Iz višegodišnjeg iskustva rada u nevladinom organizacijama i organima uprave u pogledu saradnje s medijima došao sam do poražavajućih saznanja. Više od polovine ljudi iz ovih organizacija, zaduženih za saradnju s medijima nema osnovnog literarnog iskustva, dok jedan, mali ali značajan deo je i delimično pismen, odnosno nepismen, dok je ogroman broj ovih ljudi novinrski apsolutno nepismen, odnosno nemaju osnovnog znanja u komunikaciji sa medijima.
Da li će mediji biti od koristi ili će ignorisati ili neretko od saopštena napraviti negativan publicitet zavisi gotovo isključivo od sadržaja i kvaliteta Saopštenja za javnost koje nosi poruku. Da do ovog ne bi dolazilo u nekoliko nastavaka ću pokušati da vam prenesem svoja iskustva i znanja u osnovnoj komunikaciji sa medijima, putem pisanih saopštenja.
Saopštenje za javnost (engl. Press release) je jedno od najpopularnijih alata odnosa s javnošću. To je alat koji našu poruku prenosi klijentima i potrošačima, investitorima, jednom rečiju ka najširoj publici, a koji prenose mediji. Da bi naša poruka došla do naše ciljne grupe šaljemo je medijima. Koji će to mediji biti zavisi isključivo od cilja zbog kojeg neku poruku šaljemo.
Postoji nekoliko vrsta saopštenja za mene su najbitnije ove četiri:
Pripremna: obavještavaju o događajima, projektima ili programima koji treba da se dogode ili sprovedu.
Aktuelna: daju podatke o događajima koji se odigravaju u vreme izdavanja saopštenja. Ova saopštenja treba odmah da budu objavljena.
Lokalna: odnose se na određene geografske oblasti i u vezi su sa »vestima iz mog kraja«.
Ekskluzivna: dostavljena jednoj agenciji, novini ili jednoj radiskoj ili TV stanici s pravom da ga objavi isključivo ta agencija, novina, radijska, odnosno TV stanica.
Kada pišete saopštenje, ono treba da da odgovor na pet pitanja: Ko? Kada? Šta? Gde? Zašto?
Prvi pasus saopštenja mora da sadrži sve bitne informacije, da definiše poruku koju pokušavate preneti zajedno sa najvažnijim delom priče i uključite ovo u prvi paragraf, praveći efekat rezimea saopštenja.
Kako biste zainteresovali čitaoce u prvom ili drugom pasusu obavezno koristite citate. Ali budite sigurni u to koga citirate.
Kada pišete saopštenje pođite od toga da to pišete za druge, a ne za sebe, i da nisu upoznati sa tematikom i tručnim izrazima koliko i Vi, zato koristite jednostavan jezik i izbjegavati sleng i skraćenice.
Kod kucanja koristite dupli prored i široke redove.
Na kraju saoštenja obavezno otkucajte reč «KRAJ», njom označavate kraj saopštenja i početak nove informacije
Na karaju može dodatne biografske informacije ili druge značajne informacije o vašoj organizaciji
Na kraju uvek napišite datum i mesto saopštenja, ime kontakt osobe i podatke o kontaktu u slučaju da novinaru koji je zadužen za tu priču trebaju dodatne informacije.
Naslov treba biti dobro odabran, on treba da zainteresuje čitaoca da pročita saopštenje.
Saopštenja za medije treba poslati 7-10 dana pre događaja prvi put i obavezno još jednom 2 dana pre samog događaja. Saopštenje je najbolje slati poštom ili faksom. Obavezno proveriti prijem poruke. Obratiti pažnju da se saopštenje uputi pravoj (potencijalno zainteresovanoj osobi).
Нема коментара:
Постави коментар