Radio "Moravski plićak" - vaš radio

Još kao mali želja mi je bila da osnujem svoj radio i pričam do besvesti, te sam tako sa školskim drugom na kasetašu snimao program (našu priču, ubacujući muzičke numere) i to kasnije puštao drugovima.

Iako sam  odrastao i često počeo da nastupam na televiziji i radiju, želja mi se nije smanjila, a zbog posla kojim se bavima u koraku sam sa razvojem tehnologije, čime su mi se mogućnosti proširile.

Nisam napravio svoj radio, ali to ne znači da vi ne možete i nadam se da će vam ovaj moj tekst pomoći da u tome i uspete.

Najjednostavniji način da napravite svoj radio i da vas čuje veliki broj ljudi je da napravite podcast. Podcasting je postao jedna od najpopularnijih Internet tehnologija, analogija onog što smo moj školski drug i ja radili kao deca. A u objašnjenju toga šta je podcast pomoći će mi Wikipedia.

Podcast je digitalna datoteka koja sadrži audio ili audio-video zapis koji se distribuira putem Interneta koristeći RSS tehnologiju, a namenjen je gledanju (ili slušanju) na računaru, digitalnom prenosnom plejeru poput iPoda ili televizije koristeći uređaje poput Apple TV.

Izvorni naziv podcast je složenica reči POD (Personal On Demand) i engleske reči broadcast (emitovanje). Iako su na početku potkasti bili isključivo audio datoteke, najčešće u mp3 formatu, danas se za potkast uglavnom smatraju video-sadržaji. Video-podkast se još naziva i vodkast (енгл. vodcast), a osobe koje se bave podkastingom se nazivaju podkasteri. RSS agregatori specijalizovani za skidanje podkasta zovu se podkečeri.

Započnite rad, napravite svoj audio sadržaj. Sadržaj može da bude bilo šta, uključujući audio knjige, muziku, radio emisije, intervjue, čak i govore. Ne postoji formula za pravljenje audio sadržaja, to je stvar vaše kreativnosti, lepota podcatinga je u tome što vaša emisija može da bude šta god vi želite. Takođe nije važno ni koji ćete program ili aplikaciju koristiti za snimanje zvuka, opet stvar vaše kreativnosti, sklonosti, želja i umeća. 

Završeni audio fajl snimite u MP3 formatu, možete i u formatu aplikacije u kojoj ste radili., ali ga morate konvertovati u MP3, jer sadržaj morate objavite u MP3 formatu. MP3 je standardni format za podcast. Ako koristite drugi format može se desiti da neki korisnici neće moći da upotrebe vaš podcast.

Zbog brzine prenosa trudite se vam veličina fajla ne bude velika, ali i da ne utiče na kvalitet snimljenog materijala. Savetujem vam sledeći kvalitet u odnosu na svrhu fajla :

48-56k mono – govori, audio knjige, radio emisije

64k + stereo – muzika, kombinacija muzike i govora 

128k stereo – muzika visokog kvaliteta

Prebacite vaš MP3 fajl na web server i testirajte ga uz pomoć nekog MP3 plejera. Fajlovi mogu da se nalaze bilo gde na vašem sajtu, ali je najbolje da ih sve stavite u jedan direktorijum kako biste mogli lako da ih nađete i upravljate njima.

Pošto ste proverili da fajl funkcioniše napravite RSS fajl koji opisuje podcast, zajedno sa informacijama za svaki fajl. RSS fajl je običan tekstualni fajl koji se povezuje sa vašim MP3 fajlom.

Za pravljenje RSS feeda možete da koristite bilo koji tekstualni editor. RSS feed treba da sadrži naslov, link i opis. Svaka od ovih stavki pruža meta- informacije o URL-u na Webu. Snimite RSS fajl sa ekstenzijom .rss ili .xml. Obično je potreban jedan feed koji sadrži sve najnovije podcastove, u redosledu od najnovijeg do najstarijeg.

