Већ дуго нисам имао проблема са вирусима, али пре неки дан пријатељ ми јавља да је са моје е-маил адресе коју имам на једном од бесплатних сервиса добио линк на којем се налази вирус, што ме је инспирисало да напишем понешто о штеточинама које остављају негативне последице на рад рачунара.
Вируси, црви и тројански коњи су злонамерни програми који могу да изазову штету на рачунару и подацима који се у њему налазе. Они такође могу да успоре Интернет везу, па чак и да користе рачунар за даље ширење на друге рачунаре широм Weba. Добра вест је то што, уз малу превенције и мало размишљања, постоји мање шанси да ћете постати жртва ових претњи. Замислите то као закључавање улазних врата на стану!
Прочитајте овај текст до краја да бисте сазнали све о овим штеточинама, као и о разликама између њих.
Шта је вирус?
Вирус је део рачунарског кода који се прикачи на програм или датотеку тако да може да се преноси са рачунара на рачунар, ширећи при том заразу. Вируси могу да оштете софтвер, хардвер и датотеке.
Вирус је код написан са јасном наменом да сам себе умножава. Вирус покушава да се шири од рачунара до рачунара тако што се качи на неки програм.
Исто као што опасност код људских вируса варира од Еболе до једнодневног грипа, тако и међу рачунарским вирусима постоје они који су само мала сметња при раду до оних који су потпуно деструктивни. Добра вест је то што се прави вирус не шири без људских поступака који би га покретали, као што су дељење датотеке или слање е-поруке.
Шта је црв?
Црв је, као и вирус, направљен тако да се копира са једног рачунара на други, само што он то ради аутоматски, преузимањем контроле над функцијама рачунара које омогућују пренос датотека и података.
Када црв уђе у систем, он даље може да путује сам. Велика опасност код црва јесте њихова способност да се умножавају у огромним количинама. На пример, црв би могао да пошаље копије себе самог свима из адресара е-поште, а затим би њихови рачунари урадили то исто, чиме се изазива домино ефекат загушења у мрежном саобраћају што успорава пословне мреже и Интернет у целини. Када се ослободе, нови црви се шире веома брзо, загушујући мреже, што може да значи да ћете морати да чекате дупло дуже да се отворе Web странице на Интернету.
Црв је поткласа вируса. Црв се обично шири без помоћи корисника и сам дистрибуира сопствене потпуне копије (можда измењене) широм мрежа. Црв може да заузме меморију или пропусни опсег мреже толико да рачунар престане да реагује.
Пошто црвима није потребан „програм-домаћин“ или датотека да би путовали, они такође могу да се кришом увуку у систем и омогуће некоме другоме да даљински контролише заражени рачунар.
Шта је тројански коњ?
Попут митолошког тројанског коња који је личио на поклон, али су у њему били сакривени грчки војници који су заузели Троју, савремени тројански коњи су рачунарски програми који делују као користан софтвер, а заправо угрожавају безбедност и изазивају пуно штете. Један скорашњи тројански коњ појавио се у облику е-поруке која је имала прилоге за које се у поруци тврдило да су Microsoftove безбедносне исправке, а испоставило се да су то били вируси којима је задатак да онемогуће антивирусни софтвер и заштитни зид.
Тројански коњ је рачунарски програм који делује корисно, а заправо је штетан.
Тројански коњи се шире тако што наводе људе да отварају програме мислећи да они потичу из легитимних извора. Microsoft често шаље безбедносне билтене путем е-поште да би боље заштитио корисника, али они никада не садрже прилоге. Такође, сва безбедносна упозорења Microsoft објављује на својој Web локацији за безбедност пре него што их пошаље корисницима е-поштом.
Тројански коњи се могу налазити и у бесплатном софтверу који преузимате. Никад немојте преузимати софтвер из непоузданог извора. Microsoftove исправке и закрпе увек преузимајте помоћу услуга Microsoft Windows Update или Microsoft Office Update.
Како се црви и други вируси шире?
Готово сви вируси и многи црви не могу се ширити уколико не отворите или не покренете заражени програм.
Многи најопаснији вируси су се проширили пре свега преко прилога е-поште – датотека које су послате уз е-поруку. Да ваша е-порука има прилог види се обично по икони са спајалицом која представља прилог и приказује његово име. Фотографије, писма написана у програму Microsoft Word, чак и Excelove табеле, све су то само неке од датотека које свакодневно можете добијати путем е-поште. Вирус се покреће када отворите датотеку из прилога.
Савет: Никад не отварајте прилог е-поште ако га нисте очекивали и ако не знате тачан садржај приложене датотеке.
Уколико примите е-поруку са прилогом од непознате особе, одмах је избришите. Нажалост, више није безбедно ни отварати прилоге од људи које познајете. Вируси и црви имају способност да украду податке из програма за е-пошту и да пошаљу сами себе свима са списка у адресару. Тако, ако добијете е-пошту од некога са поруком коју не разумете или са датотеком коју нисте очекивали, увек се обратите особи која је послала поруку да бисте утврдили садржај прилога пре него што га отворите.
Други вируси се могу ширити помоћу програма које сте преузели са Интернета или преко заражених дискова које сте позајмили од пријатеља или чак купили у продавници. Примери заразе овим путем су ређи. Већина људи добија вирусе тако што отвори и покрене непознати прилог е-поште.
Како да знам да ли имам црва или неки вирус?
Када отворите и покренете заражени програм, можда нећете знати да сте се заразили вирусом. Ваш рачунар може да успори, да престане да реагује или систем може почети да пада и да се поново покреће сваких неколико минута. Понекад вирус напада датотеке које су вам потребне за конфигурисање рачунара. У том случају може да се деси да притиснете дугме за укључивање рачунара и угледате само празан екран.
Сви ови симптоми су уобичајени знаци да ваш рачунар има вирус. мада би могли бити изазвани и хардверским или софтверским проблемима који немају никакве везе са вирусима.
Обратите пажњу на поруке са упозорењем да сте послали е-поруку која је садржала вирус. То би могло да значи да је вирус навео вашу е-адресу као пошиљаоца заражених е-порука. То не значи обавезно да ви имате вирус. Неки вируси имају могућност фалсификовања адреса е-поште.
Уколико не ажурирате антивирусни софтвер редовно, нема сигурног начина да знате да ли имате или немате вирус.