Болести изазване дуготрајним радом на рачунару

Људи који проводе пуно времена за рачунаром, као ја и не придржавају се упутстава везаних за ергономију и не праве паузе далеко од монитора, често оболевају од различитих здравствених проблема од којих су најчешћи:

Синдром карпалног тунела – Било да је погрешан став, понављајући откуцаји на тастатури или једноставно недостатак добре ергономије, више сати проведених поред тастатуре може да резултира синдромом карпалног тунела. Синдром карпалног тунела се јавља када се пригњечи нерв који иде из подлактице у шаку. Основни симптоми су севајући бол и трњење прстију и шаке. Ако проводите за рачунаром 12 сати дневно, а не држите се прописаних вежби, ова болест ће вас напасти брзо.

Несаница – Развојем Интернета и телекомуникација, граница изме|у посла и времена проведеног код куће се све више замућује. То доводи до тога да многи људи своје послове – и стрес – понесу са собом кући, што може довести до тешких несаница.

Дехидрација – Када сте за рачунаром, да ли чешће пијете кафу или газирана пића од воде? Ако имате меру, то није лоше, али ако претерујете, то није добро. Кофеин се понаша као диуретик – што значи да исушује организам – па ће вам бити потребно још више воде да не бисте дехидрирали ако пијете пуно кафе и чаја.

Деформитети изазвани понављањем покрета – Дегенерација изазвана сталном употребом једне исте групе мишића. Један од најуобичајенијих примера деформитета изазваних понављањем покрета је куцање на тастатури, што изазива оштећење тетива, нерава и мишића у прстима, палцу, ручном зглобу, рукама, подлактици, лактовима, надлактици, врату, раменима и горњем делу леђа.

Главобоља – Било да је у питању стрес, деформација ока или чак недостатак кофеина, главобоља је уобичајена код људи који претерано користе рачунар. Наравно, можда ће вам неки лекови помоћи, али постоји и бољи начин. Правите редовне паузе!

Дијабетес – Провођење пуно времена за рачунаром када држите дијету или немате времена или склоности ка вежбању може да доведе до ове опаке болести. Зато, паузирајте и храните се редовно.

Глауком – Студије су показале да је 50 процената корисника који претерују у употреби рачунара искусила неку врсту деформације ока, виде мутно или двоструко и тако даље. То међутим доводи до повећања ризика од појаве глаукома. То је врста болести ока која изазива оштећење очног живца и може да доведе до слепила ако се не лечи.

Гојазност – Дуго седење за рачунаром без прављења пауза и вежби истезања – што је веома важно – може да доведе до гојазности. То је нарочито истакнуто код деце која превише времена проводе за рачунаром уместо у активностима које су им потребне за здрав развој.

Болови у врату – Бол можда нећете ни приметити док радите, али неуобичајена позиција главе док гледате у монитор ће вам изазвати многобројне проблеме чим седнете да се одморите.

Болови у леђима – Седење по цео дан, понекад у лошој позицији, изазива бол у леђима који уме да буде веома упоран и неиздржив, а временом може да постане и хроничан.

Српска посла

Оно што се зна

Након устанка 1804. године ређају се српске победе у 1805. и 1806. години, а 1807. ослобођен је и Београд. Затишје настаје 1808. године после пораза Руса у ратовима са Наполеоном, када Срби више нису могли да очекују ангажовање Русије. Међутим 1809. долази до нових заоштравања односа између Турске и Русије, те године су уследиле нове битке и ново кретање српске војске. Након што је Русија послала Србији помоћ у оружију и муницији (1000 пушака и 30.000 метака) уследиле су борбе за ослобођење Ниша. Устаници 27. априла 1809. код села Каменица, Горњег и Доњег Матејевца, изграђују шест шанчева. Први и највећи је био на Чегру са војводом Стеваном Синђелићем, други у Горњем Матејевцу (код данас обновљене Латинске цркве) са Петром Добрњцем, трећи северозападно од Каменице са војводом Илијом Барјактаровићем, четврти у Каменици са главним командантом Милојем Петровићем, пети шанац је био изнад Каменице са војводом Пауљом Матејићем и шести у Доњем Матејевцу.