Kada napišete RSS fajl prebacite ga na web server, uz pomoć online RSS validatora proverite njegovu ispravnost. Ako je feed ispravan, spreman je za objavljivanje.

Kad objavite RSS fajl, proverite kako funkcioniše oniline, a zatim svoj sajt dodajte u Podcast Directory.

Savremena komunikacija

Odavno su elektronska pisma i poruke zamenila ona koja smo pisali rukom i dok se u pisanju pisama vodilo računa o pravopisu, rukopisa, stilu i izražavanju, u eletronskom obraćanju drugim osobama ne vodimo računa u istoj meri kao pre.

U komunikaciji koja se danas odvija elektronski, zbog brzine kojom se piše i šalje ljudi ne obraćaju pažnju na sve ono na šta se pažnja obraćala prilikom pisanja pisama rukom. Prilikom pisanja i slanja elektronske poruke najčešće se nema u vidu stil pisanja koji utiče na način na koji se poruke doživljava.

Kao čitaoci pisama svi mi tražimo skrivenu poruku, ono šta je pisac hteo da kaže i "između redova", u rukom pisanim prukama to se mnogo lakše otkrije, ali u elektronskim porukama to se teško primećuje.

Da bi vas lakše razumeli i shvatili šta je pisac hteo da kaže obratite pažnji na tri stvari:

1. Greške-  greške u pisanju, bilo da su gramatičke ili štamparske, ostavljaju utisak da vas nije briga. Greške mogu biti znak apatije, nepoštovanja ili nezainteresovanosti za čitaoca.

2. Obraćanje u prvom ili trećem licu. Iz ovakvog pisanja ljudi mogu izvući dva zaključka, ako koristite treće lice: da niste na istom nivou i da ste verovatno umišljeni. Pisanje u trećem licu znatno je više neprijateljsko nego pisanje u manje formalnom prvom licu. Treće lice se smatra tipičnim za poruke šefu o radu tima ili u komunikaciji gde ni pošiljalac ni čitalac nisu u različitim pozicijama moći u odnosu jedan prema drugom. 

3. Uzvičnik- u porukama govori mnogo više od samo značenja. On govori čitaocu da ga vidite kolegijalno, čak drugarski. Njegov neformalni i emocionalni naglasak sugeriše prijeteljski odnos a ne samo poslovni. Međutim obratite pažnju jer na šefove uzvičnik može da deluje suviše napadno i neprofesionalno. U tom slučaju držite se jednostavnih znakova interpunkcije.

Pravilno sedenje za računarom

Dvanaest i više sati dnevno provedem sedeći pred računarom i to više godina, u početku mi nije bilo bitno kako sedim i da li je takav položaj pravilan, prirodan ili kako ću se osećati posle toga. A činjenica je da loše držanje pred računarom može uticati na celokupno zdravlje. Nepravilno i neprirodno držanje tela može prouzrokovati mnogobrojne probleme bolove u vratu, ramenima, leđima, glavobolju, a može negativno uticati i na funkcionosanje neurološkog, disajnog, krvnog i sistema za varenje.

Zato vam dajem ovih devet korisnih saveta za pravilno sedenje pred računarom:

1. Poduprite leđa

2. Ugodan položaj nogu

3. Sve na dohvat ruke

4. Opuštena ramena i ruke

5. Položaj šake i prstiju

6. Smanjite naginjanje i okretanje vrata

7. Smanjite naprezanje očiju

8. Uzmite kratak predah

9. Povremeno pogledajte u plafon kako biste opustili mišiće

Takođe pre kupovine monitora i stolice, razmislite kakve i koje ćete kupiti, jer u monitor ćete gledati, a na stolici sedeti celi dan. Kvalitetna stolica će svakako spečiti mnoge potencijalne bolesti vrata, ruku i nogu, dok će vas kvalitetan monitor sačuvati problema sa vidom i preranog nošenja naočara. Isto tako obratite pažnju na položaj klima uređaja u prostoriji, jer sedenje na „pogrešnom“ mestu vrlo brzo će stvoriti probleme sa glavoboljom i vratom.

