Nakon tri godine registracije i uspešno registrovanog 37.559 .rs domena i početka registracije ćiriličnog .рс domena, ovaj tekst će vas podsetiti kako je počelo povezivanje Srbije (tada Jugoslavije) u globalne elektronske mreže počelo je krajem osamdesetih godina 20. veka. Tada je u Evropi funkcionisala Evropska akademska istraživačka mreža (EARN).
Godine 1988. Prirodno-matematički fakultet u Beogradu, predložio je da se naši univerziteti priključe EARN-u. Univerzitet u Beogradu postao je čvorište EARN-a 1989. godine, kada je proradila prva međunarodna veza akademske mreže na relaciji Beograd-Linc.
Pošto je jednostavnost TCP/IP familije protokola uzrokovala nagli razvoj ARPANET-a (koji je kasnije izrastao u Internet), ubrzo se osetila potreba za uspostavljanjem "mosta" za razmenu elektronske pošte i podataka između jugoslovenske akademske mreže (zasnovane na VAX serverima povezanim u DECNET mrežu i X.400 test platformi) i ARPANET-a. Radi ostvarivanja ovog povezivanja Jugoslavija je dobila svoj Internet top-level domen (TLD) - .yu.
Projekat razvoja akademske mreže za SFRJ funkcionisao je u sklopu projekta za razvoj sistema naučno-tehnoloških informacija (SNTIJ), a pored Univerziteta u Mariboru, projekat je vodio i institut Jožef Štefan iz Ljubljane, pa su ove institucije preuzele na sebe organizovanje prvog registra .yu domena, između 1990. i 1991. godine.
Kada su UN uvele sankcije SR Jugoslaviji, 1992. godine, mrežni saobraćaj sa inostranstvom bio je obustavljen, a naša zemlja formalno isključena iz međunarodne akademske razmene. Raspadom zemlje prestao je da postoji projekat SNTIJ, ali je registar .yu domena ostao u Sloveniji.
Nakon što je Slovenija dobila svoj nacionalni TLD (.si), članovi komisije za SNTIJ iz Srbije poslali su pismo kolegama u Ljubljani, sa molbom da im .yu registar prenesu u nadležnost.
Pošto na pisma mesecima niko nije odgovarao, gospođa Mirjana Tasić sa PMF-a u Beogradu, obratila se za pomoć međunarodnim i evropskim institucijama koje se bave upravljanjem baznim Internet servisima. Pisma su upućena na adrese Džona Postela (IANA, Internet Assigned Numbers Authority) i kolega iz organizacije RIPE (Résaux IP Européens). Prepiska je trajala sve do proleća 1994, kada je Džon Postel konačno presudio u korist SR Jugoslavije. Od tada je upravljanje .yu TLD registrom povereno gospođi Mirjani Tasić i grupi entuzijasta sa Beogradskog univerziteta (prof. dr Božidar Radenković sa FON-a, prof. dr Đorđe Paunović sa ETF, Berislav Todorović i mr Nenad Krajnović sa ETF i drugi), koji funkcionišu pod nazivom YU NIC - Yugoslav Network Information Center.
Uspostavljanje prvih primarnih DNS servera za .yu TLD nije bilo jednostavno, jer je Jugoslavija bila pod sankcijama i inostranim firmama bilo je zabranjeno da uspostavljaju bilo kakve veze sa jugoslovenskim firmama i akademskim institucijama. Na molbu YU NIC-a i ljubaznošću osoblja iz Internet provajdera MCS.com, domen .yu 'ugošćen' je van zemlje, uz uslov da MCS ne bude zadužen za održavanje baze jugoslovenskih domena.
Kako bi ovo ograničenje bilo prevaziđeno odlučeno je da se naprave second-level domeni .co.yu i .ac.yu, te da se oni usmere ka drugim Internet serverima, čiji bi administratori bili raspoloženi za održavanje baze .co.yu i .ac.yu domena.
Situacija je na ovaj način funkcionisala sve do 1995. godine, kada su ponovo uspostavljene telekomunikacione veze sa inostranstvom. Primarni DNS server za .yu TLD tada je premešten na servere EUnet-a u Holandiji, a ubrzo potom na servere ETF-a i FON-a u Beogradu, gde se i danas nalazi.
Zvanične institucije države tokom devedesetih nisu pokazivale naročiti interes da podrže nastojanja entuzijasta iz YU NIC-a. Minimalna finansijska podrška neophodna za funkcionisanje ove grupe presušila je 1995. godine, pa je YU NIC morao da se prilagodi 'privremenoj situaciji koja je postala trajno stanje stvari'.
Prva posledica ovog prilagođavanja bila je ograničavanje mogućnosti za registraciju .yu domena samo na pravna lica (firme, preduzetnike, udruženja građana, političke partije itd). Pored toga, uvedeno je ograničenje da jedno pravno lice može posedovati samo jedan domen. Ova ograničenja donekle su ublažena odlukom YU NIC-a da ne naplaćuje uslugu registracije domena.
Ubrzani razvoj Interneta u našoj zemlji u tom periodu doveo je postojeći način funkcionisanja YU NIC-a do tačke pucanja. Broj zahteva za registraciju domena, i pored svih ograničenja, popeo se na preko 200 dnevno, a vreme čekanja na aktivaciju domena produžilo se na prosečno 20 dana.
Od 2000. godine pokrenuto je više procesa koji su imali za cilj reformiranje načina rada YU NIC-a. Sredinom 2001. godine formirana je radna grupa u okviru Saveznog zavoda za informatiku, koja je napravila prvi nacrt novog Pravilnika o registraciji .yu domena i Statuta YU NIC-a. Krajem 2002. godine radna grupa u okviru republičke Agencije za informatiku i Internet napravila drugi nacrt Pravilnika o registraciji .yu domena i nacrt Ugovora o registraciji domena.
Na inicijativu gospođe Mirjane Tasić, početkom 2005. godine formirana je ad hoc radna grupa sa ciljem da izradi osnivačke dokumente organizacije koja bi trebalo da preuzme upravljanje registrom .yu domena. Grupu su činili, pored trenutnih administratora .yu registra, predstavnici domaćih Internet provajdera, Telekoma, Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, nevladinih organizacija itd. Ova grupa izradila je nacrt statuta Registra nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS). Javna rasprava nacrta statuta RNIDS trajala je od 20. marta do 3. aprila 2006. (http://www.elitesecurity.org/forum/230).
Radna grupa jе krajеm maja 2006. usaglasila konačni tеkst prеdloga statuta RNIDS, a osnivačka skupština novе organizacijе održana jе 8. jula 2006., dok je prva registracija počela 10. marta 2008. godine.
Odlukom ICANN-a od 8. novembra 2010. godine .срб je prihvaćen kao ćirilični domen Srbije. Trenutno se na forumima Sveta Kompjutera (http://www.sk.rs/forum/showthread.php?t=64753) i Mikro-PC World (http://www.mikro.rs/veze/2864) je povedena rasprava o pravilima i procesu za registraciju ćiriličkog domena .
--------------
Sadržaj i podaci preuzeti sa sajta RNIDS (http://www.rnids.rs/)
Нема коментара:
Постави коментар