четвртак, 27. јануар 2011.

Preživela rak dojke kritikuje, učesnice “Topfreedom” marša

Kolumnistkinja Chicago Sun-Timesa Meri Mičel, preživela rak dojke, u jednoj njenoj kolumni na krv i nož iskazuje stavove i mišljenje o ženama koje pokazuje svoje grudi.
“Ako ćete se pridružiti toples protestu i ako fotografišu vašu pozadinu, bolje je da ona ne izgleda kao da ste radili nešto više od sedenja na zadnjicom cele zime?”, napisala je u svojoj kolumni Meri Mičel!
“Fotografija mlade žene sa rečima: "Sexuality is what you make it!" ("Seksualnost je ono što činite!") napisanom na njenim masnim leđima je bilo dovoljno da me ubedi da Amerika nije spremna za toples.”, napisala je u nastavku!
Flagrantne uvrede na tela ovih žena je posebno zabrinjavajuće, pogotovo nakon što je izjavila da ona nikada ne bi kritikovala nečija tela, krajnje licemerje.
Mičel zatim nastavlja da podrugljivim tonom govori i o drugim stvarima kao što su "Rodna ravnopravnost uvek zvuči sjajno, ali ponekad ono što je dobro za gusku nije uvek dobro i za gusana" i "verovatno ne znaju sve žene koje žive na planeti šta je Spanx."
Ali njen najčešći korišćeni i seksistički komentar je: "ako muškarci ne pogledaju, nisu muškarci."
I sve to piše osoba koja je preživele raka dojke. Očigledni je da je sve je u redu kada piše u svojoj kolumnama o grudima, g-đa Mičel, ali Bog zabranjuje da ih iko zaista i vidi. Ali ako ih muškarac vidi, onda je u redu i da pilji, jer na kraju krajeva on je muškarac.
Recite to jadnom senatoru Majk Bennett R-Bradentonu, koji je uhvaćen u Senatu Floride kako gleda fotografije žena u toplesu i nakon toga postao tema medijskih podsmeha. Istih onih medija kojima nikad dovoljno fotografija golih PETA demonstranata.
Spenser Tunick snima, gole Holivudske starlete, bradavice koje se vide kroz prozirne haljine, sada je šokirana, potpuno povređena, a da li iko zaista vidi ono što oni šire. Ali, kao što gospođa Mičel tako spretno ukazuje, na kraju krajeva, on je samo muškarac i grudi žene su tu samo za piljenje.
To je ona vrsta Filistejskog stava koja motiviše žene Topfreedom pokreta, da se bore protiv nazadnog mišljenja i pretvaranja tela žena u objekte, ne samo Amerike već i celog sveta.
Marija Mičel greši kada tako olako prihvata muški seksizam. Od svih ljudi on najbolje treba da zna da ona tako otvoreno o svojoj borbi protiv raka dojke može da piše samo zahvaljujući činjenice da su žene imale da prevaziđu ogromne kulturne tabue. Niko nikada ranije nije govorio o raku dojke sve dok prva dama amerike, Beti Ford nije imala masektomiju i povela nacionalni dijalog, koji se dans manifestuju roze trake na svemu i svačemu, od automobila do sportista.

Ove hrabre žene u Mejnu marširaju protiv muškog vlasništva njihovih tela i to ljudi poput Meri Mičel, koji jednostavno ne vide šumu od drveća treba da znaju.
Umesto da vide problem, ona je deo problema.