Успомене Balkan Salsa Meeting 2

Давно беше та 2010.  када је по први пут у Бихаћу успешно одржан Balkan Salsa Meeting. Током три дана окупило се стотину учесника и инструктора плеса из региона, домаћин се потрудио да осим радионица и партија, све учеснике обрадује и рафтингом Уном.

На крају успешно завршеног првог, домаћин је обећа још бољи, луђи, лепши и гламурнознији други BSM. То сам чуо, нисам био присутан, данас је остала само жал што нисам!
Након првог, који је остао у најлешим успоменама, на ред је дошао и други BSM. 

Обасут са свих страна утисцима са BSM 1, још у јануару сам поставио циљ да на BSM 2 обавезно одем, а у исто време сам почео и са припремама. Ништа ме није могло изненадити, чак ни промена термина. Прве информације са којима је организатор изашао су обећавале луд провод. Крајем јуна сам се већ пријавио... за сваки случај.

Лето без премца, радно, узаврело, ... обећавало је опуштајућу и јесен за памћење.

Сачекао сам да се утисци слегну, да све дође на своје место, да ме окруже свакодневни проблеми и да тек тада пишем о утисцима, који су и месец дана након повратка још увек јаки и јединствени.

Пет дана пред полазак, уследио је договор када, чиме и са киме... па добро, најбоље је путовати преко дана, зато је и најбоље кренути изјутра. Петак сам дочекао са огромном зубобољом, па откуд сад, не дам да ми поремети планове, попио лек, опскрбио се пуном кутијом, покупио торбе и са Владом кренусмо пут Бихаћа.

У путу весело, дремљиво, па и спављиво. Дакле, неко је певао и играо (оне вежбе за изолацију добро дошле), неко је само дремао, а неко и спавао...

Кроз хрватску равницу без заустављања, а онда су уследиле босанске врлети и уживање у вожњи поред реке Уне, све до Бихаћа.

Хотел одмах поред реке, тераса гледа на Уну, седиш, пијуцкаш, слушаш жубор воде, уживаш,... опуштајуће.

Све је спремно за почетак, али провести време поред Уне је за неке било изазовније него учествовати на првим радионицама.

Салса party сасвим другачије него код нас... LA style се доста разликује од Cuban, било је благих судара, мимоилажења, али ипак је било за памћење. Но оно што нигде није било је Аfter party, журка уз живу музику, забавну и народну, зар је потребно рећи нешто више осим да је завршен у пола седам изјутра.

Због реке, ноћи су свеже и савршене за спавање, тако да смо се око 9 пробудили одморни, али тотално сломљени, следио је дан Д, у нашем случају дан Р (рафтинг).

Након доручка, радионице, Zumbu код најбољих инструктора са ових простора, сам иако љубитељ морао да прескочим, али Kizombu код Немање Сонера и Reggeaton код Доние су били изазовнији и послужили су као добро загревање пред рафтинг.

Иако је рафтингу претходио ручак више нас га је прескочило, не ваља изазивати желудац. Поделили смо се по чамцима, осам чамаца за 64 учесника

- Облачите одела и ускачите у чамце идемо. Стој....!

- Па шта је сад?

- Трка!

Пре старта мора да иде трка, по један члан посаде у чамцу, да весла са једне обале на другу, да узме флашу, да се врати на ову да се укрцају остали и онда се креће...

- Види неком је испало весло. Подругљиво је констатовала Јелена.

- Где је теби весло? Упитала је Данијела.

- Па то је моје весло! Дај весло!

- Дај весло! Повикаше сви у глас.

Након што смо први кренули, заслугом Немање Сонера, који је у трци победио, уследио је велики залет, у којем смо оставили друге далеко иза себе. Са првим окретом и једним насукивањем почетни узлет је спласнуо, па су почела брљања али и прве прозивке, најчешће...

- Ненаде, веслај, пази на ритам, ударићу те овим веслом, ако не будеш добро веслао!

- Ненадеееее, удавићу те, веслај!

.... упућене мени, док су нам се остали бивали све ближи.

Није битно који смо стигли, битно је да нисмо били први, али је још битније да нисмо били последњи, значи ту негде између и то више захваљујући скиперу који је сам брже веслао уназад него што је нас осморо веслало унапред. Е да смо били на римској галији, где ли би она завршила!

- Доћићемо вечерас да играмо Bachachu. На крају су свој долазак потврдили скипери.

Уморни и исцрпљени, више од узбуђења него од тога што је сплаварење било захтевно, са великим осећајем глади смо се вратили у хотел право на вечеру, након које је опет уследиле Салса party, потом игре без граница и Аfter party, који многи нису дочекали, отишли на спавање, било је негде око пола три!

Да ли да устанем или да одустанем... моје најчешће питање код куће, али да ће ме та дилема мучити и у Бихаћу, нисам могао ни да наслутим.

Наравно да сам устао, овако леп дан провести у кревету би био грех, а након Dance hall-a код Доние сам био сасвим будан, тако да сам радионицу код Ведрана (данас вицешампион у салси са својом партнерком Лејном на World Dance Festival-у одржаним у Будимпешти 25. септембра 2011. све честитке), сачекао чио и оран за нешто ново. Иначе, морам да кажем да сам се са Ведраном и Лејном први пут сусрео на Salsa Motion Weekend Vol. 5 на радионици Salsa Show Style и још увек се сећам „супермена“!

Balkan Salsa Meeting 2 је са успехом завршен, а Ади је поздравио све Паланчане.

Пуних срца, радосни и весели смо кренули назад.

Сећате ли се оне зубобоље од петка ујутру и ја сам је се управо сетио.  

О томе како је заиста било сведоче и ова два утиска са Facebooka:

Бојанa Милићевић

WOOOOWWW какав викенд у Бихаћу! Људи, дружење, природа и наравно плес! Немам друге речи осим WOOOOWWW! Хвала свима који су овај викенд учинили тако чаробним!

Неда Стојковић

Шта рећи, Острожац на Уни - Чудно, заиста чудно:) Звезда падалица у одласку и весела колона у повратку. Домаћа кремпита, предивна свећица и весела песмица. Торта од 25+6 килограма и секач над секачима. Уиграна екипа веслача на Уни, непревазиђени кормилар и засигурна победа. Победнички круг како то доликује првацима. Па чекај, љубазно и ефикасно осбоље хотела. Модерне комуникације и прегршт укусних јела на располагању. Грах, грах и наравно опет грах и по који ћевап и пиленце. Нови весели четворноножни другари. Плеши, плеши док мислиш да не можеш више, а онда реци хоп, па се поиграј игара без граница. Све у свему - Чудно, заиста чудно :)

О непожељним становницима рачунара – вируси, црви и тројански коњи?

Већ дуго нисам имао проблема са вирусима, али пре неки дан пријатељ ми јавља да је са моје е-маил адресе коју имам на једном од бесплатних сервиса добио линк на којем се налази вирус, што ме је инспирисало да напишем понешто о штеточинама које остављају негативне последице на рад рачунара. 

Вируси, црви и тројански коњи су злонамерни програми који могу да изазову штету на рачунару и подацима који се у њему налазе. Они такође могу да успоре Интернет везу, па чак и да користе рачунар за даље ширење на друге рачунаре широм Weba. Добра вест је то што, уз малу превенције и мало размишљања, постоји мање шанси да ћете постати жртва ових претњи. Замислите то као закључавање улазних врата на стану!

