesecima niko nije odgovarao, gospođa Mirjana Tasić sa PMF-a u Beogradu, obratila se za pomoć međunarodnim i evropskim institucijama koje se bave upravljanjem baznim Internet servisima. Pisma su upućena na adrese Džona Postela (IANA, Internet Assigned Numbers Authority) i kolega iz organizacije RIPE (Résaux IP Européens). Prepiska je trajala sve do proleća 1994, kada je Džon Postel konačno presudio u korist SR Jugoslavije. Od tada je upravljanje .yu TLD registrom povereno gospođi Mirjani Tasić i grupi entuzijasta sa Beogradskog univerziteta (prof. dr Božidar Radenković sa FON-a, prof. dr Đorđe Paunović sa ETF, Berislav Todorović i mr Nenad Krajnović sa ETF i drugi), koji funkcionišu pod nazivom YU NIC - Yugoslav Network Information Center.

Uspostavljanje prvih primarnih DNS servera za .yu TLD nije bilo jednostavno, jer je Jugoslavija bila pod sankcijama i inostranim firmama bilo je zabranjeno da uspostavljaju bilo kakve veze sa jugoslovenskim firmama i akademskim institucijama. Na molbu YU NIC-a i ljubaznošću osoblja iz Internet provajdera MCS.com, domen .yu 'ugošćen' je van zemlje, uz uslov da MCS ne bude zadužen za održavanje baze jugoslovenskih domena.

Kako bi ovo ograničenje bilo prevaziđeno odlučeno je da se naprave second-level domeni .co.yu i .ac.yu, te da se oni usmere ka drugim Internet serverima, čiji bi administratori bili raspoloženi za održavanje baze .co.yu i .ac.yu domena.

Situacija je na ovaj način funkcionisala sve do 1995. godine, kada su ponovo uspostavljene telekomunikacione veze sa inostranstvom. Primarni DNS server za .yu TLD tada je premešten na servere EUnet-a u Holandiji, a ubrzo potom na servere ETF-a i FON-a u Beogradu, gde se i danas nalazi.

Zvanične institucije države tokom devedesetih nisu pokazivale naročiti interes da podrže nastojanja entuzijasta iz YU NIC-a. Minimalna finansijska podrška neophodna za funkcionisanje ove grupe presušila je 1995. godine, pa je YU NIC morao da se prilagodi 'privremenoj situaciji koja je postala trajno stanje stvari'.

Prva posledica ovog prilagođavanja bila je ograničavanje mogućnosti za registraciju .yu domena samo na pravna lica (firme, preduzetnike, udruženja građana, političke partije itd). Pored toga, uvedeno je ograničenje da jedno pravno lice može posedovati samo jedan domen. Ova ograničenja donekle su ublažena odlukom YU NIC-a da ne naplaćuje uslugu registracije domena.

Ubrzani razvoj Interneta u našoj zemlji u tom periodu doveo je postojeći način funkcionisanja YU NIC-a do tačke pucanja. Broj zahteva za registraciju domena, i pored svih ograničenja, popeo se na preko 200 dnevno, a vreme čekanja na aktivaciju domena produžilo se na prosečno 20 dana.

Od 2000. godine pokrenuto je više procesa koji su imali za cilj reformiranje načina rada YU NIC-a. Sredinom 2001. godine formirana je radna grupa u okviru Saveznog zavoda za informatiku, koja je napravila prvi nacrt novog Pravilnika o registraciji .yu domena i Statuta YU NIC-a. Krajem 2002. godine radna grupa u okviru republičke Agencije za informatiku i Internet napravila drugi nacrt Pravilnika o registraciji .yu domena i nacrt Ugovora o registraciji domena.

Na inicijativu gospođe Mirjane Tasić, početkom 2005. godine formirana je ad hoc radna grupa sa ciljem da izradi osnivačke dokumente organizacije koja bi trebalo da preuzme upravljanje registrom .yu domena. Grupu su činili, pored trenutnih administratora .yu registra, predstavnici domaćih Internet provajdera, Telekoma, Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, nevladinih organizacija itd. Ova grupa izradila je nacrt statuta Registra nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS). Javna rasprava nacrta statuta RNIDS trajala je od 20. marta do 3. aprila 2006. (http://www.elitesecurity.org/forum/230).

Radna grupa jе krajеm maja 2006. usaglasila konačni tеkst prеdloga statuta RNIDS, a osnivačka skupština novе organizacijе održana jе 8. jula 2006., dok je prva registracija počela 10. marta 2008. godine.

Odlukom ICANN-a od 8. novembra 2010. godine .срб je prihvaćen kao ćirilični domen Srbije. Trenutno se na forumima Sveta Kompjutera (http://www.sk.rs/forum/showthread.php?t=64753) i Mikro-PC World (http://www.mikro.rs/veze/2864) je povedena rasprava o pravilima i procesu za registraciju ćiriličkog domena .

--------------

Sadržaj i podaci preuzeti sa sajta RNIDS (http://www.rnids.rs/)

Preživela rak dojke kritikuje, učesnice “Topfreedom” marša

2011-01-27T12:30:00.007+01:00

Kolumnistkinja Chicago Sun-Timesa Meri Mičel, preživela rak dojke, u jednoj njenoj kolumni na krv i nož iskazuje stavove i mišljenje o ženama koje pokazuje svoje grudi.
“Ako ćete se pridružiti toples protestu i ako fotografišu vašu pozadinu, bolje je da ona ne izgleda kao da ste radili nešto više od sedenja na zadnjicom cele zime?”, napisala je u svojoj kolumni Meri Mičel!

“Fotografija mlade žene sa rečima: "Sexuality is what you make it!" ("Seksualnost je ono što činite!") napisanom na njenim masnim leđima je bilo dovoljno da me ubedi da Amerika nije spremna za toples.”, napisala je u nastavku!
Flagrantne uvrede na tela ovih žena je posebno zabrinjavajuće, pogotovo nakon što je izjavila da ona nikada ne bi kritikovala nečija tela, krajnje licemerje.
Mičel zatim nastavlja da podrugljivim tonom govori i o drugim stvarima kao što su "Rodna ravnopravnost uvek zvuči sjajno, ali ponekad ono što je dobro za gusku nije uvek dobro i za gusana" i "verovatno ne znaju sve žene koje žive na planeti šta je Spanx."
Ali njen najčešći korišćeni i seksistički komentar je: "ako muškarci ne pogledaju, nisu muškarci."
I sve to piše osoba koja je preživele raka dojke. Očigledni je da je sve je u redu kada piše u svojoj kolumnama o grudima, g-đa Mičel, ali Bog zabranjuje da ih iko zaista i vidi. Ali ako ih muškarac vidi, onda je u redu i da pilji, jer na kraju krajeva on je muškarac.
Recite to jadnom senatoru Majk Bennett R-Bradentonu, koji je uhvaćen u Senatu Floride kako gleda fotografije žena u toplesu i nakon toga postao tema medijskih podsmeha. Istih onih medija kojima nikad dovoljno fotografija golih PETA demonstranata.
Spenser Tunick snima, gole Holivudske starlete, bradavice koje se vide kroz prozirne haljine, sada je šokirana, potpuno povređena, a da li iko zaista vidi ono što oni šire. Ali, kao što gospođa Mičel tako spretno ukazuje, na kraju krajeva, on je samo muškarac i grudi žene su tu samo za piljenje.
To je ona vrsta Filistejskog stava koja motiviše žene Topfreedom pokreta, da se bore protiv nazadnog mišljenja i pretvaranja tela žena u objekte, ne samo Amerike već i celog sveta.
Marija Mičel greši kada tako olako prihvata muški seksizam. Od svih ljudi on najbolje treba da zna da ona tako otvoreno o svojoj borbi protiv raka dojke može da piše samo zahvaljujući činjenice da su žene imale da prevaziđu ogromne kulturne tabue. Niko nikada ranije nije govorio o raku dojke sve dok prva dama amerike, Beti Ford nije imala masektomiju i povela nacionalni dijalog, koji se dans manifestuju roze trake na svemu i svačemu, od automobila do sportista.

