Успомене Balkan Salsa Meeting 2

Давно беше та 2010.  када је по први пут у Бихаћу успешно одржан Balkan Salsa Meeting. Током три дана окупило се стотину учесника и инструктора плеса из региона, домаћин се потрудио да осим радионица и партија, све учеснике обрадује и рафтингом Уном.

На крају успешно завршеног првог, домаћин је обећа још бољи, луђи, лепши и гламурнознији други BSM. То сам чуо, нисам био присутан, данас је остала само жал што нисам!
Након првог, који је остао у најлешим успоменама, на ред је дошао и други BSM. 

Обасут са свих страна утисцима са BSM 1, још у јануару сам поставио циљ да на BSM 2 обавезно одем, а у исто време сам почео и са припремама. Ништа ме није могло изненадити, чак ни промена термина. Прве информације са којима је организатор изашао су обећавале луд провод. Крајем јуна сам се већ пријавио... за сваки случај.

Лето без премца, радно, узаврело, ... обећавало је опуштајућу и јесен за памћење.

Сачекао сам да се утисци слегну, да све дође на своје место, да ме окруже свакодневни проблеми и да тек тада пишем о утисцима, који су и месец дана након повратка још увек јаки и јединствени.

Пет дана пред полазак, уследио је договор када, чиме и са киме... па добро, најбоље је путовати преко дана, зато је и најбоље кренути изјутра. Петак сам дочекао са огромном зубобољом, па откуд сад, не дам да ми поремети планове, попио лек, опскрбио се пуном кутијом, покупио торбе и са Владом кренусмо пут Бихаћа.

У путу весело, дремљиво, па и спављиво. Дакле, неко је певао и играо (оне вежбе за изолацију добро дошле), неко је само дремао, а неко и спавао...

Кроз хрватску равницу без заустављања, а онда су уследиле босанске врлети и уживање у вожњи поред реке Уне, све до Бихаћа.

Хотел одмах поред реке, тераса гледа на Уну, седиш, пијуцкаш, слушаш жубор воде, уживаш,... опуштајуће.

Све је спремно за почетак, али провести време поред Уне је за неке било изазовније него учествовати на првим радионицама.

Салса party сасвим другачије него код нас... LA style се доста разликује од Cuban, било је благих судара, мимоилажења, али ипак је било за памћење. Но оно што нигде није било је Аfter party, журка уз живу музику, забавну и народну, зар је потребно рећи нешто више осим да је завршен у пола седам изјутра.

Због реке, ноћи су свеже и савршене за спавање, тако да смо се око 9 пробудили одморни, али тотално сломљени, следио је дан Д, у нашем случају дан Р (рафтинг).

Након доручка, радионице, Zumbu код најбољих инструктора са ових простора, сам иако љубитељ морао да прескочим, али Kizombu код Немање Сонера и Reggeaton код Доние су били изазовнији и послужили су као добро загревање пред рафтинг.

Иако је рафтингу претходио ручак више нас га је прескочило, не ваља изазивати желудац. Поделили смо се по чамцима, осам чамаца за 64 учесника

- Облачите одела и ускачите у чамце идемо. Стој....!

- Па шта је сад?

- Трка!

Пре старта мора да иде трка, по један члан посаде у чамцу, да весла са једне обале на другу, да узме флашу, да се врати на ову да се укрцају остали и онда се креће...

- Види неком је испало весло. Подругљиво је констатовала Јелена.

- Где је теби весло? Упитала је Данијела.

- Па то је моје весло! Дај весло!

- Дај весло! Повикаше сви у глас.

Након што смо први кренули, заслугом Немање Сонера, који је у трци победио, уследио је велики залет, у којем смо оставили друге далеко иза себе. Са првим окретом и једним насукивањем почетни узлет је спласнуо, па су почела брљања али и прве прозивке, најчешће...

- Ненаде, веслај, пази на ритам, ударићу те овим веслом, ако не будеш добро веслао!