Прочитајте овај текст до краја да бисте сазнали све о овим штеточинама, као и о разликама између њих.

Шта је вирус?

Вирус је део рачунарског кода који се прикачи на програм или датотеку тако да може да се преноси са рачунара на рачунар, ширећи при том заразу. Вируси могу да оштете софтвер, хардвер и датотеке.

Вирус је код написан са јасном наменом да сам себе умножава. Вирус покушава да се шири од рачунара до рачунара тако што се качи на неки програм.

Исто као што опасност код људских вируса варира од Еболе до једнодневног грипа, тако и међу рачунарским вирусима постоје они који су само мала сметња при раду до оних који су потпуно деструктивни. Добра вест је то што се прави вирус не шири без људских поступака који би га покретали, као што су дељење датотеке или слање е-поруке.

Шта је црв?

Црв је, као и вирус, направљен тако да се копира са једног рачунара на други, само што он то ради аутоматски, преузимањем контроле над функцијама рачунара које омогућују пренос датотека и података.

Када црв уђе у систем, он даље може да путује сам. Велика опасност код црва јесте њихова способност да се умножавају у огромним количинама. На пример, црв би могао да пошаље копије себе самог свима из адресара е-поште, а затим би њихови рачунари урадили то исто, чиме се изазива домино ефекат загушења у мрежном саобраћају што успорава пословне мреже и Интернет у целини. Када се ослободе, нови црви се шире веома брзо, загушујући мреже, што може да значи да ћете морати да чекате дупло дуже да се отворе Web странице на Интернету.

Црв је поткласа вируса. Црв се обично шири без помоћи корисника и сам дистрибуира сопствене потпуне копије (можда измењене) широм мрежа. Црв може да заузме меморију или пропусни опсег мреже толико да рачунар престане да реагује.

Пошто црвима није потребан „програм-домаћин“ или датотека да би путовали, они такође могу да се кришом увуку у систем и омогуће некоме другоме да даљински контролише заражени рачунар.

Шта је тројански коњ?

Попут митолошког тројанског коња који је личио на поклон, али су у њему били сакривени грчки војници који су заузели Троју, савремени тројански коњи су рачунарски програми који делују као користан софтвер, а заправо угрожавају безбедност и изазивају пуно штете. Један скорашњи тројански коњ појавио се у облику е-поруке која је имала прилоге за које се у поруци тврдило да су Microsoftove безбедносне исправке, а испоставило се да су то били вируси којима је задатак да онемогуће антивирусни софтвер и заштитни зид.

Тројански коњ је рачунарски програм који делује корисно, а заправо је штетан.

Тројански коњи се шире тако што наводе људе да отварају програме мислећи да они потичу из легитимних извора. Microsoft често шаље безбедносне билтене путем е-поште да би боље заштитио корисника, али они никада не садрже прилоге. Такође, сва безбедносна упозорења Microsoft објављује на својој Web локацији за безбедност пре него што их пошаље корисницима е-поштом.

Тројански коњи се могу налазити и у бесплатном софтверу који преузимате. Никад немојте преузимати софтвер из непоузданог извора. Microsoftove исправке и закрпе увек преузимајте помоћу услуга Microsoft Windows Update или Microsoft Office Update.

Како се црви и други вируси шире?

Готово сви вируси и многи црви не могу се ширити уколико не отворите или не покренете заражени програм.

Многи најопаснији вируси су се проширили пре свега преко прилога е-поште – датотека које су послате уз е-поруку. Да ваша е-порука има прилог види се обично по икони са спајалицом која представља прилог и приказује његово име. Фотографије, писма написана у програму Microsoft Word, чак и Excelove табеле, све су то само неке од датотека које свакодневно можете добијати путем е-поште. Вирус се покреће када отворите датотеку из прилога.

Савет: Никад не отварајте прилог е-поште ако га нисте очекивали и ако не знате тачан садржај приложене датотеке.

Уколико примите е-поруку са прилогом од непознате особе, одмах је избришите. Нажалост, више није безбедно ни отварати прилоге од људи које познајете. Вируси и црви имају способност да украду податке из програма за е-пошту и да пошаљу сами себе свима са списка у адресару. Тако, ако добијете е-пошту од некога са поруком коју не разумете или са датотеком коју нисте очекивали, увек се обратите особи која је послала поруку да бисте утврдили садржај прилога пре него што га отворите.

Други вируси се могу ширити помоћу програма које сте преузели са Интернета или преко заражених дискова које сте позајмили од пријатеља или чак купили у продавници. Примери заразе овим путем су ређи. Већина људи добија вирусе тако што отвори и покрене непознати прилог е-поште.

Како да знам да ли имам црва или неки вирус?

Када отворите и покренете заражени програм, можда нећете знати да сте се заразили вирусом. Ваш рачунар може да успори, да престане да реагује или систем може почети да пада и да се поново покреће сваких неколико минута. Понекад вирус напада датотеке које су вам потребне за конфигурисање рачунара. У том случају може да се деси да притиснете дугме за укључивање рачунара и угледате само празан екран.

Сви ови симптоми су уобичајени знаци да ваш рачунар има вирус. мада би могли бити изазвани и хардверским или софтверским проблемима који немају никакве везе са вирусима.

Обратите пажњу на поруке са упозорењем да сте послали е-поруку која је садржала вирус. То би могло да значи да је вирус навео вашу е-адресу као пошиљаоца заражених е-порука. То не значи обавезно да ви имате вирус. Неки вируси имају могућност фалсификовања адреса е-поште.

Уколико не ажурирате антивирусни софтвер редовно, нема сигурног начина да знате да ли имате или немате вирус.

Два сата квалитетног програма

У "Паланачким" новинама објављеним 1. јула на 12. страни је објављен мој текст о Годишњем концерту Плесног центра "Младост". сви они који нису у могућности да прочитају штампани примерак, могу прочитати у електронском облику!

Отворено писмо предсендику ПСС-а Борису Мићићу

Поштовани господине председниче,

Сведоци смо да се број планинарских друштава сваке године увећава самим тим се и веза- комуникација између њих усложњава. Запитали бисте се, како је могуће да у савременим условима комуникација, када су нам средства за контакт са људима и организацијама на дохват руке, информације међу планинарским друштвима слабо или никако циркулишу и стижу од једног до другог друштва па и до самог ПСС-а.

Моје мишљење је да је то с тога што ни друштва, а ни сам савез са комисијама за информисање и маркетинг и тржишне активности које требају предњачити и давати идеје и упутства како да се успостави добра комуникација и како да се побољша квалитет протока информација између друштава и ПСС-а, немају идеју, а камоли некакав документ о комуникацији који је предуслов за све горе поменуто.

„Стратегија комуникације“ је писани документ који би обезбедио основу за добру комуникацију, да сви заинтерсовани буду добро информисани како о редовним активностима тако и свим дешавањима у вези ПСС-а и планинарења уопште. Документ би регулисао размену информација која би се постигла једноставним и ефикасним каналима који омогућавају дистрибуцију и добијање повратних информација од интерне и екстерне јавности (чланови, планинарска друштва, партнерске организације, медији, заинтересована публика).

Добра и ефикасна комуникација омогућава да адекватно пружамо информације планинарским друштвима и партнерским организацијама, омогућава разумевање за деловање чланова и планинарских друштава, развије подршку за наш рад у друштву и идентификује и лоцира страхове, бриге и тежње друштва и чланова.