Ove hrabre žene u Mejnu marširaju protiv muškog vlasništva njihovih tela i to ljudi poput Meri Mičel, koji jednostavno ne vide šumu od drveća treba da znaju.
Umesto da vide problem, ona je deo problema.

Seks(i) Internet

2010-12-14T13:38:00.003+01:00

Kada sam pre neki dan, dok je kolega čitao novine preko njegovog ramena uspeo da vidim podnaslov koji glasi: “Na Državnom univerzitetu u San Francisku održana prva škola o sajberseksu, koji će uskoro biti uvršten u redovno studiranje”, nisam znao šta da mislim, iako se odavno bavim Internetom, od 2000 godine, od 12-16 sati dnevno provedem za računarom, od toga trećina vremena ode na surfovanje Internetom, ovaj naslov me je pomalo zaintigirao da počnem da istražujem.
Porno industrija je ta koja uvek prva prihvata sve novotarije, kako tehničke tako i mehaničke, pa i psihološke, tako je i sa Internet tehnologijom, uz čiju pomoć porno industrija dolazi do širokog kruga korisnika, a ni Srbija u ovoj oblasti ne zaostaje, krenete li tragom "zabranjenih" puteva brzo ćete uvideti da nas ima na svim svetskim pričaonicama

Ukucate li reč sex u pretraživač Googl izbaciće vam 781 miliona strana u svestkim razmerama ili 2.200.000 strana u srpskoj varijanti. Kada pokušate da nađete temu sa ključnom reči erotika na googlu u svetskim razmerama dobićete 15.300.000 strana, a u srpskim 894.000. Kada je reč porno u pitanju, ona u svetskim razmerama ima oko 173 miliona stranica, a u srpskim 695.000.
Ove brojke se svakim danom sve više uvećavaju, ali to ne mora da vas čudi; Ljudska seksualnost je od postanka čoveka fenomen kojim se na različite načine bavi svaki pojedinac. Bilo u sopstvene ili svrhe istraživanja, tek, on je nepresušna tema ljudske civilizacije. Kako su se razvijale tehnologije, tako je i čovek postajao ekstrovertniji, a ono što je nekada bila "lična stvar" danas je postalo "opšte dobro" na dohvat ruke svakom pojedincu. Internet, koji se i u Srbiji, kao na celoj planeti "primio" kao dobro zalivena biljka, doneo je promene i u seksualnim slobodama naših ljudi. Istraživanja o seksualnim navikama u sajberspejsu pokazuju da su erotske pretrage mere najfrekventnijim upotrebama Interneta, a da je reč seks najtraženija reč kako u svetskoj globalnoj mreži, tako i kod Srba.

Među muškarcima koji posećuju sajtove sa onlajn pornografijom (video projekcije uživo i interaktivni čat, samo dve od više tehnologija uz čiju pomoć porno industrija dolazi do širokog kruga korisnika) više se mogu naći zdravi apetit nego zastrašujuća seksualna ponašanja, kako mnogi misle da se dešava onlajn.
Seksualna aktivnost, po mom iskustvu predstavlja formu bega. Istražujući zaključio sam da su u mnogim slučajevima muškarci zainteresovani za sajberseks gledajući slike golih žena na ekranu, u svojoj sobi noću, zanemarujući svog partnera u drugoj sobi. S druge strane, žene ponekad zanemaruju svoje partnere tako što učestvuju u maratonskim čatovima, koji se ponekad pretvaraju u prave romanse.
Iako mnogi tvrde da je ovakav način seksualnog opštenja samo vid zabave uz koji ne možete zaraditi seksualno prenosivu bolest, ipak, psiholozi upozoravaju na mnoge probleme koji se vremenom mogu javiti kod osoba "navučenih" na Internet. Od otuđenja ljudi, do prave pravcate zavisnosti, mnogi će, ako nemaju granicu, zaboraviti na realan život i vođenje ljubavi uživo.
Zato vam preporučujem ako se igrate ovih "igrica" na kućnom kompjuteru, prisetite se samo koliko je lepa igra zavođenja uživo. Pred mašinom zvanom pi-si nema ukusa, nema mirisa, sve je ipak samo stvar fikcije. Pravi život i pravi seks je ipak ono što održava našu vrstu, a donosi nam ogromno psihofizičko zadovoljstvo. Zato, okrenite se ženama i muškarcima od krvi i mesa i ne dozvolite da vam i seks postane plastična varijanta bez dodira, strasti, ukusa, mirisa, a pre svega ljubavi.

Šetnja među oblacima/ A Walk In The Clouds

2010-12-07T09:23:00.007+01:00

Pre neko veče, noći, dok je još Olimpijada u Pekingu bila u jeku, RTS je nakon emisije o Olimpijadi i postignutim rezultatima, prikazivao jedan film koji je i mene ljubitelja SF i akcije ne može da ostavi ravnodušnog i da ga ne odgledam, film koji moge gledati nekoliko puta i svaki put ga drugačije doživeti i uvek izmami osmeh na lice.

Šetnja među oblacima ili u orginalu A Walk In The Clouds je dirljiva romantična drama Alfonsa Arua u kojoj u glavnim ulogama nastupaju Kianu Rivs i Ajtana Sančes Hihon. Nakon svih onih akcionih tumbanja i nekoliko drama u kojima je više ili manje uspešno nastupao Kianu Rivs ovo je pravo osveženje, u fulmu sve deluje savršeno: prelepa scenografija, dobra gluma, muzika, sve ovo film čini da se osećam kao da sam zaista u šetnji među oblacima, toliko me oraspoloži i opustiti da tih sat ipo vremena zaboravim na sve probleme. Radnja filma se zasniva na porodičnim odnosima, odnosu “savremenog” i tradicionalnog načina razmišljanja i ophođenja među članovima porodice.

Siže:
Kianu rivs je Pol Saton, koji tek što se vratio iz Drugog svetskog rata i još uvek se oporalja od užasa koje je video dok sanja o sopstvenoj farmi i porodici. Međutim, njegova supruga (koju jedva da poznaje), ima druge planove. Na službenom putu Pol upoznaje lepu, mladu Viktoriju (Ajtana Sančes Hihon). Ona je u ozbiljnoj nevolji - zatrudnela je sa momkom koji ju je zbog toga ostavio, i sada se plaši reakcije svoga oca, tradicionaliste. Pol joj predlaže da njega predstavi kao svog dečka i odlazi na njeno prelepo imanje. Svi članovi njene porodice, a naročito deda (Entoni Kvin) ga prihvataju. Samo sumnjičavi devojčin otac primećuje da nešto nije u redu sa mladim parom.

Истина о четницима: Зашто је спаљена варошица Страгаре 1943?

2010-12-02T23:45:00.004+01:00

Одавно је познато да победник пише званичну историју, добро је позната чињеница као и да се баш таква званична историја учи у оквирима званичног државно- политичког система। Познато је такође и да у многим друштвено- политичким системима, без обзира колико су они (не)демократски, критика званичне историографије не само да није пожељна него је и експлицитно забрањена конкретним законодавством, нпр. законима „о заштити лика и дела“ одређених другова. Да су у Другом светском рату победили нпр. нацисти данас би читава Европа обележавала почетак тог рата не 1. септембра већ 3. септембра (1939. г.), тј. не када је Хитлер напао Пољску (што и није почетак никаквог ни европског а камоли светског рата) већ када су Француска и Британија објавиле рат Немачкој због немачког напада на Пољску (зашто та иста Француска и Британија нису објавиле рат из истог разлога и СССР-у након 17. септембра остаје необјашњено од стране победничке историографије). Исто тако, уколико би у будућности дошло до захлађења пољско- литванских односа у школским уџбеницима у Пољској бисмо вероватно читали да су тог септембра 1939. г. три а не две државе извршиле агресију и окупацију Пољске: Немачка, СССР и Литванија (ова последња је наиме без објаве рата Пољској, исто као и претходне две, умарширала у град Виљнус и анектирала га).