Бој је почео у јутарњим часовима 19. маја 1809. (31. маја по новом календару). Турци су јуришали четири пута, али су их Синђелићеви јунаци одбили. Напослетку, преко оних који су изгинули и испунили ровове око шанца, Турци су на јуриш ушли у шанац. Сада је тек настао прави окршај. Борба пушкама, претворила се борбом кундацима, ножевима, хватање за гушу и за косу.

Зашто је дошло до јуначког дела

Турцима су стално долазиле нове снаге, а Синђелић је остао сам. Кад је Стеван Синђелић видео да не може Турке истерати из шанца, да је много Срба изгинуло, а да не би пао жив Турцима у руке, опалио је из своје кубуре у пуну бурад барута и тако је завршио бој. На Чегру је лежало око 16.000 Турака и 4.000 Срба.

Овом јуначком и херојском делу Стевана Синђелића у многоме је допринео раздор међу српским старешинама Првог српског устанка који су те 1809. године достигли врхунац, а њихова узајамна нетрпељивост довела до тешких последица.

У време кад је спреман општи напад на Ниш за заповедника војске одређене да уђе у Ниш уместо војводе Петара Добрњца дотадашњег заповедника и прослављеног браниоца Делиграда постављен је Милоје Петровић, трговачки и војнички ортак Младена Миловановића.

Озбиљни људи тврде да је Миловановић то урадио не из војне потребе него због тога што се надао да ће Ниш бити ослобођен и није хтео је да богати плен падне у руке Добрњцу већ њему и Петровићу. Међутим, између Добрњца и Милоја Петровића је дошло до отвореног сукоба јер Добрњац, Петровића није хтео да призна за командујућег, а још мање да му се покорава. Тај раздор се одразио и на војску те се лако пронео глас да Петровић намерно није хтео притећи у помоћ ресавском јунака Синђелића у боју на Чегру.

Након тога Добрњац је разљућен напустио Делиград, а способни и енергични турски заповедник Куршид- паша је искористио ситуацију и снажно јурнуо у напад. Петровић је изгубивши главу узмицао на свим странама, тако да када му је Карађорђе стигао у помоћ, затекао је потпуно растројен фронт у повлачењу.

Ој војводо Синђелићу

Народна песма

Ој војводо Синђелићу

Српски сине од ресаве славне

Ти си знао србина заклети

Ако треба за слободу мрети

Ој војводо ти си пао

Али душман још од тебе стрепи

Ти си турске посекао главе

Зато тебе срби радо славе

Ој војводо Синђелићу

Српски сине од ресаве славне

Милије је србину умрети

Него робом икада живети / него робом до гроба живети

Male tajne u pisanju saopštenja

Dosadašnja praksa me je nešto naučila, neosporno je da ćete mnogo toga i sami kroz posao otkriti, ali ono šta od samog početka rada na pisanju saopštenja treba da znate je sledeće:

• Kad god je moguće u naslov ili podnaslov navedite ime organizacije o kojoj pišete i prvi pasus započnite sa nazivom organizacije. 
• Pratite i prikupljajte druga Saopštenja kako biste bili u toku sa strukturom, formom, jezikom i drugim elementima koji su aktuelni.
• Pozovite telefonom ključne urednike ili predstavnike medija kako biste im dodatno skrenuli pažnju na Saopštenje koje ste prethodno poslali, ali možete ih nazvati i najavite im Saopštenje i u tom razgovoru ih zainteresujete za sadržaj Saopštenja.
• Nikad ne pišite naslov pre teksta saopštenja, prvo tekst, a iz njega izvedite logičan i prirodan naslov koji će se jasnije iskristalisati kada definišete šta želite da kažete Saopštenjem.
• Kad god ste u prilici napravite više verzija istog Saopštenja prilagođenog medijima.
• Izbegavajte žargone, stručne termine i strane reči. Ako je nužno da koristite neki usko-stručni termin obavezno ga pojasnite.
• Učinite uredncima posao jednostavnijim, veće su šanse da će vam dati prostor u svom mediju, urednici su zatrpani poslom i gotovo u svakoj redakciji s manjkom ljudi. 
• Izbegavajte glorifikaciju svoje organizacije, programa i projekata. Naglašavanja interpukcijskim znakovima izbegavajte, a tri tačke su u potpunosti zabranjene!. Superlativi (NAJ) nisu dozvoljeni!