У нади да ће моје писмо наићи на позитивне реакције, срдачно Вас поздрављам.

Ненад Радојковић

планинар од 1984.г.

потпредседник СД „Јасеница“

Organizacija planinarskih akcija

Na yu-mount grupi sam napisao jedno pismo povodom organizovanja planinarskih akcija, odnosno povodom organizovanja "Noćnog uspona na Rtanj". Post u celosti prenosim ovde:

Već neko vreme preko svog bloga pratim blog pod nazivom "Planinarenje - planinarske akcije, alpinizam, biciklizam, planinarska oprema, orijentiring", i ne mogu da vam opišem moje iznenađenje kada sam na ovom blogu pročitao obaveštenje za "Noćni uspon na Rtanj", akciju na kojoj redovno učestvujem, a koja se tradicionalno održava u nedelji kada je pun mesec.
Ove godine po prvi put je organizjaciju ove akcije od Planinrasko- smučarskog društva "Železničar" preuzelo Planinarsko društvo „Šiljak“ iz Boljevca i po prvi put promenilo termin. Ajde što su promenli termin, no sto o tome nisu nikoga obavestili, zapravo, nisu nikoga ili retko koga obavestili o akciji uopšte, a "Železnicar" je bio jedan od retkih planinarskih društava koja su znala termin održavanja akcija.
Nisam planirao da idem u terminu održavanja, imao sam u planu nešto drugo, ali neki moji prijatleji jesu, ali ne da učestvuju na akciji, već na rok koncertu koji se u subotu 2. jula održavao u naselju Rtanj.
Ne treba biti mnogo pametan i sabrati dva i dva i docći do zaključka da su se organizatori akcije odlučili za ovaj termin baš zbog rok koncerta, kako bi rok koncert učinili posećenijim, no na žalost niti je rok koncert vrveo od posetilaca niti je planinarska akcija bila masovna kao prethodnih godina... i neću da kažem da je na kraju kiša, koja je počela da pada oko 10h pokvarila sve i rok koncert i uspon.

Na žalost vremenske prilike ne možemo da kontrolišemo ali organizaciju svakako...

Često se dešava da organizatori akcije ne obaveste jedno ili dva društva o predstojećoj akciji, zaboravi se, smetne s uma, ima nas mnogo, svake godine sve više, ali retko se dešava da obaveste jedno ili dva.

Ubuduće vas molim da povedete računa o tome... ako nema finsijskih sredstava da se pošalju obaveštenja svim društvima putem pisama, uvek je tu e-mail, ova grupa, a i PSS ima svoju Internet prezentaciju preko koje se mogu plasirati razna obavesštenja, ako društvo već nema svoju.


Srdačan pozdrav


Nenad R.

Jasenička transverzala

Jasenička transverzala - staza zdravlja | Такође промовиши своју страницу

Моје плесне ципеле VII или Како ме је освојила Зумба

“Идемо мало на Зумбу да се искачемо и загрејемо!” Рекао је један од присутних у мушкој свлачионица пред почетак прве радионице у суботу 4. децембра 2010. на Salsa Motion Weekend vol4.

То је уједно и био мој први сусрет са тим ... нисам ни знао шта је Зумба, али куд сви Турци туд и мали Мујо, пођох тако и ја на загревње.

Била је то љубв на први корак... харизматични инструктор, весела музика и живахни кораци, учинили су да се опустим, уживам и забавим. Није ни чудо да је Зумба освојила цео свет!!!

Латино музика и плес спојени су у једно, како би креирали динамичан систем вежбања који има за циљ да буде забаван и ефикасан кроз који се губи од 400 – 1000 калорија на сат, а притом сам и задовољан. За Зумбу није неопходно плесачко знање, једино што треба је добра воља.

Зумба је постала највећи плесно- вежбајући програм којим се бави преко 12 милиона људи, свих облика, грађе и старости. 

Како је настала Зумба!?

Зумба је настала случајно када је играч и кореограф Бето пошао да одржи стандардни аеробик програм, али је заборавио музику за аеробик. Пошто је желео да се спасе и реализује час, одлучио је да користећи микс музике који је стално носио у ранцу, а то су биле мешавине Salse и Merengeа уз које је одрастао, спонтано је створио нову врсту плеса – фитнеса који пушта да вас музика понесе и да из ње произађе покрет. Енергија је преплавила салу, а људи нису могли престати да се осмехују. Његова група је волела ове новине и револуционарна идеја је рођена.

Вежбање је здраво, корисно, убрзава метаболизам, учвршћује…. Вежбање је много тога, али сигурно је да никада није било ЗАБАВНО… све до сад јер Зумба је вежбање из забаве, вежбање које јесте забава и које доноси само чисту срећу!

Моје плесне ципеле VI или Како привући више мушкараца?

Мислио сам да теме везане за плес којима сам се до сада бавио завршим са мојим одласком на први час плеса и ангажовањем и посветим се плесу из једног другог угла, међутим... не могу. Плесни живот је, како сте из мојих претходних постова могли да видите јако богат, те за неког ко је од скоро у тим водама тема не недостаје.

На часу плеса

Постоји једна тема са којом се већина инструктора у Србији суочила, ако не у већим градовима, онда у провинцији свакако, а то је мањак мушкараца на часовима плеса.

Проблем мањка мушкараца уопште, а нарочито добрих плесача, чини ми се да је присутан скоро свуда, и то не само код нас већ у свету, само што је негде то више или мање изражена. То углавном зависи од средине, код нас нажалост овај проблем је веома присутан па се поставља питање како привући мушки род да увиди лепоту и чар плеса.

Да би се нашло потенцијално решење овог проблема морамо да знамо нешто о његовим узроцима, јесте да их има много али узећу у обзир оне најчешће.

Менталитет, васиптање и традиција играју пресудну улогу за одлуку да се крене на плес. Страх од непознатог, од учења корака, збуњивања... страх од тога да им се неко не смеје, да не испадну неспретни у друштву, поготово пред девојкама, стид од других мушкараца да их не оговарају, да им се неподсмевају: "Ха-ха-ха ти идеш на плес", су једни од најчешћих узрока мањка мушкараца, као и онај изговор који сам више пута помињао... "ја имам 2 леве ноге" су најчешћи узроци мањка мушкараца на часовима плеса, као и било која пауза и прелазак са почетног на напреднији ниво представља важан тренутак у одлучивању даљег наставка бављења плесом.

На многе плесаче је нешто утицало да превазиђу баријере и крену на часове плеса, а све горе поменуто нам говори да они који нису пробали нису били довољно упорни, а та првобитна упорност је најбитнија да преломе.

Па како онда привући већи број мушкараца на плес?

Катарина и Дејан

Свакако решење је у едукацији људи. Промовисањем плеса путем разговора, па и социјалних мрежа, текстова, клипова и слика, да мало промене нека њихова размишљања и схавтања и одлуче се да пробају да плешу.

У том погледу девојке могу бити јако корисне и разговором помогну својим друговима, момцима, симпатијама и осталима да дођу на неки од часова (причајте са мушкарцима и чим видите да је неки на граници да проба, одмах га наговорите да додђе). Кад дође на први само мало подршке је потребно да дође и на другу, а после тога ће сам доћи на трећи и на наредне. Само их треба постепено "кљуцкати" и уродиће плодом кроз неко време, јер ништа не може одмах.