Ukoliko nakon višečasovnog rada na računaru ipak osetite bolove u bilo kom delu tela, savetujem da odmah prestanete sa radom, prošetate po svežem vazduhu, odmorite se barem 15 minuta, ponovo proverite položaj stolice i tek nakon toga nastavite sa radom.

Kako je sve počelo!

Nakon tri godine registracije i uspešno registrovanog 37.559 .rs domena i početka registracije ćiriličnog .рс domena, ovaj tekst će vas podsetiti kako je počelo povezivanje Srbije (tada Jugoslavije) u globalne elektronske mreže počelo je krajem osamdesetih godina 20. veka. Tada je u Evropi funkcionisala Evropska akademska istraživačka mreža (EARN).

Godine 1988. Prirodno-matematički fakultet u Beogradu, predložio je da se naši univerziteti priključe EARN-u. Univerzitet u Beogradu postao je čvorište EARN-a 1989. godine, kada je proradila prva međunarodna veza akademske mreže na relaciji Beograd-Linc.

Pošto je jednostavnost TCP/IP familije protokola uzrokovala nagli razvoj ARPANET-a (koji je kasnije izrastao u Internet), ubrzo se osetila potreba za uspostavljanjem "mosta" za razmenu elektronske pošte i podataka između jugoslovenske akademske mreže (zasnovane na VAX serverima povezanim u DECNET mrežu i X.400 test platformi) i ARPANET-a. Radi ostvarivanja ovog povezivanja Jugoslavija je dobila svoj Internet top-level domen (TLD) - .yu.

Projekat razvoja akademske mreže za SFRJ funkcionisao je u sklopu projekta za razvoj sistema naučno-tehnoloških informacija (SNTIJ), a pored Univerziteta u Mariboru, projekat je vodio i institut Jožef Štefan iz Ljubljane, pa su ove institucije preuzele na sebe organizovanje prvog registra .yu domena, između 1990. i 1991. godine.

Kada su UN uvele sankcije SR Jugoslaviji, 1992. godine, mrežni saobraćaj sa inostranstvom bio je obustavljen, a naša zemlja formalno isključena iz međunarodne akademske razmene. Raspadom zemlje prestao je da postoji projekat SNTIJ, ali je registar .yu domena ostao u Sloveniji.

Nakon što je Slovenija dobila svoj nacionalni TLD (.si), članovi komisije za SNTIJ iz Srbije poslali su pismo kolegama u Ljubljani, sa molbom da im .yu registar prenesu u nadležnost.

Pošto na pisma mesecima niko nije odgovarao, gospođa Mirjana Tasić sa PMF-a u Beogradu, obratila se za pomoć međunarodnim i evropskim institucijama koje se bave upravljanjem baznim Internet servisima. Pisma su upućena na adrese Džona Postela (IANA, Internet Assigned Numbers Authority) i kolega iz organizacije RIPE (Résaux IP Européens). Prepiska je trajala sve do proleća 1994, kada je Džon Postel konačno presudio u korist SR Jugoslavije. Od tada je upravljanje .yu TLD registrom povereno gospođi Mirjani Tasić i grupi entuzijasta sa Beogradskog univerziteta (prof. dr Božidar Radenković sa FON-a, prof. dr Đorđe Paunović sa ETF, Berislav Todorović i mr Nenad Krajnović sa ETF i drugi), koji funkcionišu pod nazivom YU NIC - Yugoslav Network Information Center.

