уторак, 8. септембар 2009.

Planinarenje je put ka nebu s pogledom na zemlju

I ovaj vikend kao i svi prethodni, kada smo išli na planinu, je bio jedan novi izazov, ko vikendom nije mrdnuo zadnjicu iz stana nema pojma o čemu govorim.
Pripreme su uvek velike i temeljne, i ma koliko planina bila visoka, 696 metara ili 1696 metara, trajale su, pa slobodno mogu reći dve nedelje, dve nedelje psihičkih priprema, e rođaci 696 metara, nije to šala.
Pripreme su uglavnom podrazumevale nagađanje kakvo će vreme biti, da li će biti oblačno ili sunčano, hoće li ili neće padati kiša. Vreme je određivalo hoće li se ili neće ići, pravi planinari su se prijavili odmah nakon objavljivanja da je akcija zakazana, bez obzira na vreme, dok su oni koji ne žele ili neće da uživaju i pravim „blagodatima“ lošeg vremena čekali poslednji trenutak. Nedelja jutro, sunčano, vreme obećava, nestrpljiv sam da krenem jer iako je samo na 40 kilometara od mesta u kom živimo.

Нема коментара:

Постави коментар