Поред приче и објашњења зашто је плес добар, девојке би требало да доведу мушкарце да виде како је то и како није geyski већ баш cool.

Девојке имају много утицаја на момке и уз мало више њиховог ангажовања и убеђивања на том пољу и крајњи резултат ће бити више момака за игру, тако да ће и оне бити задовољније. Знам да многе цуре ово раде, али мораће да се потруде још мало.

Са друге стране девојке могу да буду мало и безобразне па да не пруже подршку оним момцима који се труде и који хоће да науче, а слабије им иде. Чак има неких које и не желе да играју са момцима који су слабији плесачи већ само са добрим плесачима... а да не говоримо о другим начинима којима се може убити мушко самопоуздање... а то и није тако тешко нарочито у почетку учења плеса...

Тако да девојке имајте стрпљења према момцима јер ће се на крају, надам се, све завршити са већим бројем добрих плесача са којима би сте могле да играте.

Моје плесне ципеле V – Сви марш на плес

Плес у друштву

Можда сте један од оних који би све то пробали, а немају где, вечити изговор и непостојећи разлог. Ако вам се игра, играјте, простор уопште није битан. У крајњем случају, ако не знате где и како, зато постоје плесне школе које су последњих година постале веома ИН, а ако то можда не мислите, проверите, пођите у једну плесну школу, све оне дају један или више пробних часова бесплатно. Ја сам пробао и са тврдњом могу да кажем да јесте тако!

На први час Salse сам отишао са жељом и вољом да научим те раздрагане плесове који се играју на врелом кубанском песку на прелепим обалама пацифика. Тај час је требало да буде увод у мој живот плесача рекреативца, који се неће стидети да стане на плесни подијум, а не мој преображај у занесењака латино ритмовима, шпанским језиком и Salsa покретима.

У Плесном центру у Смедеревској Паланци учимо да плешемо, инструктори су нам, дугогодишњи плесачи, Влада и Нина, инструктори Salse у плесној школи „Примера“ из Београда. Нина, висока, танана, правилних црта лица и Влада, висок, крупан, више ми је личио на бившег кошаркаша, него на инструктора плеса. Главна карактеристика им је да обоје имају великог стрпљења за ученике и жељу да подучавају, пренесу знање и објасне укоченим аматерима основне кораке латино плесова.

У почетку сам био јако укочен, нисам умео да померам ни руке, ни ноге, нисам схватио како да направим окрет, а о кординацији кукова и рамена да и не говорим. Нисам од оних који погледом могу да скину кореографију и да је одмах репродукују, мени треба приказати разложену и рашчлањену и онда ћу је са лакоћом преузети. Са Salsom је управо тако. Онога тренутка када сам овладао основним корацима родила се моја неизмерна љубав према овом плесу.

Ивана и Здравко

Уколико кренете на часове плеса прва ствар коју ћете схватити је да може бити забавно. Ритмови, партнерство, играње и музика чине заједно једно од најзанимљивијих искустава које сте икад имали. Учење плесања је вештина која остаје до краја живота, њена велика корист је због сталног сусретања нових људи. Како је сусретање нових људи друштвена активност то већ представља половину плесне забаве. Лепота плеса у друштву лежи у интимности контакта међу људима, поготово ако плешу у пару. То чини сваки партнерски однос посебним. Временом се тај однос учвршћује. Плесом можете упалите нову искру или распламсати пламен који гори. Плес је такође и здрав, јер плесањем трошите енергију као код пливања и трчања. Постаните здравији, чилији и уживајте у животу.

Физичко напрезање плесањем један је од најбољих начина за ослобађање од стреса. Друштвени плес је најбољи начин за рекреацију и релаксацију!

Моје плесне ципеле IV

Последњих година, цео свет се тресе од латино грознице. Врели плесови: Samba, Rumba, Cha-Cha-Cha, Salsa, Bachata, Mambo и Merenge причају смелу и ватрену причу о љубави и завођењу.

Плес се један аспект љубави, који често занемарујемо, склоњен у страну и понекад заборављан због вере да њиме може да се бави само онај ко има таленат. Већини, поготово нама мушкарцима, лакше је да само посматрамо свог партнера у том чину, док учешће вешто избегавамо. Али плес је својеврстан афродизијак, који за кратко време ускомеша све. Плес показује све оно што се не може исказати речима, опушта, доводи у стање заљубљености иако тога можда нисте ни свесни.

Кроз плес можете изразити идеје, емоције, ослободити енергију, или једноставно само уживати јер плес гарантује радост и надахнуће. Плес обогаћује и храни душу човека, има повољне психотерапеутске учинке. Говор тела је моћан и експресиван: може да изрази нежност, бес, радост, патњу… Кад изустите и највештију лаж, он ће вас одати. Ако га човек сублимише и преточи у култивисан покрет, настаје плес као најпрефињенији облик завођења. Такође има низ позитивних учинака на физичко здравље човека.

Зато се не оптерећујте корацима и покретима, само се препустите музици загрлите партнера и гледајте у очи, али, пазите са ким и како играте, у плесу је лако занети се!

Моје плесне ципеле III

До сада сам причао о стандардним латино- америчким плесовима Sambi, Cha Cha Cha и Rumbi. Али постоје и такозвани улични плесови од којих су најпознатији Salsa и Merenge.

Salsa сос (благи и љути) 



Salsa се првобитно односила на љути сос који се користио као зачин јелима. Правио се од исецканог свежег поврћа или воћа а обавезни састојци салса соса су парадајз, лук и љуте папричице. Као мешавина различитих састојака, могао је да задовољи најразличитије укусе, окарактерисан као ватрени додатак који буди чула и даје укус храни.

Први пут реч салса је употребљена да означи покрете у плесу и врсту музике 1933. године када је кубански композитор песама Ignjacio Pinjerio написао песму „Echale Salsita“, у преводу „Dодај мало салсе“.

На идеју је дошао када је пробао храну без кубанских зачина. То је био протест против неукусне хране, али и спутаности тела које се у плесу, до тада, кретало по унапред направљеним шаблонима.

Dодати салсу је значило зачинити музику, ритам, покрете, плес, пробудити тело и свим чулима осетити живот. Ипак, доста времена је прошло пре него што је Salsa популаризована.

Песма „Oye Como Va“ Karlosa Santane 1969-те привукла је младе људе различите етничке припадности, док је продаја конга бубњева скочила широм SАD-а.

Масовна употреба речи Salsa за плес и музику почиње тек након 1976. године, када је њујоршки магазин Билборд објавио додатак на 24 стране под називом „Салса експлозија“. Тада су и сви остали медији почели да користе овај термин и Salsa је рођена.

Rumba



Salsa је кубанско- порториканског порекла, док је Merenge из Доминиканске Републике. То су живахне игре настале на врелом кубанском песку, нагласак ових плесова је на фигурама у којима се партнери преплићу шармантно заводећи једно друго.

Salsa води порекло од кубанског Sona, који сам по себи већ представља фузију шпанског Sonera и афричког Bita, и онда се на постојећу мешавину додаје ред француског Dansona и на крају се зачини са афричком Rumbom која даје посебан шмек овом плесу. Salsa је слична Mambu по томе што осам битова у музици прати шест плесних корака. Плесови имају доста сличних покрета. Ипак, окрети су у Salsi постали њена главна одлика, тако да је и за играче и за гледаоце утисак који Salsa оставља у многоме другачији од оног који оставља Mambo.