- Ненадеееее, удавићу те, веслај!

.... упућене мени, док су нам се остали бивали све ближи.

Није битно који смо стигли, битно је да нисмо били први, али је још битније да нисмо били последњи, значи ту негде између и то више захваљујући скиперу који је сам брже веслао уназад него што је нас осморо веслало унапред. Е да смо били на римској галији, где ли би она завршила!

- Доћићемо вечерас да играмо Bachachu. На крају су свој долазак потврдили скипери.

Уморни и исцрпљени, више од узбуђења него од тога што је сплаварење било захтевно, са великим осећајем глади смо се вратили у хотел право на вечеру, након које је опет уследиле Салса party, потом игре без граница и Аfter party, који многи нису дочекали, отишли на спавање, било је негде око пола три!

Да ли да устанем или да одустанем... моје најчешће питање код куће, али да ће ме та дилема мучити и у Бихаћу, нисам могао ни да наслутим.

Наравно да сам устао, овако леп дан провести у кревету би био грех, а након Dance hall-a код Доние сам био сасвим будан, тако да сам радионицу код Ведрана (данас вицешампион у салси са својом партнерком Лејном на World Dance Festival-у одржаним у Будимпешти 25. септембра 2011. све честитке), сачекао чио и оран за нешто ново. Иначе, морам да кажем да сам се са Ведраном и Лејном први пут сусрео на Salsa Motion Weekend Vol. 5 на радионици Salsa Show Style и још увек се сећам „супермена“!

Balkan Salsa Meeting 2 је са успехом завршен, а Ади је поздравио све Паланчане.

Пуних срца, радосни и весели смо кренули назад.

Сећате ли се оне зубобоље од петка ујутру и ја сам је се управо сетио.  

О томе како је заиста било сведоче и ова два утиска са Facebooka:

Бојанa Милићевић

WOOOOWWW какав викенд у Бихаћу! Људи, дружење, природа и наравно плес! Немам друге речи осим WOOOOWWW! Хвала свима који су овај викенд учинили тако чаробним!

Неда Стојковић

Шта рећи, Острожац на Уни - Чудно, заиста чудно:) Звезда падалица у одласку и весела колона у повратку. Домаћа кремпита, предивна свећица и весела песмица. Торта од 25+6 килограма и секач над секачима. Уиграна екипа веслача на Уни, непревазиђени кормилар и засигурна победа. Победнички круг како то доликује првацима. Па чекај, љубазно и ефикасно осбоље хотела. Модерне комуникације и прегршт укусних јела на располагању. Грах, грах и наравно опет грах и по који ћевап и пиленце. Нови весели четворноножни другари. Плеши, плеши док мислиш да не можеш више, а онда реци хоп, па се поиграј игара без граница. Све у свему - Чудно, заиста чудно :)

О непожељним становницима рачунара – вируси, црви и тројански коњи?

Већ дуго нисам имао проблема са вирусима, али пре неки дан пријатељ ми јавља да је са моје е-маил адресе коју имам на једном од бесплатних сервиса добио линк на којем се налази вирус, што ме је инспирисало да напишем понешто о штеточинама које остављају негативне последице на рад рачунара. 

Вируси, црви и тројански коњи су злонамерни програми који могу да изазову штету на рачунару и подацима који се у њему налазе. Они такође могу да успоре Интернет везу, па чак и да користе рачунар за даље ширење на друге рачунаре широм Weba. Добра вест је то што, уз малу превенције и мало размишљања, постоји мање шанси да ћете постати жртва ових претњи. Замислите то као закључавање улазних врата на стану!

Прочитајте овај текст до краја да бисте сазнали све о овим штеточинама, као и о разликама између њих.

Шта је вирус?

Вирус је део рачунарског кода који се прикачи на програм или датотеку тако да може да се преноси са рачунара на рачунар, ширећи при том заразу. Вируси могу да оштете софтвер, хардвер и датотеке.