Познато је исто тако да у многим случајевима победник пише историју користећи методологију „позитивне селекције“ архивске грађе и других историјских извора, тј। бирајући само она документа која „терају воду на његову воденицу“। Ипак, далеко су ређи случајеви, бар у цивилизованијим деловима света, да се не само пише режимска историја већ и заговарају и званична идеологија и политика на основу веома аматерски произведених компромитујућих докумената за поражену страну – тј. докумената која није ни потребно по други пут читати да бисте схватили да се ради о обичном подметнутом архивском материјалу у виду памфлета без обзира што памфлет са материјално- техничке тачке гледишта изгледа као аутентичан. Још су ређи случајеви да се управо на тако подметнутим фалсификованим документима, које ни обичан аматер не би узео као било какав релевантан доказ, гради негативна митологија о противничкој страни која је рат изгубила. Међутим, има једна земља на брдовитом Балкану у којој су сви феномени могући. Поготово ако је режим довољно дрзак, а дрскост обично произилази из моћи.

У тој „феноменалној“ земљи се пола века учило на свим нивоима образовног система (од првог разреда основне школе у оквиру предмета „Познавање природе и друштва“ па до универзитета у оквиру испитног предмета „ОНО и ДСЗ I и II“) ко се у горе већ споменутом Другом светском рату борио против окупатора, а ко је био окупаторов слуга, тј। тзв. „квислиншки колаборациониста“. Ко год се аргументовано упуштао у критику овако скројене „црно- беле“ слике најновије националне историје бивао је окарактерисан као „контрареволуционарни елемент“ са свим друштвено- политичким последицама које оваква квалификација повлачи са собом. До које је мере фалсификовање историје ишло у овој земљи феномена приказаћемо документовано на једном конкретном примеру: паљењу варошице Страгара августа 1943. г.

Ова варошица се налази у срцу Шумадије подно планине Рудника (1132 м. н. в.) између Крагујевца (тридесетак километара северозападно од града Крагујевца) и Тополе а у повесном смислу је остала позната из четири разлога:
1) изнад варошице је Карађорђе подигао прву барутану у Србији која и дан данас постоји и припада Војсци Србије (мештани иначе тврде да се почетком 2000.-тих у овој барутани, тј. војном комплексу који је окружује, крио и генерал Ратко Младић);
2) из ове варошице је поникао и знаменити хајдучки харамбаша и каснији војвода Станоје Главаш коме је сам Карађорђе према једном запису био стари сват а и ратовали су пре устанка у истој хајдучкој дружини (Главашу је тек недавно подигнут споменик у центру варошице);
3) недалеко од варошице је у манастиру Вољавчи одржано прво заседање Карађорђевог Правитељствујушчег совјета – тј. прве владе слободне Србије;
4) варошица је спаљена до темеља 23. августа 1943. г. – догађај о коме се није смело много причати од стране мештана након 1945. г. из једноставног разлога јер се разлози паљења варошице нису уклапали у режимски мозаик званичне догађајнице Другог светског рата на овим просторима.
За нас су овде у вези са паљењем варошице Страгара 1943. г. битне две ствари:
1) ко је запалио варошицу? И
2) зашто је варошица запаљена?

На оба ова питања очевици овог немилог догађаја имају јасне одговоре који су у потпуној корелацији са постојећим валидно- релевентним архивским историјским изворима: варошицу су запалили Немци- есесовци заједно са љотићевцима, а варошица је запаљена због претходног четничког напада на тамошњу посаду и убиства немачких војника। Мора се нагласити да се сведочанства избеглих мештана који су гледали са околних брда како им куће горе тог врелог августовског дана 1943. г. по питању узрока паљевине као и самих егзекутора апсолутно подударају како са домаћим тако и са званичним немачким документима – тј. са дневним извештајем немачке команде Србије од 24. августа 1943. г. Међутим, за победничку страну у рату је након рата искрсао проблем у вези са овим догађајем не стога што су варошицу спалили Немци и љотићевци (Немцима то није био ни први ни последњи пут) већ стога што су то урадили као одмазду за четнички напад на немачку посаду у центру варошице. Дакле, чињеница која се апсолутно не уклапа у режимски „црно- бели“ мозаик званичне ратне догађаје и што је најбитније чињеница због које, уколико угледа светлост дана, читав мозаик мора да се ређа изпочетка. У овом случају није могла да помогне ни тактика замене учесника у догађајима као што се то радило у многим другим случајевима када су и у току рата а нарочито након њега успешно изведене четничке саботаже дрско присвајане од стране партизана, тј. њихових послератних историчара, из простог разлога што је за време читавог рата а и дан данас читав тај крај био и остао искључиво четнички. Другим речима, оперативних партизанских формација у околини једноставно није било, а постојао је и велики број живих сведока шта се стварно догодило. А догодило се укратко, на основу реконструкције историјских извора, следеће.

Равногорска Горска краљева гарда (под врховном командом Николе Калабића), тј। конкретно њена Опленачка бригада, је разоружала 21. августа 1943. г. посаду Недићеве Српске државне страже (СДС) у Страгарима и том приликом запленила ратни плен од 25 пушака и два пушкомитраљеза (Архив Народног музеја у Крагујевцу, Недићева архива, КО-IV-1651). Са методолошко- научне тачке гледишта, ради се о конкретном извештају начелника СДС у Крагујевцу, потпуковника Мирка Станковића, који је послао депешу следеће текстуалне садржине Београду 23. августа 1943. г: „21. овог месеца око 16 часова група око 400 илегалних четника под вођством Жике Павловића и неког потпоручника Бајића упала је у Страгаре и блокирала станицу пољске страже тако да је сваки отпор био узалудан те су без борбе стражаре разоружали и однели 25 пушака са по 60 метака и два холандска митраљеза са по 5 оквира. Пет стражара прикључило се бандитима, а 20 са потпоручником Кордићем вратило се са 1 пушком“.

Наредног дана немачка команда из Крагујевца у Страгаре шаље нову и јачу посаду од 35 судетских Немаца, Шиптара и Турака у немачким униформама, 10 припадника СДС и нешто мало припадника Љотићевог Српског добровољачког корпуса (СДК)। Међутим, исте те вечери (22. августа) знатно бројнија четничка формација (Опленачка бригада и Пратећи батаљон) Горске краљеве гарде од 400 војника (исти број као и претходног дана) предвођених самим Калабићем напада и савладава и ову посаду која је била забаракадирана у зградама варошке кафане и поште. Како стоји у истом горе наведеном документу, тј. извештају крагујевачке команде СДС, овом приликом су погинули један немачки подофицир и два Шиптара са Космета у немачким униформама, 24 немачка војника и 7 припадника СДС је заробљено док је број умаклих према овом извештају 11: „22. овог месеца око 21 час група ДМ од 400 под командом Калабића Николе и Жике Павловића напали одељење за обезбеђење вршаја у Страгарима. После краће борбе 1 немачки подофицир и 2 немачка војника Албанца погинули. 24 Немаца и 7 стражара СДС са потпоручником Николићем Миливојем одведени везани у правцу Рудника док су 8 Немаца и 3 стражара успели да се извуку“ (Архив Народног музеја у Крагујевцу, Недићева архива, КО-IV-1650).

У кратком „Прегледу догађаја у земљи“, потписаног од стране Недићевог шефа СДС, овај догађај од 22। августа је описан нешто другачије што за нас у овом тексту у суштини није ни битно: „После краће борбе одметници су заклали немачког подофицира и 2 немачка војника албанске народности, а 21 Немца и 7 стражара заробили и везане одвели у правцу планине Рудник...“ (Архив Народног музеја у Крагујевцу, Недићева архива, КО-IV-1655). Можемо претпоставити са великом вероватноћом да је у случају од 21. августа фактички дошло до предаје припадника СДС без борбе поготово ако је у њеном саставу био и одређени број „легализованих четника“ али је сасвим извесно да је наредног дана (22. августа) вођена жешћа борба собзиром да су четници сада имали пред собом немачке војнике па су стога краљеви горски гардисти након овог окршаја имали мртва четири војника као и једног подофицира. Овај подофицир је био митраљезац („збројовка“) наредник Аксентије Јеринић, звани Луне, командир штабне чете, о чијој погибији постоји записано сведочанство самог Николе Калабића као очевидца у књизи „Последњи рапорт“ капетана Боривоја Тодоровића.