Овај спој плесова се у мањој мери и са неким варијацијама појавио и у другим земљама, као што су између осталих и Dоминиканска Република, Колумбија, Порторико.

Salsa је плес који не захтева много простора, за разлику од Sambe или Fokstrota, у Salsi пар се не креће толико дуж подијума за игру, све се дешава на релативно малом простору који заузима плесни пар.

Не постоје стриктна правила о томе како треба играти Salsu, иако се може уочити неколико различитих стилова, као што су кубански, колумбијски, њујоршки или стил Едија Тореса, порторикански, Руеда итд.

Salsa какву данас слушамо, се разликује од земље до земље, и њен ритам, као и покрети су прилагођени захтевима локалних средина. За Salsu се каже да има много корена, много грана и само једно стабло које их све спаја.

Оно што је важно знати о Salsi јесте да је она дошла у многе земље, а из њих изашла другачија. Она је продукт свих који је плешу и пример флексибилности и еволуције.

Viva la variedad – Viva la salsa!

Моје плесне ципеле II

У прошлом чланку сам писао уопштено о плесу, пошто се бавим латино- америчким плесовима, писаћу вам нешто о њима.

Латино-амерички плесови имају три изворишта:

1. Афро-Бразилски

2. Афро-Кубански

3. Афро-Карипски

У Латино- америчке плесове спадају:

1. Samba

2. Cha Cha Cha

3. Paso Doble

4. Rumba

На аматерским од 1955. године, а од 1960. године на светским првенствима приказивана су четири плеса: Samba, Rumba, Cha-Cha-Cha i Paso Doble. Углавном су их играли француски парови. Док су о припадности Rumbe и Tanga била су различита мишљења. Rumbu су често спомињали као шести стандардни плес, а Tango су због својих латино- америчких корена убрајали у латино- америчке плесове, као четврти плес. Тек је 1961. године одлучено да се Tango плеше као пети плес у стандардним плесовима. Истовремено је Rumba добила своје место поред Cha-Cha-Cha, Sambe и Paso Doble-a, као четврти латино- амерички плес. Jive је тек 1968. године добио место као пети плес у такмичарској групи латино- америчких плесова и признање од стране Светског Савеза аматерских плесача. Крајем 50-их година XX века, латино- амерички плесови су ушли у програме плесних школа, а млади су масовно похађали плесне школе. С техником латино- америчких плесова бавили су се и Енглези који су поставили темеље и данас важеће технике. Књига Waltera Lairda - The Technique of Latin American Dancing, објављена 1964. године, постала је темељ латино- америчких плесова.

"Пут кроз време", кореограф Владимир Шуковић

(18. децдембар 2010. - Првенство Србије у специјалним плесовима)

Samba је групно име више плесних форми које су црни робови са собом преносили из своје домовине Конга, Судана и Анголе током протеклих векова у нову земљу Бразил. У то време овај плес је био јако популаран, а носио је име “Semba” што означава типично кретање кукова. Код банту народа екстазни плес је био средиште и основна карактеристика верских прослава. Ова афричка плесна култура се раширила и на обалама Бразила, а плес су удомили и Рио, Сао Паоло, Пернамбућо, Бахиа и Маранхао.

Поред тог плесног израза, популаран је био и плес у кругу. У средишту круга је плесао један плесач или пар. Ове плесове Бразилци су називали Batuque, Lundu или Samba. Најпопуларнији плес по кругу био је “Samba de moro”, што се може сматрати претходником модерне Sambe. Музика Самбе произилази из верске музике древне Африке. Главни инструменти су бубњеви и звона, који су углавном афричког порекла. Брза и живахна музика подстицала је плесно кретање. Током плеса парови обраћају пажњу не само на кретање напред по простору, него и на оживљавање такозваног Bounce- кретања. Ово кретање настаје савијањем зглобова и колена.

Гипки и динамични покрети Sambe, који подразумевају контракције трбушних мишића, разуздано њихање боковима, брзе ноге и елегантне покрете руку у тропском ритму шаљу јасну поруку еротске природе, наравно. Покрети Sambe често асоцирају на покрете у љубавној игри, а моћан ритам недвосмислено подиже температуру.

Данас Samba господари у бразилском музичком животу. Сваке године у част светски познатом карневалу у Риу, рађају се нове Samba мелодије.

Cha-Cha-Cha је настао развојем афро- кубанске музике, исто као и Mambo, првобитно је постојала само музичка форма. Cha-Cha-Cha је варијанта Румбе и Mamba. Релативно брз, плеше се на малом простору. Креатор Cha-Cha-Cha музике је кубански музичар, Enrique Jorrin који је 1953. године развио спорији Mambo- Cha-Cha-Cha из пребрзо одсвираног Mamba, али није стекао праву славу тим покушајем. Место “рођења” Cha-Cha-Cha је Palladium на Brodwayu у Њујорку. Само име Cha-Cha-Cha може се сматрати ритмичким делом музике што музичари разумљиво и јасно “изражавају”, а плесачи интерпретирају кроз три мала корака.

Cha се састоји од три корака које плешемо у основној форми Cha-Cha-Cha. Морамо обратити пажњу, да ширина корака не прелази ширину кукова. Cha можемо плесати с окретом или без, напред, назад, у страну или у месту. Као резултат преноса тежине на испружену ногу настаје кретање кукова за време плеса. Својим чистим, јасним ритмом и веселим фигурама, многобројним варијацијама овај плес се брзо пробио. Карактеристика му је да се скоро свака његова основна фигура може пренети у Румбу. Наравно, мора се пазити да интерпретација пренесених фигура увек буде у складу са карактером плеса. Током плеса, плесни парови се осећају слободним, карактерише их добро расположење и међусобна очараност. Самоуверени, мало се поигравају с партнером, а истовремено и са гледаоцима.

Rumba је збирно име за више кубанских плесова. Током плеса мешају се лирични са еротичним елементима, што се музике тиче богата је афро- кубанским ритмовима. Из ових ритмова развиле су се две врсте плесова: Habanera у XIX и Modern Rumba у XX веку које су у блиском међусобном сродству. Музика се свира споро као што је у Европи касније популарна Rumba- Bolero или у бржем темпу као у Rumbi-Guaracha и “кубанској румби”.

Rumba је нежан плес љубави у ком је еротика у назнакама, мада се можете њоме поиграти страсним загрљајима, извијањем уназад, потколеницом око партнеровог струка, погледима и покретима руку. Она говори о нежности и топлини.

Rumba је у Европу стигла 1930. године преко Њујорка. Први Rumba хит био је “The peanut wendor” који је освојио цео свет. За историјат развоја Rumbe у Европи значајно је да су се водила два “Rumba- рата” (1956/58. и 1961/63.) кад се расправљало о стандардизацији технике Rumbe. Француски и Енглески стил су се супротстављале тзв. “Cuban style”, кога је извесни Француз Pierre развио из Mamba у Енглеској и “Square Rumba”, спори Rumba- Bolero коју је развио Lucien David у Француској. “Rumba- рат” се завршио тако што је међународни одбор одлучио да се Rumba може градити на два основна корака. На крају се проширио “Cuban Style” с обзиром да су се скоро сви парови користили овим стилом. Данашње плесне школе се исто користе овим стилом.