Efikasno saopštenje za javnost

Iz višegodišnjeg iskustva rada u nevladinom organizacijama i organima uprave u pogledu saradnje s medijima došao sam do poražavajućih saznanja. Više od polovine ljudi iz ovih organizacija, zaduženih za saradnju s medijima nema osnovnog literarnog iskustva, dok jedan, mali ali značajan deo je i delimično pismen, odnosno nepismen, dok je ogroman broj ovih ljudi novinrski apsolutno nepismen, odnosno nemaju osnovnog znanja u komunikaciji sa medijima.

Da li će mediji biti od koristi ili će ignorisati ili neretko od saopštena napraviti negativan publicitet zavisi gotovo isključivo od sadržaja i kvaliteta Saopštenja za javnost koje nosi poruku. Da do ovog ne bi dolazilo u nekoliko nastavaka ću pokušati da vam prenesem svoja iskustva i znanja u osnovnoj komunikaciji sa medijima, putem pisanih saopštenja.

Saopštenje za javnost (engl. Press release) je jedno od najpopularnijih alata odnosa s javnošću. To je alat koji našu poruku prenosi klijentima i potrošačima, investitorima, jednom rečiju ka najširoj publici, a koji prenose mediji. Da bi naša poruka došla do naše ciljne grupe šaljemo je medijima. Koji će to mediji biti zavisi isključivo od cilja zbog kojeg neku poruku šaljemo.

Postoji nekoliko vrsta saopštenja za mene su najbitnije ove četiri:

Pripremna: obavještavaju o događajima, projektima ili programima koji treba da se dogode ili sprovedu.

Aktuelna: daju podatke o događajima koji se odigravaju u vreme izdavanja saopštenja. Ova saopštenja treba odmah da budu objavljena.

Lokalna: odnose se na određene geografske oblasti i u vezi su sa »vestima iz mog kraja«.

Ekskluzivna: dostavljena jednoj agenciji, novini ili jednoj radiskoj ili TV stanici s pravom da ga objavi isključivo ta agencija, novina, radijska, odnosno TV stanica.

Kada pišete saopštenje, ono treba da da odgovor na pet pitanja: Ko? Kada? Šta? Gde? Zašto?

Prvi pasus saopštenja mora da sadrži sve bitne informacije, da definiše poruku koju pokušavate preneti zajedno sa najvažnijim delom priče i uključite ovo u prvi paragraf, praveći efekat rezimea saopštenja.

Kako biste zainteresovali čitaoce u prvom ili drugom pasusu obavezno koristite citate. Ali budite sigurni u to koga citirate.

Kada pišete saopštenje pođite od toga da to pišete za druge, a ne za sebe, i da nisu upoznati sa tematikom i tručnim izrazima koliko i Vi, zato koristite jednostavan jezik i izbjegavati sleng i skraćenice.

Kod kucanja koristite dupli prored i široke redove.

Na kraju saoštenja obavezno otkucajte reč «KRAJ», njom označavate kraj saopštenja i početak nove informacije

Na karaju može dodatne biografske informacije ili druge značajne informacije o vašoj organizaciji

Na kraju uvek napišite datum i mesto saopštenja, ime kontakt osobe i podatke o kontaktu u slučaju da novinaru koji je zadužen za tu priču trebaju dodatne informacije.

Naslov treba biti dobro odabran, on treba da zainteresuje čitaoca da pročita saopštenje.

Saopštenja za medije treba poslati 7-10 dana pre događaja prvi put i obavezno još jednom 2 dana pre samog događaja. Saopštenje je najbolje slati poštom ili faksom. Obavezno proveriti prijem poruke. Obratiti pažnju da se saopštenje uputi pravoj (potencijalno zainteresovanoj osobi).