С обзиром да је након напада на Немце од 22। августа и погибије немачког подофицира и два Шиптара у немачким униформама (дакле формално гледано три „Немца“) као и заробљавања по бројности два одељења немачких војника „враг однео шалу“, командант Гарде Никола Калабић је послао у Крагујевац личну поруку упозорења Немцима да ће у случају слања казнене експедиције на варошицу Страгаре, тј. њеног паљења и ликвидације месног становништва, сви заробљени немачки војници (дакле њих 24) бити стрељани као одмазда на немачку одмазду. Ипак, без обзира на ово упозорење једног „бандита“ (како се и четници и партизани називају у немачким документима) есесовска немачка казнена експедиција из Крагујевца праћена припадницима СДК 23. августа до темеља пали варошицу и ликвидира све оне који нису успели да се склоне на време. Последња кућа која је спаљена на правцу према манастиру Благовештење (кућа Роксанде Грујић, девојачко презиме Арсенијевић) се налазила изнад чесме са изворском водом под багремом која и данас постоји. Мора се напоменути да су Калабићеви четници, за разлику од партизана који су били у сличним ситуацијама, видевши да је немачка казнена експедиција на путу ка Страгарима, ишли по варошици од куће до куће и позивали народ да се склони у околна брда. У тренутку паљења варошице у њој су остали само старци који нису хтели да се одвоје од кућног прага, а чији животи нису спашени упркос молбама љотићеваца Немцима да се затечено становништво не стреља. По овом питању британски извештај је експлицитан: „За одмазду Немци запалили село Страгаре 27 километара од Крагујевца, 420 кућа и побили сва мушка лица која нису била побегла“ (WO 202/140, 12. октобар 1943. г.“ у Родољуб или издајник: случај ђенерала Михаиловића“, Хуверова архивска документација са уводним есејом Дејвида Мартина, фототипско издање, ИП „Чича“, Београд, 1990). О овим догађајима у и око варошице Страгара постоји и већ споменути дневни извештај немачке команде Србије од 24. августа 1943. г. у коме стоји следеће: „Препад четника (500 људи) на немачку команду. Након четворочасовне размене ватре пет мртвих полицајаца, 15 муслимана, нестало 15 есесоваца. После се четници повукли у планине, становништво се због страха иселило, потера за четницима у току, спаљено село Страгари“ (Архив Војноисторијског института у Београду, немачка документа из фајлова Националног архива у Вашингтону (NAW) са америчким регистарским ознакама, сигнатура 2, 11/2, број листа 2). Калабићеви гардисти су приликом немачке потере изгубили два своја борца а како је један од њих погинуо – Предраг Суботић – сведочи наредник Света Филиповић. Као четничку одмазду за ову немачку акцију поклани су или стрељани сви заробљеници чији се број разликује у односу на постојеће изворе.

Из горе наведеног је јасно да се извештаји Недићеве СДС команде у Крагујевцу разликују од немачког извештаја по питању броја погинулих и заробљених четничких противника што за нас у овом случају није ни битно। Оно што нас овде интересује и у чему се слажу и недићевски и немачки извештаји као и сведочења четника и мештана јесте да су варошицу спалили баш немачки есесовци и то као одмазду за баш четнички напад на баш немачку постају у самом центру варошице. Дакле, прво четници Драже Михаиловића (и то елитна јединица Горске краљеве гарде) напада Немце, а затим Немци врше потеру за четницима уз одмазду над цивилима због четничке герилске акције. Другим речима, за режимску партизанску послератну историографску пропаганду би било све у реду поводом овог догађаја под условом да су на терену били партизани уместо четника. С обзиром да није било тако и с обзиром да се ова „флека“ некако морала официјелно отстранити на сцену ступа фалсификаторско- „феноменолошка“ методологија победничке стране.

Наиме, деведесетих година прошлог века, када је Влада уједињене Немачке почела да исплаћује ратну отштету потомцима јеврејских жртава холокауста на простору под окупационом управом нацистичке Немачке, ћерка горе споменуте Роксанде Грујић, као очевидац наведених догађаја у Страгарима, се обратила властима у Србији поводом покретања поступка код немачке стране за исплату ратне штете. У намери да поднесе на увид конкретну архивску документацију обишла је све крагујевачке архиве у којима су јој рекли да грађа о паљењу Страгара не постоји. Другим речима, варошица Страгаре није никада запаљена у току Другог светског рата (што није тачно из горе наведених докумената који постоје у крагујевачким архивима). У недостатку крагујевачке архивске грађе, сведок је ипак успео да се домогне једног архивског документа у вези са паљењем Страгара у Војно- историјском институту ЈНА у Београду. Документ дословце гласи као што га наводимо у доњем тексту са свим архивским регистарским ознакама овако:

S-W-263
„Драги много поштовани Чика Дражо,
Пре свега извините што Вам морам овако да пишем, али као Србин и национални борац од првих дана са Вама за спас српског народа, морам и сматрам за дужност да Вам ово напишем. Реч је о Горској Гарди, и Г, Калабићу.
1. Вар. Стагаре упалили су зато што су од првог до последњег били сви пијани. То је било прво дело Калабића, чим је ступио на тло своје територије. А сад због њихова пијанчења, и лудих глава испашта јадан напаћени српски народ. Сваки дан кулуче обадва среза, и ништа не могу да учине опет. Што је за најгоре исекоше сву државну и Манастирску, и општинску шуму Рудника. Народ кука и плаче, вапије за помоћ.
2. Од целокупног бр. стања које су поклали 50 % су невине жртве. Знам да се подносе извештаји да су поклани као кривци.
3. Народ када чује да четници долазе у село више се плаше него када долазе Немци, Бугари, Арнаути; и свака друга вера. Јер Они сви кад долазе ако треба неко да се тера или убије они отерају или убију, али ови пребију да после три дана мора дотична особа да умре. Навешћу Вам само један случај, а таквих случајева има доста. Калабић лично пребио је у селу Љубичеву, три човека и једну девојку који су после четири дана помрли. Нису били у ствари криви ништа. Знам да ће Вам поднети извештај да су уствари криви. Даклем то историја човечанства није запамтила. Народ се чуди чија је то војска и за кога Калабић ради, кад су ти људи од памтивека националисти.
4. Од свих официра, подофица, каплара и редова, незна се који је већи бекрија наравно да Итедант Буца предњачи, А од блуднира Медић, Ера и Ника Павловић, само што Ера вата ларму и он то из анулира кад је у питању Он. Наиме, готово сваки официр Горске Гарде довео је по једну швалерку на свој реон и каже да му је вереница. На све ово можете да појмите шта каже народ.
5. Калабић ни један оброк не једе без печења.
6. Воде борбу са партизанима они им се увек извуку, они после зађу по селима и покољу онај невине народ, и поднесу извештај како су у борби нанели губитке партизанима. Стварно да северни део орашачког среза имају доста присталица за партизане, али грешни народ зашто су наши нису хтели да раде. Ево јужни део орашачког среза где је радио онај поднаредник Пећанчев војвода, савршени су људи. Они га запалише, тако да сад све навија за партизане спорад овакве тактике рада.
7. Могу Вам само рећи то да народ псује мајку Краљу, Вама, дражи и свима редом, кад је оваква Гарда каква је та друга војска. И подвлачим да је народ јако огорчен и немам израза како да се изразим колико народ вапије за помоћ.
8. О томе свему требао бих да Вас пуковник Симић извести, али о њему се имало писати доста.
9. Кажем Вам да је ово цела истина и да није лаж и интригирање. Ја сам официр у Калабића штабу, мени је врло добро али не могу да гледам да се пати грешни српски народ. У осталом питајте све Калабићеве суседне команданте корпуса, исто ће Вам рећи. Ја Вас драги чича Дражо разумем где сте и у каквој ситуацији налазите, али ипак предузмите било какве мере, јер овакакав рад Калабића, већа је пропаганда за партизане него што је и они сами имају. Треба да ме разумете!