Овај плес карактерише еротска игра, вруће љубавно такмичење. У пуно фигура показује се уметност женског завођења. У међусобној конверзацији жене и мушкарца, жена се двоуми између преданости и одбијања, а мушкарац између привлачења и независности. Израз тога постиже се снажним кретањем кукова и карлице. У описима из XIX века Rumbu приказују као страствен, заводљив плес у којем се жена труди завести мушкарца изазовним кретањем кукова. Кретање кукова је типичан елемент Rumbe, које настаје преносом тежине на испружену ногу. У интересу креирања естетског и лепог плеса у Rumbu су унети различити елементи Jazza.

Хаљине за све латино- америчке плесове обично су јарких боја, украшене штрасом и шљокицама који имитирају неки стари гламур, голицајући машту партнера, водећи га путем наде да ће се она претворити у стварност. На тај утисак наводе и високе потпетице и светлуцави пудер, откривена леђа или бикини који се назире испод провидне хаљине… Ништа не мора бити случајно.

Можете обући и стандардну одећу: стреч џинс, сукњице, шортсеве и топове од свиле, памука или ликре, прошарани понегде штрасом. Важно је само да крпица не буде превише. Добро је да чарапе буду мрежасте, да понеки каменчић на вама светлуца, да миришете на неки егзотишан мирис…

У овим шареним, шљаштећим надасве оскудним траговима одеће на вама, у лудилу латино ритма, на врелом сунцу и у страсном загрљају, кад заборавите на све границе, коначно ће се пробудити успавани лептирићи у вашем стомаку.

Моје плесне ципеле I

Десило вам се бар једном када сте били у клубу у којем се плеше, ако не у клубу а оно онда сигурно на некој прослави, на којој су сви играли, а Ви са две „леве ноге“. Не треба бити много паметан па да се науче кораци за неки „стискавац“, али за нешто конкретније треба се потрудити.

Пре тога сам размишљао, а верујем да сте и ви о томе шта је плес, зашто плешемо, да ли је плес можда прецењен? Разлог томе што нисам научио да играм лежи помало у мојој лењости, култури, средини из које потичем, недостатку времена, али највише у томе што нисам имао где, јер у мом родном граду није било места на којем су се могли научити неки плесни кораци. Па сам тако живео у уверењу да је плес прецењен, док је већина мојих другова, вршњака, па и старијих од мене говорила да је „педерски“ плесати. Најчешћи изговор неких мојих другова, а посебно другарица је био: „... ахахааха, то је тако педерски...то ја не бих никад радила... а тек не требају мушкарци!“ „Како може бити педерски нешто у чему учествују и мушко и женско и то приљубљени једно уз друго?“, питао сам, „... тако лепо, за мушкарце је бре фудбал или бокс, а не ово срање...“

Додуше с времена на време се појави нешто што нас отргне од тог уверења, као што је „Ламбада“ или се можда сећате Патрик Свејзија и Џенифер Греј у филми „Прљави Плес“ у којем репрезент мушкости и миљеник многих жена, одлично игра са прелепом партнерком и тада свако ко је одлгадао овај филм је бар на тренутак пожелео да буде на његовом месту и тако игра.

Недавно сам чуо податак да је у након почетка приказивања тог филма у београдским биоскопима (биоскопи су у то време били препуни) инструктор плеса Миодраг Кастратовић, данас председник САПО (Српска асоцијација плесних организација) само у једном упису у школу плеса имао три хиљаде полазника и да се вежбало од ујутру до увече.

Данас то изгледа овако: 

 Миленко и Ивана плеши кореографија из филма "Dirty Dancing"

(Salsa Motion Weekend vol5 – 01. 03. април 2011.)

Све је тако било док у Паланци није отворена плесна школа... и више није било изговора да не научим да плешем... али каква је то школа? Да бих на то питање могао да сазнам одгвор морао сам да се упустим у истраживање.

Данашњи плес се је низ ритмичких корака или покрета тела одређеног темпа који се изводе према такту музике. Плес може бити облик сценске уметности, део религијске церемоније или може бити активност за забаву и спорт.

Настао као ритуални, плес представља облик религијских церемонија које се изводе у одређеним приликама. Покрети представљају имитације покрета животиња или “духова”.

Јесте ли чули за Моравац, Влашко, Ужичко... Жикино коло, то су народни или фолклорни плесови специфични за културу одређене етничке заједнице и представљају облик начина живљења те заједнице. Преноси се с једне на другу генерацију те заједнице.

Данас су заступљени модерни плесови који се плеши појединачно, у пару или у групи и имају плесне кораке које подржава модерна музика. Има тенденцију сценске експресије савременог живота. Кораке црпи из различитих стилова плесања који су постојали у Африци и Азији.

Из модерних плесова за забаву највећег броја људи је настао друштвени плес. Не тражи извођење пред публиком него заинтересовани једноставно учествују у плесу. Од својих почетака осим забаве служио је приближавању и успостављању познанстава.

Развојем друштва и плеса развијена је и нова спортска дисциплина, као забава која за крајњи циљ нема компетицију као код других спортова, спортски плес који је настао из друштвеног плеса. Ова врста плеса обухвата избор одређеног броја друштвених плесова који су се временом усталили и који су тако прилагођени да се изводе према строго дефинисаним правилима.

Друштвени плес се појављује у средњем веку као начин забаве на сајмовима и фестивалима. У XVIII веку друштвени плес поприма форме које су сличне данашњим. У то доба се развијају валцери, менуети и слични плесови. Главна особина друштвених плесова је да имају тенденцију сталног развоја нових начина плесања.

У својој основи друштвени плесови могу се поделити у две групе:

1. Стандардне плесове

2. Латино-америчке плесове

Под утицајем горе поменутог филма и музике одлучио сам се за латино- америчке плесове, јер се плешу искључиво друштвено.

Неки забавни и друштвени плесови спадају истовремено у групу спортских плесова као што су нпр. Boogie Woogie, Swing, Hip Hop, Mambo, Salsa и Merenge искључиво друштвени плесови. Док се Swing, Hip Hop, Step и Mambo плешу у оквиру плесова тзв. show dance који су такмичарски, али нису спортски.

Болести изазване дуготрајним радом на рачунару

Људи који проводе пуно времена за рачунаром, као ја и не придржавају се упутстава везаних за ергономију и не праве паузе далеко од монитора, често оболевају од различитих здравствених проблема од којих су најчешћи:

Синдром карпалног тунела – Било да је погрешан став, понављајући откуцаји на тастатури или једноставно недостатак добре ергономије, више сати проведених поред тастатуре може да резултира синдромом карпалног тунела. Синдром карпалног тунела се јавља када се пригњечи нерв који иде из подлактице у шаку. Основни симптоми су севајући бол и трњење прстију и шаке. Ако проводите за рачунаром 12 сати дневно, а не држите се прописаних вежби, ова болест ће вас напасти брзо.

Несаница – Развојем Интернета и телекомуникација, граница изме|у посла и времена проведеног код куће се све више замућује. То доводи до тога да многи људи своје послове – и стрес – понесу са собом кући, што може довести до тешких несаница.

Дехидрација – Када сте за рачунаром, да ли чешће пијете кафу или газирана пића од воде? Ако имате меру, то није лоше, али ако претерујете, то није добро. Кофеин се понаша као диуретик – што значи да исушује организам – па ће вам бити потребно још више воде да не бисте дехидрирали ако пијете пуно кафе и чаја.