Вирус је код написан са јасном наменом да сам себе умножава. Вирус покушава да се шири од рачунара до рачунара тако што се качи на неки програм.

Исто као што опасност код људских вируса варира од Еболе до једнодневног грипа, тако и међу рачунарским вирусима постоје они који су само мала сметња при раду до оних који су потпуно деструктивни. Добра вест је то што се прави вирус не шири без људских поступака који би га покретали, као што су дељење датотеке или слање е-поруке.

Шта је црв?

Црв је, као и вирус, направљен тако да се копира са једног рачунара на други, само што он то ради аутоматски, преузимањем контроле над функцијама рачунара које омогућују пренос датотека и података.

Када црв уђе у систем, он даље може да путује сам. Велика опасност код црва јесте њихова способност да се умножавају у огромним количинама. На пример, црв би могао да пошаље копије себе самог свима из адресара е-поште, а затим би њихови рачунари урадили то исто, чиме се изазива домино ефекат загушења у мрежном саобраћају што успорава пословне мреже и Интернет у целини. Када се ослободе, нови црви се шире веома брзо, загушујући мреже, што може да значи да ћете морати да чекате дупло дуже да се отворе Web странице на Интернету.

Црв је поткласа вируса. Црв се обично шири без помоћи корисника и сам дистрибуира сопствене потпуне копије (можда измењене) широм мрежа. Црв може да заузме меморију или пропусни опсег мреже толико да рачунар престане да реагује.

Пошто црвима није потребан „програм-домаћин“ или датотека да би путовали, они такође могу да се кришом увуку у систем и омогуће некоме другоме да даљински контролише заражени рачунар.

Шта је тројански коњ?

Попут митолошког тројанског коња који је личио на поклон, али су у њему били сакривени грчки војници који су заузели Троју, савремени тројански коњи су рачунарски програми који делују као користан софтвер, а заправо угрожавају безбедност и изазивају пуно штете. Један скорашњи тројански коњ појавио се у облику е-поруке која је имала прилоге за које се у поруци тврдило да су Microsoftove безбедносне исправке, а испоставило се да су то били вируси којима је задатак да онемогуће антивирусни софтвер и заштитни зид.

Тројански коњ је рачунарски програм који делује корисно, а заправо је штетан.

Тројански коњи се шире тако што наводе људе да отварају програме мислећи да они потичу из легитимних извора. Microsoft често шаље безбедносне билтене путем е-поште да би боље заштитио корисника, али они никада не садрже прилоге. Такође, сва безбедносна упозорења Microsoft објављује на својој Web локацији за безбедност пре него што их пошаље корисницима е-поштом.

Тројански коњи се могу налазити и у бесплатном софтверу који преузимате. Никад немојте преузимати софтвер из непоузданог извора. Microsoftove исправке и закрпе увек преузимајте помоћу услуга Microsoft Windows Update или Microsoft Office Update.

Како се црви и други вируси шире?

Готово сви вируси и многи црви не могу се ширити уколико не отворите или не покренете заражени програм.

Многи најопаснији вируси су се проширили пре свега преко прилога е-поште – датотека које су послате уз е-поруку. Да ваша е-порука има прилог види се обично по икони са спајалицом која представља прилог и приказује његово име. Фотографије, писма написана у програму Microsoft Word, чак и Excelove табеле, све су то само неке од датотека које свакодневно можете добијати путем е-поште. Вирус се покреће када отворите датотеку из прилога.

Савет: Никад не отварајте прилог е-поште ако га нисте очекивали и ако не знате тачан садржај приложене датотеке.

Уколико примите е-поруку са прилогом од непознате особе, одмах је избришите. Нажалост, више није безбедно ни отварати прилоге од људи које познајете. Вируси и црви имају способност да украду податке из програма за е-пошту и да пошаљу сами себе свима са списка у адресару. Тако, ако добијете е-пошту од некога са поруком коју не разумете или са датотеком коју нисте очекивали, увек се обратите особи која је послала поруку да бисте утврдили садржај прилога пре него што га отворите.

