Мислио сам да теме везане за плес којима сам се до сада бавио завршим са мојим одласком на први час плеса и ангажовањем и посветим се плесу из једног другог угла, међутим... не могу. Плесни живот је, како сте из мојих претходних постова могли да видите јако богат, те за неког ко је од скоро у тим водама тема не недостаје.
 |
| На часу плеса |
Постоји једна тема са којом се већина инструктора у Србији суочила, ако не у већим градовима, онда у провинцији свакако, а то је мањак мушкараца на часовима плеса.
Проблем мањка мушкараца уопште, а нарочито добрих плесача, чини ми се да је присутан скоро свуда, и то не само код нас већ у свету, само што је негде то више или мање изражена. То углавном зависи од средине, код нас нажалост овај проблем је веома присутан па се поставља питање како привући мушки род да увиди лепоту и чар плеса.
Да би се нашло потенцијално решење овог проблема морамо да знамо нешто о његовим узроцима, јесте да их има много али узећу у обзир оне најчешће.
Менталитет, васиптање и традиција играју пресудну улогу за одлуку да се крене на плес. Страх од непознатог, од учења корака, збуњивања... страх од тога да им се неко не смеје, да не испадну неспретни у друштву, поготово пред девојкама, стид од других мушкараца да их не оговарају, да им се неподсмевају: "Ха-ха-ха ти идеш на плес", су једни од најчешћих узрока мањка мушкараца, као и онај изговор који сам више пута помињао... "ја имам 2 леве ноге" су најчешћи узроци мањка мушкараца на часовима плеса, као и било која пауза и прелазак са почетног на напреднији ниво представља важан тренутак у одлучивању даљег наставка бављења плесом.
На многе плесаче је нешто утицало да превазиђу баријере и крену на часове плеса, а све горе поменуто нам говори да они који нису пробали нису били довољно упорни, а та првобитна упорност је најбитнија да преломе.
Па како онда привући већи број мушкараца на плес?
 | |
| Катарина и Дејан |
Свакако решење је у едукацији људи. Промовисањем плеса путем разговора, па и социјалних мрежа, текстова, клипова и слика, да мало промене нека њихова размишљања и схавтања и одлуче се да пробају да плешу.
У том погледу девојке могу бити јако корисне и разговором помогну својим друговима, момцима, симпатијама и осталима да дођу на неки од часова (причајте са мушкарцима и чим видите да је неки на граници да проба, одмах га наговорите да додђе). Кад дође на први само мало подршке је потребно да дође и на другу, а после тога ће сам доћи на трећи и на наредне. Само их треба постепено "кљуцкати" и уродиће плодом кроз неко време, јер ништа не може одмах.
Поред приче и објашњења зашто је плес добар, девојке би требало да доведу мушкарце да виде како је то и како није geyski већ баш cool.
Девојке имају много утицаја на момке и уз мало више њиховог ангажовања и убеђивања на том пољу и крајњи резултат ће бити више момака за игру, тако да ће и оне бити задовољније. Знам да многе цуре ово раде, али мораће да се потруде још мало.
Са друге стране девојке могу да буду мало и безобразне па да не пруже подршку оним момцима који се труде и који хоће да науче, а слабије им иде. Чак има неких које и не желе да играју са момцима који су слабији плесачи већ само са добрим плесачима... а да не говоримо о другим начинима којима се може убити мушко самопоуздање... а то и није тако тешко нарочито у почетку учења плеса...
Тако да девојке имајте стрпљења према момцима јер ће се на крају, надам се, све завршити са већим бројем добрих плесача са којима би сте могле да играте.
Нема коментара:
Постави коментар