Деформитети изазвани понављањем покрета – Дегенерација изазвана сталном употребом једне исте групе мишића. Један од најуобичајенијих примера деформитета изазваних понављањем покрета је куцање на тастатури, што изазива оштећење тетива, нерава и мишића у прстима, палцу, ручном зглобу, рукама, подлактици, лактовима, надлактици, врату, раменима и горњем делу леђа.

Главобоља – Било да је у питању стрес, деформација ока или чак недостатак кофеина, главобоља је уобичајена код људи који претерано користе рачунар. Наравно, можда ће вам неки лекови помоћи, али постоји и бољи начин. Правите редовне паузе!

Дијабетес – Провођење пуно времена за рачунаром када држите дијету или немате времена или склоности ка вежбању може да доведе до ове опаке болести. Зато, паузирајте и храните се редовно.

Глауком – Студије су показале да је 50 процената корисника који претерују у употреби рачунара искусила неку врсту деформације ока, виде мутно или двоструко и тако даље. То међутим доводи до повећања ризика од појаве глаукома. То је врста болести ока која изазива оштећење очног живца и може да доведе до слепила ако се не лечи.

Гојазност – Дуго седење за рачунаром без прављења пауза и вежби истезања – што је веома важно – може да доведе до гојазности. То је нарочито истакнуто код деце која превише времена проводе за рачунаром уместо у активностима које су им потребне за здрав развој.

Болови у врату – Бол можда нећете ни приметити док радите, али неуобичајена позиција главе док гледате у монитор ће вам изазвати многобројне проблеме чим седнете да се одморите.

Болови у леђима – Седење по цео дан, понекад у лошој позицији, изазива бол у леђима који уме да буде веома упоран и неиздржив, а временом може да постане и хроничан.

Српска посла

Оно што се зна

Након устанка 1804. године ређају се српске победе у 1805. и 1806. години, а 1807. ослобођен је и Београд. Затишје настаје 1808. године после пораза Руса у ратовима са Наполеоном, када Срби више нису могли да очекују ангажовање Русије. Међутим 1809. долази до нових заоштравања односа између Турске и Русије, те године су уследиле нове битке и ново кретање српске војске. Након што је Русија послала Србији помоћ у оружију и муницији (1000 пушака и 30.000 метака) уследиле су борбе за ослобођење Ниша. Устаници 27. априла 1809. код села Каменица, Горњег и Доњег Матејевца, изграђују шест шанчева. Први и највећи је био на Чегру са војводом Стеваном Синђелићем, други у Горњем Матејевцу (код данас обновљене Латинске цркве) са Петром Добрњцем, трећи северозападно од Каменице са војводом Илијом Барјактаровићем, четврти у Каменици са главним командантом Милојем Петровићем, пети шанац је био изнад Каменице са војводом Пауљом Матејићем и шести у Доњем Матејевцу.

Бој је почео у јутарњим часовима 19. маја 1809. (31. маја по новом календару). Турци су јуришали четири пута, али су их Синђелићеви јунаци одбили. Напослетку, преко оних који су изгинули и испунили ровове око шанца, Турци су на јуриш ушли у шанац. Сада је тек настао прави окршај. Борба пушкама, претворила се борбом кундацима, ножевима, хватање за гушу и за косу.

Зашто је дошло до јуначког дела

Турцима су стално долазиле нове снаге, а Синђелић је остао сам. Кад је Стеван Синђелић видео да не може Турке истерати из шанца, да је много Срба изгинуло, а да не би пао жив Турцима у руке, опалио је из своје кубуре у пуну бурад барута и тако је завршио бој. На Чегру је лежало око 16.000 Турака и 4.000 Срба.

Овом јуначком и херојском делу Стевана Синђелића у многоме је допринео раздор међу српским старешинама Првог српског устанка који су те 1809. године достигли врхунац, а њихова узајамна нетрпељивост довела до тешких последица.

У време кад је спреман општи напад на Ниш за заповедника војске одређене да уђе у Ниш уместо војводе Петара Добрњца дотадашњег заповедника и прослављеног браниоца Делиграда постављен је Милоје Петровић, трговачки и војнички ортак Младена Миловановића.

Озбиљни људи тврде да је Миловановић то урадио не из војне потребе него због тога што се надао да ће Ниш бити ослобођен и није хтео је да богати плен падне у руке Добрњцу већ њему и Петровићу. Међутим, између Добрњца и Милоја Петровића је дошло до отвореног сукоба јер Добрњац, Петровића није хтео да призна за командујућег, а још мање да му се покорава. Тај раздор се одразио и на војску те се лако пронео глас да Петровић намерно није хтео притећи у помоћ ресавском јунака Синђелића у боју на Чегру.

Након тога Добрњац је разљућен напустио Делиград, а способни и енергични турски заповедник Куршид- паша је искористио ситуацију и снажно јурнуо у напад. Петровић је изгубивши главу узмицао на свим странама, тако да када му је Карађорђе стигао у помоћ, затекао је потпуно растројен фронт у повлачењу.

Ој војводо Синђелићу

Народна песма

Ој војводо Синђелићу

Српски сине од ресаве славне

Ти си знао србина заклети

Ако треба за слободу мрети

Ој војводо ти си пао

Али душман још од тебе стрепи

Ти си турске посекао главе

Зато тебе срби радо славе

Ој војводо Синђелићу

Српски сине од ресаве славне

Милије је србину умрети

Него робом икада живети / него робом до гроба живети

Male tajne u pisanju saopštenja

Dosadašnja praksa me je nešto naučila, neosporno je da ćete mnogo toga i sami kroz posao otkriti, ali ono šta od samog početka rada na pisanju saopštenja treba da znate je sledeće:

• Kad god je moguće u naslov ili podnaslov navedite ime organizacije o kojoj pišete i prvi pasus započnite sa nazivom organizacije. 
• Pratite i prikupljajte druga Saopštenja kako biste bili u toku sa strukturom, formom, jezikom i drugim elementima koji su aktuelni.
• Pozovite telefonom ključne urednike ili predstavnike medija kako biste im dodatno skrenuli pažnju na Saopštenje koje ste prethodno poslali, ali možete ih nazvati i najavite im Saopštenje i u tom razgovoru ih zainteresujete za sadržaj Saopštenja.
• Nikad ne pišite naslov pre teksta saopštenja, prvo tekst, a iz njega izvedite logičan i prirodan naslov koji će se jasnije iskristalisati kada definišete šta želite da kažete Saopštenjem.
• Kad god ste u prilici napravite više verzija istog Saopštenja prilagođenog medijima.
• Izbegavajte žargone, stručne termine i strane reči. Ako je nužno da koristite neki usko-stručni termin obavezno ga pojasnite.
• Učinite uredncima posao jednostavnijim, veće su šanse da će vam dati prostor u svom mediju, urednici su zatrpani poslom i gotovo u svakoj redakciji s manjkom ljudi. 
• Izbegavajte glorifikaciju svoje organizacije, programa i projekata. Naglašavanja interpukcijskim znakovima izbegavajte, a tri tačke su u potpunosti zabranjene!. Superlativi (NAJ) nisu dozvoljeni!