Други вируси се могу ширити помоћу програма које сте преузели са Интернета или преко заражених дискова које сте позајмили од пријатеља или чак купили у продавници. Примери заразе овим путем су ређи. Већина људи добија вирусе тако што отвори и покрене непознати прилог е-поште.

Како да знам да ли имам црва или неки вирус?

Када отворите и покренете заражени програм, можда нећете знати да сте се заразили вирусом. Ваш рачунар може да успори, да престане да реагује или систем може почети да пада и да се поново покреће сваких неколико минута. Понекад вирус напада датотеке које су вам потребне за конфигурисање рачунара. У том случају може да се деси да притиснете дугме за укључивање рачунара и угледате само празан екран.

Сви ови симптоми су уобичајени знаци да ваш рачунар има вирус. мада би могли бити изазвани и хардверским или софтверским проблемима који немају никакве везе са вирусима.

Обратите пажњу на поруке са упозорењем да сте послали е-поруку која је садржала вирус. То би могло да значи да је вирус навео вашу е-адресу као пошиљаоца заражених е-порука. То не значи обавезно да ви имате вирус. Неки вируси имају могућност фалсификовања адреса е-поште.

Уколико не ажурирате антивирусни софтвер редовно, нема сигурног начина да знате да ли имате или немате вирус.

Два сата квалитетног програма

У "Паланачким" новинама објављеним 1. јула на 12. страни је објављен мој текст о Годишњем концерту Плесног центра "Младост". сви они који нису у могућности да прочитају штампани примерак, могу прочитати у електронском облику!

Отворено писмо предсендику ПСС-а Борису Мићићу

Поштовани господине председниче,

Сведоци смо да се број планинарских друштава сваке године увећава самим тим се и веза- комуникација између њих усложњава. Запитали бисте се, како је могуће да у савременим условима комуникација, када су нам средства за контакт са људима и организацијама на дохват руке, информације међу планинарским друштвима слабо или никако циркулишу и стижу од једног до другог друштва па и до самог ПСС-а.

Моје мишљење је да је то с тога што ни друштва, а ни сам савез са комисијама за информисање и маркетинг и тржишне активности које требају предњачити и давати идеје и упутства како да се успостави добра комуникација и како да се побољша квалитет протока информација између друштава и ПСС-а, немају идеју, а камоли некакав документ о комуникацији који је предуслов за све горе поменуто.

„Стратегија комуникације“ је писани документ који би обезбедио основу за добру комуникацију, да сви заинтерсовани буду добро информисани како о редовним активностима тако и свим дешавањима у вези ПСС-а и планинарења уопште. Документ би регулисао размену информација која би се постигла једноставним и ефикасним каналима који омогућавају дистрибуцију и добијање повратних информација од интерне и екстерне јавности (чланови, планинарска друштва, партнерске организације, медији, заинтересована публика).

Добра и ефикасна комуникација омогућава да адекватно пружамо информације планинарским друштвима и партнерским организацијама, омогућава разумевање за деловање чланова и планинарских друштава, развије подршку за наш рад у друштву и идентификује и лоцира страхове, бриге и тежње друштва и чланова.

У нади да ће моје писмо наићи на позитивне реакције, срдачно Вас поздрављам.

Ненад Радојковић

планинар од 1984.г.

