Давно беше та 2010. када је по први пут у Бихаћу успешно одржан Balkan Salsa Meeting. Током три дана окупило се стотину учесника и инструктора плеса из региона, домаћин се потрудио да осим радионица и партија, све учеснике обрадује и рафтингом Уном.
На крају успешно завршеног првог, домаћин је обећа још бољи, луђи, лепши и гламурнознији други BSM. То сам чуо, нисам био присутан, данас је остала само жал што нисам!
Након првог, који је остао у најлешим успоменама, на ред је дошао и други BSM.
Након првог, који је остао у најлешим успоменама, на ред је дошао и други BSM.
Обасут са свих страна утисцима са BSM 1, још у јануару сам поставио циљ да на BSM 2 обавезно одем, а у исто време сам почео и са припремама. Ништа ме није могло изненадити, чак ни промена термина. Прве информације са којима је организатор изашао су обећавале луд провод. Крајем јуна сам се већ пријавио... за сваки случај.
Лето без премца, радно, узаврело, ... обећавало је опуштајућу и јесен за памћење.
Сачекао сам да се утисци слегну, да све дође на своје место, да ме окруже свакодневни проблеми и да тек тада пишем о утисцима, који су и месец дана након повратка још увек јаки и јединствени.
Пет дана пред полазак, уследио је договор када, чиме и са киме... па добро, најбоље је путовати преко дана, зато је и најбоље кренути изјутра. Петак сам дочекао са огромном зубобољом, па откуд сад, не дам да ми поремети планове, попио лек, опскрбио се пуном кутијом, покупио торбе и са Владом кренусмо пут Бихаћа.
У путу весело, дремљиво, па и спављиво. Дакле, неко је певао и играо (оне вежбе за изолацију добро дошле), неко је само дремао, а неко и спавао...
Кроз хрватску равницу без заустављања, а онда су уследиле босанске врлети и уживање у вожњи поред реке Уне, све до Бихаћа.
Све је спремно за почетак, али провести време поред Уне је за неке било изазовније него учествовати на првим радионицама.
Салса party сасвим другачије него код нас... LA style се доста разликује од Cuban, било је благих судара, мимоилажења, али ипак је било за памћење. Но оно што нигде није било је Аfter party, журка уз живу музику, забавну и народну, зар је потребно рећи нешто више осим да је завршен у пола седам изјутра.
Након доручка, радионице, Zumbu код најбољих инструктора са ових простора, сам иако љубитељ морао да прескочим, али Kizombu код Немање Сонера и Reggeaton код Доние су били изазовнији и послужили су као добро загревање пред рафтинг.
Иако је рафтингу претходио ручак више нас га је прескочило, не ваља изазивати желудац. Поделили смо се по чамцима, осам чамаца за 64 учесника
- Облачите одела и ускачите у чамце идемо. Стој....!
- Па шта је сад?
- Трка!
- Види неком је испало весло. Подругљиво је констатовала Јелена.
- Где је теби весло? Упитала је Данијела.
- Па то је моје весло! Дај весло!
- Дај весло! Повикаше сви у глас.
Након што смо први кренули, заслугом Немање Сонера, који је у трци победио, уследио је велики залет, у којем смо оставили друге далеко иза себе. Са првим окретом и једним насукивањем почетни узлет је спласнуо, па су почела брљања али и прве прозивке, најчешће...
- Ненаде, веслај, пази на ритам, ударићу те овим веслом, ако не будеш добро веслао!
- Ненадеееее, удавићу те, веслај!
.... упућене мени, док су нам се остали бивали све ближи.
Није битно који смо стигли, битно је да нисмо били први, али је још битније да нисмо били последњи, значи ту негде између и то више захваљујући скиперу који је сам брже веслао уназад него што је нас осморо веслало унапред. Е да смо били на римској галији, где ли би она завршила!
- Доћићемо вечерас да играмо Bachachu. На крају су свој долазак потврдили скипери.
Уморни и исцрпљени, више од узбуђења него од тога што је сплаварење било захтевно, са великим осећајем глади смо се вратили у хотел право на вечеру, након које је опет уследиле Салса party, потом игре без граница и Аfter party, који многи нису дочекали, отишли на спавање, било је негде око пола три!
Да ли да устанем или да одустанем... моје најчешће питање код куће, али да ће ме та дилема мучити и у Бихаћу, нисам могао ни да наслутим.
Наравно да сам устао, овако леп дан провести у кревету би био грех, а након Dance hall-a код Доние сам био сасвим будан, тако да сам радионицу код Ведрана (данас вицешампион у салси са својом партнерком Лејном на World Dance Festival-у одржаним у Будимпешти 25. септембра 2011. све честитке), сачекао чио и оран за нешто ново. Иначе, морам да кажем да сам се са Ведраном и Лејном први пут сусрео на Salsa Motion Weekend Vol. 5 на радионици Salsa Show Style и још увек се сећам „супермена“!
Balkan Salsa Meeting 2 је са успехом завршен, а Ади је поздравио све Паланчане.
Пуних срца, радосни и весели смо кренули назад.
Сећате ли се оне зубобоље од петка ујутру и ја сам је се управо сетио.
О томе како је заиста било сведоче и ова два утиска са Facebooka:
WOOOOWWW какав викенд у Бихаћу! Људи, дружење, природа и наравно плес! Немам друге речи осим WOOOOWWW! Хвала свима који су овај викенд учинили тако чаробним!
Шта рећи, Острожац на Уни - Чудно, заиста чудно:) Звезда падалица у одласку и весела колона у повратку. Домаћа кремпита, предивна свећица и весела песмица. Торта од 25+6 килограма и секач над секачима. Уиграна екипа веслача на Уни, непревазиђени кормилар и засигурна победа. Победнички круг како то доликује првацима. Па чекај, љубазно и ефикасно осбоље хотела. Модерне комуникације и прегршт укусних јела на располагању. Грах, грах и наравно опет грах и по који ћевап и пиленце. Нови весели четворноножни другари. Плеши, плеши док мислиш да не можеш више, а онда реци хоп, па се поиграј игара без граница. Све у свему - Чудно, заиста чудно :)