3. новембра 1943 год,

положај До гроба Вам одан, Ваш,

(потпис)
[печат латиницом: Војно- историјски институт Југословенске народне армије, Архива непријатељских јединица, Бр। рег. 471, к. 118]“

За све оне који су већ из неког разлога „раскрстили“ са питањем ко је био ко у Другом светском рату, бар на простору овоземаљске Србије, наведен документ који се уредно чува у једном од државних архива представља апсолутно „аутентичну“ архивску грађу којом се „доказује“ сва морално- професионално- патриотска изопаченост „алкохолисаних и од печења набреклих Михаиловићевих четника“. Дакле, након читања овог „документа“ свима би требало да буде коначно појашњено зашто „Србин радо иде у партизане“ а не у четнике. Ипак, из горе наведеног преписа „документа“ се јасно види, и поред свих уредно прикачених архивско- регистрационих ознака, да се ради о чистом фалсификату јер једноставно не постоји на документу име и презиме пошиљаоца да не говоримо о формалним пропустима типа „Чика“ Дражо уместо „Чича“ Дражо, итд. Аутентичност овог невалидног и нерелевантног „документа“ се једноставно мора одбацити из најмање три разлога:
1) са техничке стране је апсолутно неприхватљив као аутентично- истинит обзиром да име пошиљаоца не постоји док се „пошиљаочев“ потпис може свести на хијероглифе из којих је потпуно нејасно име или/ и презиме онога ко „шаље“ документ у виду писма;
2) сви други горе наведени документи који говоре о потпуно другачијем развоју догађаја су потпуно валидно- релевантни са техничке тачке гледишта јер садрже потписе, имена и печате особа и институција који су их издале; и
3) сведочења самих Страгараца поводом овог немилог догађаја су у потпуној опречности са наведеним садржајем „документа“। Дакле, ради се о класичној форми потуреног „документа“ у фајлове „непријатељске“ стране након рата којима се требало формално „доказати“ ко је био ко у току рата. Ову врсту „докумената“ су очито могли да добију редовним поступком сви „овоземаљски смртници“ од стране званичних државних органа. За она друга права документа ипак је требало имати петљу доћи до њих.

На крају, што се тиче правог разлога четничког напада на варошицу Страгаре постоји извештај Николе Калабића послат капетану Тодоровићу а то су биле жалбе локалних сељака на немачке пљачке и реквизиције пшенице која се транспортовала у Немачку (Б. Тодоровић, „Последњи рапорт“, стр. 350−351).

Односи са јавношћу, организације цивилног друштва и медији

2010-10-13T11:25:00.005+02:00

У Крагујевцу, 25. августа 2010.године, у оквиру пројекта техничке подршке организацијама цивилног друштва (ТАЦСО), који као део ИПА програма подршке цивилном друштву финансира Европска унија за циљ има јачање цивилног друштва, стварање подстицајног окружења и културе за цивилна друштва, јачање капацитета и одговорности организација цивилног друштва (ОЦД) и обезбеђивање квалитета услуга организација цивилног друштва и њихове одрживе улоге у демократским процесима, одржан је тренинг за представнике организација цивилног друштва и медија.

Основни циљ тренинга био је унапређења међусобне сарадње удружења и медија, док је посебна пажња посвећена подстицању комуникације и партнерства између ова два сектора и дефинисању конкретних заједничких активности у локалној заједници.

По броју пријављених, било је преко двадесет представника локалних медија и удружења који су активно учествовали у првом од пет планираних ТАЦСО тренинга који ће до краја новембра бити одржани у Нишу, Ужицу, Новом Саду и Суботици, се стекао утисак да тема «Односи са јавношћу и сарадња са медијима» има велико интересовање цивилног сектора и медија из Крагујевца и околине.

Овај тренинг реализовао је национални тим пројекта који чине Зорица Рашковић, национални саветник програма, Весна Стојановић, стручни консултант и Лидија Парадиновић, административни и финансијски асистент.

Поред савладавања основних вештина комуникације са медијима, трениг је истовремено био прилика представницима ОЦД и медија да се упознају, заједнички савладају задатке који су пред њих постављени и успотставе квалитенију сарадњу.

Потписивање протокола о сарадњи један је од начина да се унапреди и формализује сарадња медија и удружења је само један од закључака тренинга до ког су учесници дошли. Док би прецизирањем одговорности могао повећати квалитет и квантитет извештавања о активностима цивилног сектора, а истивремено би обавезивало представнике удружења да своје експертизе и мишљења учине доступним новинарима и јавности.

У заједничком је интересу да грађани буду добро обавештени и активни. Да би се постигли што бољи резултати, организације цивилног друштва (ОЦД) требало би да професионализују односе са медијима, а нарочито да се понашају проактивно, истакла је тренерица Весна Стојановић.

На крају тренинга свим учесницима је био додељениж сертификати од стране ТАЦСО Пројекта.

Паланачки менталитет препрека бржем развоју?

2010-04-13T14:06:00.002+02:00

Иако сам се родио, растао и стицао образовање у једној паланци, нешто нисам осетио све до ових мојих позних дана. Нека моја последња искуства, искуства дружења са млађом популацијом, много млађом од мене, су ме нагнале да нешто приметим, а о томе и ево напишем неколико речи! Приметио сам да се у последње време међу млађом популацијом све више шири дух паланке који опстаје на принципу масовног исмевања свега онога што се од основног паланачког стереотипа разликује. Да ли тај дух примећујете око себе? Колико вас то иритира или не?
Питаће те се шта се то разликује од масовног паланачког стереотипа?
Две ствари. Дух град, односно дух космополитизма, који је идеално (тј. потпуно) отворен, и дух села, односно племена, који је идеално (тј. потпуно) затворен.
Дух паланке је стање између, које је немогуће, јер је стварније од сваке реалности паланке.

Не ради се ни о једном конкретном граду нити селу ни засеоку, једном речју не ради се о некоме или нечему опипљивом, ради се о стању који прети да преовлада и због кога се не напредује него стагнира! Како рече Радомир Константиновић: „дух паланке је апсолутан, и нема везе са географским одређењем нити величином града”. Добио је име зато што је типичан за паланку, а није жив само тамо, има га и другде.
Дух паланке као стереотип, уопштеност, колективизам у начину размишљања и деловања, нпр. напишеш текст који је уопштен и не значи ништа, али ти верујеш да си нешто важно рекао тиме што си поновио несто уопштено о чему нема полемике или нпр. да је мушкарац ратник и хранитељ а жена његова територија или нпр. промовисање агресије зарад традиционалистичких циљева, промовисање материјалног на уштрб духовног, или нпр. називати гјом некога само зато што иде на часове плеса или излази у клубове у којима се плеше лепо, живот заснован на митовима а не на стварним потребама и стварним тежњама ка развоју и уздизању личног ЈА!
Свако од нас има тај паланачки дух, али га као таквог нико не препознаје у себи. Јер да га препознаје, не би му се свидео и радио би нешто да то промени. Склонији смо да га препознамо у другом. Нпр. ја га непогрешиво нањушим у другом, али у себи - не. Нисам ни толико самокритичан да бих могао да кажем да сигурно и ја то носим у себи. Знам да ми се паланачка филозофија не допада. Борим се подсмехом, па и мени самом после буде жалосно што то радим.
Паланачки дух траје довољно дуго и постао је део не једне особе, него део целог народа, или делова народа. Не очекујем да неко дигне два прста и изјасни се као духовни паланчанин.
Најгоре у целој причи је неразумевање и антагонизам између духа паланке и духа космополитизма, где је дух паланке увек гласнији због тога што се негује на вишим нивоима.
Немогуће је бити савршено рационалан и објективан, јер је то већ путоказ ка колективном као мерилу обавезујућем за све.
Нажалост, тачно је да дух паланке има заступнике на високом нивоу, чак и у сферама где не би требало, као сто су тзв. култура и привреда, о политици да не говоримо. Тачно је да је захватила читаве делове народа, да више не постоје ни прави сељаци, ни прави грађани. "Искуство нам је паланачко", рече Константиновић. На жалост телевизија промовише такав дух у свакој емисији, политичари својим деловањем, а људи и не примете кад подлегну свему томе!

