Моје плесне ципеле III

До сада сам причао о стандардним латино- америчким плесовима Sambi, Cha Cha Cha и Rumbi. Али постоје и такозвани улични плесови од којих су најпознатији Salsa и Merenge.

Salsa сос (благи и љути) 



Salsa се првобитно односила на љути сос који се користио као зачин јелима. Правио се од исецканог свежег поврћа или воћа а обавезни састојци салса соса су парадајз, лук и љуте папричице. Као мешавина различитих састојака, могао је да задовољи најразличитије укусе, окарактерисан као ватрени додатак који буди чула и даје укус храни.

Први пут реч салса је употребљена да означи покрете у плесу и врсту музике 1933. године када је кубански композитор песама Ignjacio Pinjerio написао песму „Echale Salsita“, у преводу „Dодај мало салсе“.

На идеју је дошао када је пробао храну без кубанских зачина. То је био протест против неукусне хране, али и спутаности тела које се у плесу, до тада, кретало по унапред направљеним шаблонима.

Dодати салсу је значило зачинити музику, ритам, покрете, плес, пробудити тело и свим чулима осетити живот. Ипак, доста времена је прошло пре него што је Salsa популаризована.

Песма „Oye Como Va“ Karlosa Santane 1969-те привукла је младе људе различите етничке припадности, док је продаја конга бубњева скочила широм SАD-а.

Масовна употреба речи Salsa за плес и музику почиње тек након 1976. године, када је њујоршки магазин Билборд објавио додатак на 24 стране под називом „Салса експлозија“. Тада су и сви остали медији почели да користе овај термин и Salsa је рођена.

Rumba



Salsa је кубанско- порториканског порекла, док је Merenge из Доминиканске Републике. То су живахне игре настале на врелом кубанском песку, нагласак ових плесова је на фигурама у којима се партнери преплићу шармантно заводећи једно друго.

Salsa води порекло од кубанског Sona, који сам по себи већ представља фузију шпанског Sonera и афричког Bita, и онда се на постојећу мешавину додаје ред француског Dansona и на крају се зачини са афричком Rumbom која даје посебан шмек овом плесу. Salsa је слична Mambu по томе што осам битова у музици прати шест плесних корака. Плесови имају доста сличних покрета. Ипак, окрети су у Salsi постали њена главна одлика, тако да је и за играче и за гледаоце утисак који Salsa оставља у многоме другачији од оног који оставља Mambo.

Овај спој плесова се у мањој мери и са неким варијацијама појавио и у другим земљама, као што су између осталих и Dоминиканска Република, Колумбија, Порторико.

Salsa је плес који не захтева много простора, за разлику од Sambe или Fokstrota, у Salsi пар се не креће толико дуж подијума за игру, све се дешава на релативно малом простору који заузима плесни пар.

Не постоје стриктна правила о томе како треба играти Salsu, иако се може уочити неколико различитих стилова, као што су кубански, колумбијски, њујоршки или стил Едија Тореса, порторикански, Руеда итд.

Salsa какву данас слушамо, се разликује од земље до земље, и њен ритам, као и покрети су прилагођени захтевима локалних средина. За Salsu се каже да има много корена, много грана и само једно стабло које их све спаја.

Оно што је важно знати о Salsi јесте да је она дошла у многе земље, а из њих изашла другачија. Она је продукт свих који је плешу и пример флексибилности и еволуције.

Viva la variedad – Viva la salsa!