потпредседник СД „Јасеница“

Organizacija planinarskih akcija

Na yu-mount grupi sam napisao jedno pismo povodom organizovanja planinarskih akcija, odnosno povodom organizovanja "Noćnog uspona na Rtanj". Post u celosti prenosim ovde:

Već neko vreme preko svog bloga pratim blog pod nazivom "Planinarenje - planinarske akcije, alpinizam, biciklizam, planinarska oprema, orijentiring", i ne mogu da vam opišem moje iznenađenje kada sam na ovom blogu pročitao obaveštenje za "Noćni uspon na Rtanj", akciju na kojoj redovno učestvujem, a koja se tradicionalno održava u nedelji kada je pun mesec.
Ove godine po prvi put je organizjaciju ove akcije od Planinrasko- smučarskog društva "Železničar" preuzelo Planinarsko društvo „Šiljak“ iz Boljevca i po prvi put promenilo termin. Ajde što su promenli termin, no sto o tome nisu nikoga obavestili, zapravo, nisu nikoga ili retko koga obavestili o akciji uopšte, a "Železnicar" je bio jedan od retkih planinarskih društava koja su znala termin održavanja akcija.
Nisam planirao da idem u terminu održavanja, imao sam u planu nešto drugo, ali neki moji prijatleji jesu, ali ne da učestvuju na akciji, već na rok koncertu koji se u subotu 2. jula održavao u naselju Rtanj.
Ne treba biti mnogo pametan i sabrati dva i dva i docći do zaključka da su se organizatori akcije odlučili za ovaj termin baš zbog rok koncerta, kako bi rok koncert učinili posećenijim, no na žalost niti je rok koncert vrveo od posetilaca niti je planinarska akcija bila masovna kao prethodnih godina... i neću da kažem da je na kraju kiša, koja je počela da pada oko 10h pokvarila sve i rok koncert i uspon.

Na žalost vremenske prilike ne možemo da kontrolišemo ali organizaciju svakako...

Često se dešava da organizatori akcije ne obaveste jedno ili dva društva o predstojećoj akciji, zaboravi se, smetne s uma, ima nas mnogo, svake godine sve više, ali retko se dešava da obaveste jedno ili dva.

Ubuduće vas molim da povedete računa o tome... ako nema finsijskih sredstava da se pošalju obaveštenja svim društvima putem pisama, uvek je tu e-mail, ova grupa, a i PSS ima svoju Internet prezentaciju preko koje se mogu plasirati razna obavesštenja, ako društvo već nema svoju.


Srdačan pozdrav


Nenad R.

Jasenička transverzala

Jasenička transverzala - staza zdravlja | Такође промовиши своју страницу

Моје плесне ципеле VII или Како ме је освојила Зумба

“Идемо мало на Зумбу да се искачемо и загрејемо!” Рекао је један од присутних у мушкој свлачионица пред почетак прве радионице у суботу 4. децембра 2010. на Salsa Motion Weekend vol4.

То је уједно и био мој први сусрет са тим ... нисам ни знао шта је Зумба, али куд сви Турци туд и мали Мујо, пођох тако и ја на загревње.

Била је то љубв на први корак... харизматични инструктор, весела музика и живахни кораци, учинили су да се опустим, уживам и забавим. Није ни чудо да је Зумба освојила цео свет!!!

Латино музика и плес спојени су у једно, како би креирали динамичан систем вежбања који има за циљ да буде забаван и ефикасан кроз који се губи од 400 – 1000 калорија на сат, а притом сам и задовољан. За Зумбу није неопходно плесачко знање, једино што треба је добра воља.

Зумба је постала највећи плесно- вежбајући програм којим се бави преко 12 милиона људи, свих облика, грађе и старости. 

Како је настала Зумба!?

Зумба је настала случајно када је играч и кореограф Бето пошао да одржи стандардни аеробик програм, али је заборавио музику за аеробик. Пошто је желео да се спасе и реализује час, одлучио је да користећи микс музике који је стално носио у ранцу, а то су биле мешавине Salse и Merengeа уз које је одрастао, спонтано је створио нову врсту плеса – фитнеса који пушта да вас музика понесе и да из ње произађе покрет. Енергија је преплавила салу, а људи нису могли престати да се осмехују. Његова група је волела ове новине и револуционарна идеја је рођена.

Вежбање је здраво, корисно, убрзава метаболизам, учвршћује…. Вежбање је много тога, али сигурно је да никада није било ЗАБАВНО… све до сад јер Зумба је вежбање из забаве, вежбање које јесте забава и које доноси само чисту срећу!