Поставља се питање како их пробудити а да те не мрзе?
Дух паланке је увек колективан, он не признаје индивидуалност, јер не признаје "субјект". Увек смо то "ми", увек колектив, увек "сви", никад ја или он, она!
Постојање субјекта је претња постојању паланке. Зато сто је паланчанин оданији паланци него себи. Он је предан колективитету, нарочито колективитету мишљења и стила паланке.
И филозофија паланке је филозофија наивног реализма, без тог наивног реализма нема уопштавања, нема детерминизма који је карактеристика духа паланке. Рационализам је увек у функцији колективизма, као и детерминизам.
Паланка никад није ни овде, ни онде, јер је дух паланке савршено немогућ. Он је дух колективитета, колективног мишљења и колективних мерила (предрасуда). Субјект је претња, он је стран памфлетизму духа паланке, јер је сваки наглашени индивидуализам мистерија, Тајна, а дух паланке се противи Тајни и Ноћи.
Не постоји универзални рецепт "против паланачког у себи." Сваки рецепт за који се тврди да универзално делује је само колективна формула, дакле пут ка паланачком, а не од њега.
Не постоји универзални метод како бити свој. Свако мора пронаћи сопствени.

Како знамо да ли смо постали зрели?

2010-04-12T20:20:00.002+02:00

Док растемо, путујемо кроз живот, заустављамо се на разним станицама, па понекад и у погрешним али ипак станемо; зашто је то тако никада нам неће бити јасно, бар мени неће, само кад се сетим “Банета Бумбара” и његовог сазревања где на крају сваке епизоде серије “Грлом у јагоде” неко изговори реченицу: “Сада си постао зрео!” То ме је натерало да се замислим да ли уопште у нашим животима постаји тренутак када кажемо да смо заиста зрели или нас сви ови кораци воде ка том сазревању???

Ако се ограничимо на то да уживоту постоји такав сазревајући тренутак, тај догађај након ко човек постаје зрелији, схватио сам да то може бити само онај момент када се доживи осећај да ни један човек није острво и да му у животу треба неко с ким ће провести оно што му је од живота преостало!!!

Жене воде љубав због досаде и мира у кући

2010-02-08T13:14:00.002+01:00

Чини се да жене иду у кревет са својим партнерима из најчуднијих могућих разлога. Синди Местон и Дејвид Бус, аутори књиге „Зашто се жене упуштају у сексуалне односе, 200 најчешћих разлога", наводе да жене пристају на секс због досаде, мира у кући, излечења главобоље, па чак и у знак захвалности за лепу вечеру.

- Већина мушкараца се у сексуалне односе упушта на основи привлачности, док ће жене пристати на секс чак и када им се мушкарац не свиђа - тврде аутори књиге.

Истраживање је обављено за потребе књиге, а обухватило је 1.006 жена које су дале изненађујуће одговоре. Једна од њих је изјавила како то чини из духовних разлога јер је тако најближе Богу. Друге су навеле да им секс служи као лек за стрес и главобољу, а неке на тај начин желе да усаврше своје сексуалне вештине. Већина жена, њих 84 одсто, признала је да секс користи као средство којим ће натерати партнере да обаве неке кућне послове.

- Водим љубав јер ми је досадно, а то је и лакше него свађање. Осим тога, имам шта да радим - открила је једна од испитаница. Друга је признала да је неколико пута пристала на сексуалне односе јер је жалила те мушкарце. Неке жене су признале и да им секс служи као знак захвалности за лепу вечеру или скупи поклон, па су осећале да су дужне да дају нешто заузврат.

Мушкарци на женама прво примећују груди

2010-02-08T13:08:00.002+01:00

Познато је да мушкарци воле да буље у женске груди, а сад је и научно доказано да су оне прва ствар коју мушкарци примећују на женском телу.

Научници с новозеландског Универзитета Велингтон открили су да готово половина мушкараца, њих 47 одсто, при сусрету с особом супротног пола прво погледа у њене груди, а тек онда у очи. Трећини мушкараца при погледу на женско тело прва фиксација су женски струк или бокови, а мање од 20 одсто њих гледа лице.

Неки објашњење за ово траже у еволуцијском развоју јер су жене с великим грудима и ужим струком имале виши ниво хормона и биле плодније, али научници верују да су разлози ипак пуно једноставнији.
- Мушкарци пуно чешће гледају у груди јер им је то естетски пријатно, без обзира на њихову величину - потврдили су новозеландски научници који су такође открили да нису груди прва ствар у коју мушкарци гледају, већ да у њих буље знатно дуже него у друге делове тела.

Срби и интернет

2010-02-08T13:00:00.004+01:00

По последњем истраживању корисници интернета у Србији највише читају вести, посећују „Фејсбук" и „Мајспејс" портале, траже партнере али и претражују разне еротске садржаје.

Интернет корисници у Србији највише времена проводе читајући вести, док су на другом месту популарности социјалне мреже попут „Фејсбука" или „Мајспејса", резултат је истраживања интернет портала „Домино магазин". После вести и социјалних мрежа на трећем месту омиљени су еротски садржаји.
Истраживање је показало да интернет у Србији користи приближно исти број мушкараца и жена, док највише времена на интернету проводе млади. Чак 54 одсто младих до 27 година дневно проводи више од два сата сурфујући.
Када би могли да бирају чега би се радије одрекли, 51 проценат испитаних каже да би радије живео без телевизије, 20 процената без спорта, 14 одсто без интернета, а 12 одсто без излазака. Један проценат испитаних би се најрадије одрекао свог партнера.

Од укупног броја корисника 19 процената је пронашло партнера на интернету, а чак 42 процента свих испитаних је некада изашло са неким кога су упознали онлајн. Такође, двадесет два процента корисника никада не би изашло са неким кога су упознали на глобалној мрежи, а 19 одсто њих би то урадило уколико добро изгледа. Само три одсто испитаних би пристало на излазак са онлајн пријатељем ако је потенцијални кандидат духовит и један одсто њих ако је образован. Чак 53 процента корисника би изашло на састанак са неким уколико су сигурни да је управо онакав каквим се представља.
Од тога је готово свака пета особа покушала чак и више пута да пронађе партнера на овај начин. Најважнији разлог за тражење партнера на мрежи јесте што се људи на тај начин лакше отварају, сматра 37 процената испитаних. Тринаест процената каже да је на интернету избор партнера бољи него у реалном животу, док 12 процената мисли да се овако могу сакрити мане.

Већина испитаних сматра да интернет помаже да се људи приближе, док 38 процената мисли да их отуђује. У Србији је чак 51 одсто корисника интернета стекло овим путем нова пријатељства.

Jezik ženskog tela IX

2009-09-12T12:31:00.001+02:00

Brizne u plač s razlogom.

Ova kategorija ima dosta podkategorija. Ako plače zbog vaše veze, nažalost, moraćete da razgovarate. Prvo je smekšajte s malo vina i sveća i vođenjem ljubavi. Ako plaše zbog posla na koju si – tu možeš jednim udarcem da zabeležiš milijardu poena u svoju korist. Kaži joj: “Pusti te skotove, dođi ovamo i lezi.” – reći će da nije raspoložena. Kaži joj opet: “Dođi ovamo i lezi.” – sa više čvrstine u glasu. Okreni je na stomak, počni da je masiraš, po leđima. Biće ti zahvalna do groba, osim toga, posle petnaestak minuta biće i raspoložena.