Uspostavljanje prvih primarnih DNS servera za .yu TLD nije bilo jednostavno, jer je Jugoslavija bila pod sankcijama i inostranim firmama bilo je zabranjeno da uspostavljaju bilo kakve veze sa jugoslovenskim firmama i akademskim institucijama. Na molbu YU NIC-a i ljubaznošću osoblja iz Internet provajdera MCS.com, domen .yu 'ugošćen' je van zemlje, uz uslov da MCS ne bude zadužen za održavanje baze jugoslovenskih domena.

Kako bi ovo ograničenje bilo prevaziđeno odlučeno je da se naprave second-level domeni .co.yu i .ac.yu, te da se oni usmere ka drugim Internet serverima, čiji bi administratori bili raspoloženi za održavanje baze .co.yu i .ac.yu domena.

Situacija je na ovaj način funkcionisala sve do 1995. godine, kada su ponovo uspostavljene telekomunikacione veze sa inostranstvom. Primarni DNS server za .yu TLD tada je premešten na servere EUnet-a u Holandiji, a ubrzo potom na servere ETF-a i FON-a u Beogradu, gde se i danas nalazi.

Zvanične institucije države tokom devedesetih nisu pokazivale naročiti interes da podrže nastojanja entuzijasta iz YU NIC-a. Minimalna finansijska podrška neophodna za funkcionisanje ove grupe presušila je 1995. godine, pa je YU NIC morao da se prilagodi 'privremenoj situaciji koja je postala trajno stanje stvari'.

Prva posledica ovog prilagođavanja bila je ograničavanje mogućnosti za registraciju .yu domena samo na pravna lica (firme, preduzetnike, udruženja građana, političke partije itd). Pored toga, uvedeno je ograničenje da jedno pravno lice može posedovati samo jedan domen. Ova ograničenja donekle su ublažena odlukom YU NIC-a da ne naplaćuje uslugu registracije domena.

Ubrzani razvoj Interneta u našoj zemlji u tom periodu doveo je postojeći način funkcionisanja YU NIC-a do tačke pucanja. Broj zahteva za registraciju domena, i pored svih ograničenja, popeo se na preko 200 dnevno, a vreme čekanja na aktivaciju domena produžilo se na prosečno 20 dana.

Od 2000. godine pokrenuto je više procesa koji su imali za cilj reformiranje načina rada YU NIC-a. Sredinom 2001. godine formirana je radna grupa u okviru Saveznog zavoda za informatiku, koja je napravila prvi nacrt novog Pravilnika o registraciji .yu domena i Statuta YU NIC-a. Krajem 2002. godine radna grupa u okviru republičke Agencije za informatiku i Internet napravila drugi nacrt Pravilnika o registraciji .yu domena i nacrt Ugovora o registraciji domena.

Na inicijativu gospođe Mirjane Tasić, početkom 2005. godine formirana je ad hoc radna grupa sa ciljem da izradi osnivačke dokumente organizacije koja bi trebalo da preuzme upravljanje registrom .yu domena. Grupu su činili, pored trenutnih administratora .yu registra, predstavnici domaćih Internet provajdera, Telekoma, Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, nevladinih organizacija itd. Ova grupa izradila je nacrt statuta Registra nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS). Javna rasprava nacrta statuta RNIDS trajala je od 20. marta do 3. aprila 2006. (http://www.elitesecurity.org/forum/230).

Radna grupa jе krajеm maja 2006. usaglasila konačni tеkst prеdloga statuta RNIDS, a osnivačka skupština novе organizacijе održana jе 8. jula 2006., dok je prva registracija počela 10. marta 2008. godine.

Odlukom ICANN-a od 8. novembra 2010. godine .срб je prihvaćen kao ćirilični domen Srbije. Trenutno se na forumima Sveta Kompjutera (http://www.sk.rs/forum/showthread.php?t=64753) i Mikro-PC World (http://www.mikro.rs/veze/2864) je povedena rasprava  o pravilima i procesu za registraciju ćiriličkog domena .

--------------

Sadržaj i podaci preuzeti sa sajta RNIDS (http://www.rnids.rs/)