Моје плесне ципеле VI или Како привући више мушкараца?

Мислио сам да теме везане за плес којима сам се до сада бавио завршим са мојим одласком на први час плеса и ангажовањем и посветим се плесу из једног другог угла, међутим... не могу. Плесни живот је, како сте из мојих претходних постова могли да видите јако богат, те за неког ко је од скоро у тим водама тема не недостаје.

На часу плеса

Постоји једна тема са којом се већина инструктора у Србији суочила, ако не у већим градовима, онда у провинцији свакако, а то је мањак мушкараца на часовима плеса.

Проблем мањка мушкараца уопште, а нарочито добрих плесача, чини ми се да је присутан скоро свуда, и то не само код нас већ у свету, само што је негде то више или мање изражена. То углавном зависи од средине, код нас нажалост овај проблем је веома присутан па се поставља питање како привући мушки род да увиди лепоту и чар плеса.

Да би се нашло потенцијално решење овог проблема морамо да знамо нешто о његовим узроцима, јесте да их има много али узећу у обзир оне најчешће.

Менталитет, васиптање и традиција играју пресудну улогу за одлуку да се крене на плес. Страх од непознатог, од учења корака, збуњивања... страх од тога да им се неко не смеје, да не испадну неспретни у друштву, поготово пред девојкама, стид од других мушкараца да их не оговарају, да им се неподсмевају: "Ха-ха-ха ти идеш на плес", су једни од најчешћих узрока мањка мушкараца, као и онај изговор који сам више пута помињао... "ја имам 2 леве ноге" су најчешћи узроци мањка мушкараца на часовима плеса, као и било која пауза и прелазак са почетног на напреднији ниво представља важан тренутак у одлучивању даљег наставка бављења плесом.

На многе плесаче је нешто утицало да превазиђу баријере и крену на часове плеса, а све горе поменуто нам говори да они који нису пробали нису били довољно упорни, а та првобитна упорност је најбитнија да преломе.

Па како онда привући већи број мушкараца на плес?

Катарина и Дејан

Свакако решење је у едукацији људи. Промовисањем плеса путем разговора, па и социјалних мрежа, текстова, клипова и слика, да мало промене нека њихова размишљања и схавтања и одлуче се да пробају да плешу.

У том погледу девојке могу бити јако корисне и разговором помогну својим друговима, момцима, симпатијама и осталима да дођу на неки од часова (причајте са мушкарцима и чим видите да је неки на граници да проба, одмах га наговорите да додђе). Кад дође на први само мало подршке је потребно да дође и на другу, а после тога ће сам доћи на трећи и на наредне. Само их треба постепено "кљуцкати" и уродиће плодом кроз неко време, јер ништа не може одмах.

Поред приче и објашњења зашто је плес добар, девојке би требало да доведу мушкарце да виде како је то и како није geyski већ баш cool.

Девојке имају много утицаја на момке и уз мало више њиховог ангажовања и убеђивања на том пољу и крајњи резултат ће бити више момака за игру, тако да ће и оне бити задовољније. Знам да многе цуре ово раде, али мораће да се потруде још мало.

Са друге стране девојке могу да буду мало и безобразне па да не пруже подршку оним момцима који се труде и који хоће да науче, а слабије им иде. Чак има неких које и не желе да играју са момцима који су слабији плесачи већ само са добрим плесачима... а да не говоримо о другим начинима којима се може убити мушко самопоуздање... а то и није тако тешко нарочито у почетку учења плеса...

Тако да девојке имајте стрпљења према момцима јер ће се на крају, надам се, све завршити са већим бројем добрих плесача са којима би сте могле да играте.