Jezik ženskog tela VIII

2009-09-12T12:31:00.000+02:00

Brizne u plač bez razloga.

PMS. Klonite je se tih dana za svaki slučaj.

Jezik ženskog tela VII

2009-09-12T12:30:00.000+02:00

Počinje da gleda melodrame sa svojim prijateljicama, uz boce jeftinog crnog vina.

Ona je nesrećna.
Ako gleda “Devet ipo nedelja” s prijateljicama i bocom jeftinog crnog vina, ona je frustrirana. Od tebe (smatra) nema nikakve koristi.

U bilo kom od ta dva slučaja savetujem ti da malo promeniš svoju ljubavničku rutinu – recimo, postaneš dominantan. Stavi joj ružu na jastuk pored glave. Dobro muka ti je od same pomisli na to, ali budite sigurni da sam u pravu.

Uzgred ako gleda akcione ili Tarantinove filmove – potpuno je normalna i sve je u najboljem redu.

Jezik ženskog tela VI

2009-09-11T12:29:00.000+02:00

Stalno pilji u tebe.

Nebitno, nije problem u bubuljici na nosu. To samno znači da je da je luda za tobom Nema razloga da postanete paranoični.

Jezik ženskog tela V

2009-09-11T12:28:00.000+02:00

Počinje da flertuje sa tvojim drugovima.
Naj verovatnije joj se uopštene dopadaju – kome bi se dopadali? Pa ne moraš da se plašiš to je obično signal očaja. Ona pokušava da te uzdrma. To znači da su karte u tvojim rukama.

Jezik ženskog tela IV

2009-09-10T12:28:00.002+02:00

Počinje da se druži isključivo sa drugaricama koje imaju bebe OPASNOST!

Iskreno rečeno bebe su totalna gnjavaža i žene ih ne vole niša više nego mi – do trenutka kada požele da ih imaju, NARAVNO.
Ako tvoja devojka počne da zagleda kolica dečija, naravno i divi se loknicama i balavljenju, pripremite se na ozbiljan razgovor.

Jezik ženskog tela III

2009-09-10T12:27:00.002+02:00

Ako provodi sve više vremena sa prijateljicama.

Polako te napušta, predloži joj da je povedeš negde na odmor i povedi računa da bude romantično. Isto važi kada prestane da se šminka, provodi suviše vremena uz televiziju ili na Internetu ili ide u „biskop“, „teretanu“, „klub“ i to više od tri puta nedeljno – bez tebe.

Jezik ženskog tela II

2009-09-09T12:26:00.000+02:00

Ako isprobava 17 haljina, dok Vi čekate da izađete!

Oseća se zapostavljeno i debelo.

Reci joj da izgleda sjajno i po svaku cenu se odupri želji da joj kažeš: „Dođavola ženo, sasvim dobro izgledaš u bilo čemu, kasnimo već dva sata!“Pri tome budi određen: „Bože kako je lepa ta plava bluza, ističe tvoje oči. Podseća me na onu ludu zabavu kada su ti se svi udvarali!“ Dobar savet kupi joj usput sveće ili ogrlicu ili nešto slično.

Jezik ženskog tela I

2009-09-09T12:25:00.000+02:00

Okreće se na drugu stranu počinje da spava.
To je vrlo loša vest . Iako je za mušakrca taj isti potez normalna završnica, vođenja ljubavi. Ali ako se ONA okrene i počne da spava pakujte kofere – šutnuće te najkasnije za nekoliko dana, u najboljem slučaju nedelja.

Šta si skrivio?
Jednu od dve stvari ili nisi dobro obavio posao, ili jesi a ona je stekla utisak da si s njom samo zbog seksa. Čak iako je to tačno, ni po koju cenu nemoj da se odaš.

Šta da radiš?
Ni u kom slučaju je nemoj pitati u čemu je problem. To će verovatno izazvati dvo časovnu tiradu o svemu i svačemu što je vrlo rđavo za vašu vezu. Umesto toga pomozi je po ramenu i kaži joj: “Kad bi samo znala koliko mi je stalo do tebe.” Probaj radi bolje od čarobnog štapića.

Idealan muškarac

2009-09-08T12:23:00.003+02:00

Idealan muškarac je onaj:

koji ti kaže "lepotice" umesto"sexy"
koji te zove kada si završila razgovor sa njim
onaj koji ostaje budan samo da bi video kako ti spavaš
onaj koji te ljubi u čelo
koji želi da ti pokaže svet kada si nedoterana
koji te drži za ruku pred svojim prijateljima
onaj koji te stalno podseća koliko si mu važna i koliko je srećan što te ima
onaj koji kada razgovara sa svojim prijateljima kaže : "To je ona..."
onaj koji ne postoji

Razmišljao sam o ovome što sam napisao i shvatio ništa idealno na svetu ne postoji. Shvatio sam to odavno samo nisam želeo da priznam sebi, a sad sam i to učinio. Iako sam priznao da idealno ne postoji to ne znači da mi ne moramo težiti onome što je najbliže tome. Da li vi težite...

Jezik ženskog tela - uvod

2009-09-08T12:23:00.002+02:00

Imam 32 godine, evo uskoro 33, stekao sam dosta iskustava, neki će reći ne mnogo, ali smatram za neke narodne korake sasvim dovoljno, sasvim dovoljna da ih podelim sa vama..

Imao sam devojaka i "devojaka", ali i žena i "žena", veze koje su trajale od jedne noći do 4 godina. Ne želim da se hvalim, to nije tema ovog teksta, a i pravi muškarac se ne hvali svojim ljubavnim uspesim, još manje ne uspesima, iako za ove druge se sazna samo od sebe.Želim nešto drugo da vam kažem o devojkama i ženama ono što sam naučio je da imaju sjajnu intuiciju, to nažalost znači da od muškarca očekuju ne samo da otkriva skriveno značenje njihovih reči, već da im povremeno čita misli, a pogotovo govor tela.

Kod čitanja misli nažalost ne mogu da vam pomognem, ali ako je ovo što sam ja o govoru tela naučio tačno vaša sledeća devojka i moja supruga zvaće sve svoje prijatlejice da im priča kako je nikad niko nije razumeo kao ti. A da li sam u pravu to ćete mi reći VI, svojim komentarima, kada pročitate ove redove.

Planinarenje je put ka nebu s pogledom na zemlju

2009-09-08T12:15:00.003+02:00

I ovaj vikend kao i svi prethodni, kada smo išli na planinu, je bio jedan novi izazov, ko vikendom nije mrdnuo zadnjicu iz stana nema pojma o čemu govorim.
Pripreme su uvek velike i temeljne, i ma koliko planina bila visoka, 696 metara ili 1696 metara, trajale su, pa slobodno mogu reći dve nedelje, dve nedelje psihičkih priprema, e rođaci 696 metara, nije to šala.
Pripreme su uglavnom podrazumevale nagađanje kakvo će vreme biti, da li će biti oblačno ili sunčano, hoće li ili neće padati kiša. Vreme je određivalo hoće li se ili neće ići, pravi planinari su se prijavili odmah nakon objavljivanja da je akcija zakazana, bez obzira na vreme, dok su oni koji ne žele ili neće da uživaju i pravim „blagodatima“ lošeg vremena čekali poslednji trenutak. Nedelja jutro, sunčano, vreme obećava, nestrpljiv sam da krenem jer iako je samo na 40 kilometara od mesta u kom živimo.

Čarlston za Ognjenku

2009-09-08T12:12:00.001+02:00

Iako je "Čarlston za Ognjenku" urađen po najvišim standardima produkcije, 2008. godine. i svojim tehnološkim standardima stoji ravnopravno sa svetskim hitovima, ja sam ga odgledao tek juče.
Film "Čarlston za Ognjenku" okupio je najbolju filmsku ekipu koja postoji u Srbiji danas i nekoliko značajnih umetnika iz inostranstva. Među njima je i Didije le Fuest – kolorista filma "Čudesna sudbina Amelije Pulen". Jedan od montažera filma je i Iv Belonijak, koji je bio deo montažerskog tima filmova "Grimizne reke 2: anđeli Apokalipse" i "Moj život u ružičastom". Poseban pečat filmu dao je kompozitor muzike Šigeru Umebajaši. Bez premišljanja, jedan od najvećih kompozitora filmske muzike danas pristao je da bude deo tima filma "Čarlston za Ognjenku". Pored filmova velikog kineskog reditelja Von Kar Vaja, "Raspoloženi za ljubav" i "2046", kao i "Kuća letećih bodeža" Džanga Jimoua, uz ime Šigerua Umebajašija sada stoji i jedan srpski film svetskih razmera. Značaj i kvalitet filma "Čarlston za Ognjenku" primetio je i čuveni Lik Beson i kompanija EuropaCorp, koji su svetski distributeri ovog srpskog filma.

Radnja filma smeštena je u vreme posle prvog svetskog rata u kojem je izginulo 2/3 srpske muške populacije. Visoko u krševitim planinama leži selo Pokrp, čije je čitavo muško stanovništvo izginulo u pređašnjim ratovima. Selo neljubljenih žena koje skapavaju za muškarcima.

Kada sestre narikače, Mala Boginja i Ognjenka, u bezuspešnom pokušaju da izgube nevinost, slučajno bez života ostave jedinog preživelog pokrpskog muškarca - prastarog i iznemoglog deda Bisu, nađu se pred "strašnim sudom" ogorčenih seoskih žena. Ali, uspevaju da iznude pomilovanje pod uslovom da pronađu živog i pokretnog muškarca, uhvate ga i dovedu u selo. Pod budnim okom duha svoje stroge babe, Velike Boginje, dve vatrene, ali i naivne sestre kreću u veliki, beli svet. Očekuju ih strast, avantura, ljubav, razmetljivi snagator i ulickani kralj beogradskih plesnih dvorana.

Iako je meni trebalo čitavih godinu dana da se nakanim da pogledam ovaj film, toplo ga preporučujem svima koji to nisu uradili da ga što pre odgledaju jer će im tek nakon gledanja biti jasno zašto!

Ко је Влада Васиљевић?

2009-09-08T12:08:00.001+02:00

Влада Васиљевић, или још познатији као Београдски фантом, је био Београђанин који је био популаран карајем седамдесетих година, тачније, 1979. године, за време Титове посете Куби украо тенисеру Ивку Плећовићу бели Порше и десет дана својим вратоломним вожњама од Славије до Калемегдана излуђивао милицију.

Влада Опел, како су га још звали, је на Славији имао и своју верну публику. Хиљаде људи је излазило сваке вечери да га поздрави, подржи и гледа његове "филмске" вратоломије уживо. У то време је био главна атракција и редовно је своје акције најављивао у ноћном програму Студија Б, који је тада водио Марко Јанковић.

После више од 10 ноћи сулудих вожњи, пред повратак Тита са Кубе, Влада је заустављен у свом дивљању препреченим аутобусима. Маса, је окружила бели Порше и Фантом је искористио гужву и побегао. Али је ипак ухапшен неколико дана касније на основу дојаве.

Током боравка у затвору није правио проблеме, али је ипак једног дана побегао из затвора. У затвор се сам вратио, а као разлог за бекство је навео да је желео да обави још једну ноћну вожњу, како полицајци не би мислили да су победили.

Недуго након изласка из затвора, Влада је погинуо у саобраћајној незгоди.

О Влади Васиљевићу снимљен је и филм под називом "Београдки фантом", дугометражни документарн- играни филм, не баш тако честу појаву на нашим просторима, редитеља Јована Тодоровића.

Zašto baš blog?

2009-09-08T11:41:00.003+02:00

Zato što blog, nastao od engleske reči web log, čini niz hronološki organizovanih unosa teksta, koji se prikazuju na web-stranicama, koju sami sastavljamo i uređujemo i to je lični kutak na Internetu, jednostavni i lakši za korišćenje od Internet prezentacije.

Tipovi unosa mogu varirati ne samo po svojoj temi i obimu već i po formatu. Tako postoji veliki broj blogova čiji su unosi u tekstualnom formatu (poput vesti, beleške, rasprave), postoji veliki broj blogova za unos fotografija, skica ili neki drugi grafički rad, adresa ka nekom zanimljivom sadržaju na Internetu i tako dalje.

Na blogu se može baviti temama koje pisca zanimaju i koje mogu biti opšte ili lične.
Blog može biti fokusiran na specifičnu temu, kao što je web dizajn, politika, sport ili mobilna telefonija, dodavati veze ka drugim sajtovima koji se bave sličnim temama. A blog može da iskoristi kao online dnevnik u koji će biti zapisane svakodnevne misli, raspoloženja, opažanja...

Veliki deo blogova omogućava svojim posetiocima da napišu svoj komentar na unose na taj način stvarajući male zajednice koje diskutuju na teme kojima se blog bavi. Zbog toga su se blogovi vremenom razvili u široko rasprostranjen način komunikacije na Internetu, između autora (ili grupe autora) i posetilaca bloga. Blog omogućava komunikaciju na lakši način nego na forumima ili putem e-pošte. On omogućava da svako na jednostvan način iskaže svoje mišljenje na Internetu, bez posebnih tehničkih znanja.

Blogove može pisati bilo ko. Među poznatijim blogerima koje valja izdvojiti su premijer Australije Džon Hauard, zatim osnivač najvećeg Internet aukcijskog sajta Ibej (eBay) Pjer Omidjar (Pierre Omidyar), popularni britanski kuvar Džejmi Oliver, kao i šef tokijskog CNN-a Rebeka Makinon (Rebecca Mackinnon). Među popularnim blogovima je i onaj američkog predsednika koji ih ima dva. Ugledni britanski list Gardijan dodeljuje svoje godišnje nagrade za najbolje britanske blogove.

Umesto uvoda

2009-09-07T20:49:00.009+02:00

Od mog pvog susreta sa računarom i spoznaje njegovih mogućnosti ne samo za igranje već i pogotovo za poslovnu primenu, vrata IT tehnologije su se za mene širom otvorila. Materijalne mogućnosti nisu uvek mogle da prate moju želju i volju za učenjem i usavršavanjem, tako da sam ponekad i po dva tri meseca stagnirao dok ne bi došao do nekih novih saznanja ili otkrića.
Još davne 2000-te godine prijatelji su počeli da mi prigovaraju, kada već imam toliko znanje o računarima, zašto onda dizajniranjem jedne internet prezentacije to svoje znanje ne bih podelio i plasirao širokom auditorijumu korisnika www-a. Pod izgovorom da da nisam još spreman i da još uvek nije vreme, taj sam trenutak odlagao sve do sada.

Pokrenuo sam ovaj blog za sve one koji se interesuju za dizajn i grafiku bilo poslovno bilo amaterski, ali i ne samo njima on je namenjen i novajlijama u svetu računara koji će saznati o mogućnostima weba, kao i uopštene stvari o dizajnu, kako grafičkom tako i za web. Na stranicama koje se nalaze na ovoj lokaciji saznaćete mnogo stvari i o istoriji računarstva, kao i o hardweru i softweru. Naćićete brdo saveta kako da neke stvari uradite bolje, lakše ili prosto brže.
Posto je sajt još uvek u izgradnji i razvoju, svaka Vaša kritika ili preporuka bi dobro došla, kao i po neki zahtev da Vam se neke stvari objasne ili pojednostave.
Tražite savete, rešenja i sve ostalo što Vam može pasti na pamet.

Kad se bavite Internetom budite sigurni da će to jednom neko videti!!!

Tri vrlo bitna uslova potrebna za uspeh!

Šta zanš da radiš?
Koga znaš?
Ko zna za tebe?