Моје плесне ципеле V – Сви марш на плес

Плес у друштву

Можда сте један од оних који би све то пробали, а немају где, вечити изговор и непостојећи разлог. Ако вам се игра, играјте, простор уопште није битан. У крајњем случају, ако не знате где и како, зато постоје плесне школе које су последњих година постале веома ИН, а ако то можда не мислите, проверите, пођите у једну плесну школу, све оне дају један или више пробних часова бесплатно. Ја сам пробао и са тврдњом могу да кажем да јесте тако!

На први час Salse сам отишао са жељом и вољом да научим те раздрагане плесове који се играју на врелом кубанском песку на прелепим обалама пацифика. Тај час је требало да буде увод у мој живот плесача рекреативца, који се неће стидети да стане на плесни подијум, а не мој преображај у занесењака латино ритмовима, шпанским језиком и Salsa покретима.

У Плесном центру у Смедеревској Паланци учимо да плешемо, инструктори су нам, дугогодишњи плесачи, Влада и Нина, инструктори Salse у плесној школи „Примера“ из Београда. Нина, висока, танана, правилних црта лица и Влада, висок, крупан, више ми је личио на бившег кошаркаша, него на инструктора плеса. Главна карактеристика им је да обоје имају великог стрпљења за ученике и жељу да подучавају, пренесу знање и објасне укоченим аматерима основне кораке латино плесова.

У почетку сам био јако укочен, нисам умео да померам ни руке, ни ноге, нисам схватио како да направим окрет, а о кординацији кукова и рамена да и не говорим. Нисам од оних који погледом могу да скину кореографију и да је одмах репродукују, мени треба приказати разложену и рашчлањену и онда ћу је са лакоћом преузети. Са Salsom је управо тако. Онога тренутка када сам овладао основним корацима родила се моја неизмерна љубав према овом плесу.

Ивана и Здравко

Уколико кренете на часове плеса прва ствар коју ћете схватити је да може бити забавно. Ритмови, партнерство, играње и музика чине заједно једно од најзанимљивијих искустава које сте икад имали. Учење плесања је вештина која остаје до краја живота, њена велика корист је због сталног сусретања нових људи. Како је сусретање нових људи друштвена активност то већ представља половину плесне забаве. Лепота плеса у друштву лежи у интимности контакта међу људима, поготово ако плешу у пару. То чини сваки партнерски однос посебним. Временом се тај однос учвршћује. Плесом можете упалите нову искру или распламсати пламен који гори. Плес је такође и здрав, јер плесањем трошите енергију као код пливања и трчања. Постаните здравији, чилији и уживајте у животу.

Физичко напрезање плесањем један је од најбољих начина за ослобађање од стреса. Друштвени плес је најбољи начин за рекреацију и релаксацију!

Моје плесне ципеле IV

Последњих година, цео свет се тресе од латино грознице. Врели плесови: Samba, Rumba, Cha-Cha-Cha, Salsa, Bachata, Mambo и Merenge причају смелу и ватрену причу о љубави и завођењу.

Плес се један аспект љубави, који често занемарујемо, склоњен у страну и понекад заборављан због вере да њиме може да се бави само онај ко има таленат. Већини, поготово нама мушкарцима, лакше је да само посматрамо свог партнера у том чину, док учешће вешто избегавамо. Али плес је својеврстан афродизијак, који за кратко време ускомеша све. Плес показује све оно што се не може исказати речима, опушта, доводи у стање заљубљености иако тога можда нисте ни свесни.

Кроз плес можете изразити идеје, емоције, ослободити енергију, или једноставно само уживати јер плес гарантује радост и надахнуће. Плес обогаћује и храни душу човека, има повољне психотерапеутске учинке. Говор тела је моћан и експресиван: може да изрази нежност, бес, радост, патњу… Кад изустите и највештију лаж, он ће вас одати. Ако га човек сублимише и преточи у култивисан покрет, настаје плес као најпрефињенији облик завођења. Такође има низ позитивних учинака на физичко здравље човека.

Зато се не оптерећујте корацима и покретима, само се препустите музици загрлите партнера и гледајте у очи, али, пазите са ким и како играте, у плесу је лако занети се!