Efikasno saopštenje za javnost

Iz višegodišnjeg iskustva rada u nevladinom organizacijama i organima uprave u pogledu saradnje s medijima došao sam do poražavajućih saznanja. Više od polovine ljudi iz ovih organizacija, zaduženih za saradnju s medijima nema osnovnog literarnog iskustva, dok jedan, mali ali značajan deo je i delimično pismen, odnosno nepismen, dok je ogroman broj ovih ljudi novinrski apsolutno nepismen, odnosno nemaju osnovnog znanja u komunikaciji sa medijima.

Da li će mediji biti od koristi ili će ignorisati ili neretko od saopštena napraviti negativan publicitet zavisi gotovo isključivo od sadržaja i kvaliteta Saopštenja za javnost koje nosi poruku. Da do ovog ne bi dolazilo u nekoliko nastavaka ću pokušati da vam prenesem svoja iskustva i znanja u osnovnoj komunikaciji sa medijima, putem pisanih saopštenja.

Saopštenje za javnost (engl. Press release) je jedno od najpopularnijih alata odnosa s javnošću. To je alat koji našu poruku prenosi klijentima i potrošačima, investitorima, jednom rečiju ka najširoj publici, a koji prenose mediji. Da bi naša poruka došla do naše ciljne grupe šaljemo je medijima. Koji će to mediji biti zavisi isključivo od cilja zbog kojeg neku poruku šaljemo.

Postoji nekoliko vrsta saopštenja za mene su najbitnije ove četiri:

Pripremna: obavještavaju o događajima, projektima ili programima koji treba da se dogode ili sprovedu.

Aktuelna: daju podatke o događajima koji se odigravaju u vreme izdavanja saopštenja. Ova saopštenja treba odmah da budu objavljena.

Lokalna: odnose se na određene geografske oblasti i u vezi su sa »vestima iz mog kraja«.

Ekskluzivna: dostavljena jednoj agenciji, novini ili jednoj radiskoj ili TV stanici s pravom da ga objavi isključivo ta agencija, novina, radijska, odnosno TV stanica.

Kada pišete saopštenje, ono treba da da odgovor na pet pitanja: Ko? Kada? Šta? Gde? Zašto?

Prvi pasus saopštenja mora da sadrži sve bitne informacije, da definiše poruku koju pokušavate preneti zajedno sa najvažnijim delom priče i uključite ovo u prvi paragraf, praveći efekat rezimea saopštenja.

Kako biste zainteresovali čitaoce u prvom ili drugom pasusu obavezno koristite citate. Ali budite sigurni u to koga citirate.

Kada pišete saopštenje pođite od toga da to pišete za druge, a ne za sebe, i da nisu upoznati sa tematikom i tručnim izrazima koliko i Vi, zato koristite jednostavan jezik i izbjegavati sleng i skraćenice.

Kod kucanja koristite dupli prored i široke redove.

Na kraju saoštenja obavezno otkucajte reč «KRAJ», njom označavate kraj saopštenja i početak nove informacije

Na karaju može dodatne biografske informacije ili druge značajne informacije o vašoj organizaciji

Na kraju uvek napišite datum i mesto saopštenja, ime kontakt osobe i podatke o kontaktu u slučaju da novinaru koji je zadužen za tu priču trebaju dodatne informacije.

Naslov treba biti dobro odabran, on treba da zainteresuje čitaoca da pročita saopštenje.

Saopštenja za medije treba poslati 7-10 dana pre događaja prvi put i obavezno još jednom 2 dana pre samog događaja. Saopštenje je najbolje slati poštom ili faksom. Obavezno proveriti prijem poruke. Obratiti pažnju da se saopštenje uputi pravoj (potencijalno zainteresovanoj osobi).

Radio "Moravski plićak" - vaš radio

Još kao mali želja mi je bila da osnujem svoj radio i pričam do besvesti, te sam tako sa školskim drugom na kasetašu snimao program (našu priču, ubacujući muzičke numere) i to kasnije puštao drugovima.

Iako sam  odrastao i često počeo da nastupam na televiziji i radiju, želja mi se nije smanjila, a zbog posla kojim se bavima u koraku sam sa razvojem tehnologije, čime su mi se mogućnosti proširile.

Nisam napravio svoj radio, ali to ne znači da vi ne možete i nadam se da će vam ovaj moj tekst pomoći da u tome i uspete.

Najjednostavniji način da napravite svoj radio i da vas čuje veliki broj ljudi je da napravite podcast. Podcasting je postao jedna od najpopularnijih Internet tehnologija, analogija onog što smo moj školski drug i ja radili kao deca. A u objašnjenju toga šta je podcast pomoći će mi Wikipedia.

Podcast je digitalna datoteka koja sadrži audio ili audio-video zapis koji se distribuira putem Interneta koristeći RSS tehnologiju, a namenjen je gledanju (ili slušanju) na računaru, digitalnom prenosnom plejeru poput iPoda ili televizije koristeći uređaje poput Apple TV.

Izvorni naziv podcast je složenica reči POD (Personal On Demand) i engleske reči broadcast (emitovanje). Iako su na početku potkasti bili isključivo audio datoteke, najčešće u mp3 formatu, danas se za potkast uglavnom smatraju video-sadržaji. Video-podkast se još naziva i vodkast (енгл. vodcast), a osobe koje se bave podkastingom se nazivaju podkasteri. RSS agregatori specijalizovani za skidanje podkasta zovu se podkečeri.

Započnite rad, napravite svoj audio sadržaj. Sadržaj može da bude bilo šta, uključujući audio knjige, muziku, radio emisije, intervjue, čak i govore. Ne postoji formula za pravljenje audio sadržaja, to je stvar vaše kreativnosti, lepota podcatinga je u tome što vaša emisija može da bude šta god vi želite. Takođe nije važno ni koji ćete program ili aplikaciju koristiti za snimanje zvuka, opet stvar vaše kreativnosti, sklonosti, želja i umeća. 

Završeni audio fajl snimite u MP3 formatu, možete i u formatu aplikacije u kojoj ste radili., ali ga morate konvertovati u MP3, jer sadržaj morate objavite u MP3 formatu. MP3 je standardni format za podcast. Ako koristite drugi format može se desiti da neki korisnici neće moći da upotrebe vaš podcast.

Zbog brzine prenosa trudite se vam veličina fajla ne bude velika, ali i da ne utiče na kvalitet snimljenog materijala. Savetujem vam sledeći kvalitet u odnosu na svrhu fajla :

48-56k mono – govori, audio knjige, radio emisije

64k + stereo – muzika, kombinacija muzike i govora 

128k stereo – muzika visokog kvaliteta

Prebacite vaš MP3 fajl na web server i testirajte ga uz pomoć nekog MP3 plejera. Fajlovi mogu da se nalaze bilo gde na vašem sajtu, ali je najbolje da ih sve stavite u jedan direktorijum kako biste mogli lako da ih nađete i upravljate njima.

Pošto ste proverili da fajl funkcioniše napravite RSS fajl koji opisuje podcast, zajedno sa informacijama za svaki fajl. RSS fajl je običan tekstualni fajl koji se povezuje sa vašim MP3 fajlom.

Za pravljenje RSS feeda možete da koristite bilo koji tekstualni editor. RSS feed treba da sadrži naslov, link i opis. Svaka od ovih stavki pruža meta- informacije o URL-u na Webu. Snimite RSS fajl sa ekstenzijom .rss ili .xml. Obično je potreban jedan feed koji sadrži sve najnovije podcastove, u redosledu od najnovijeg do najstarijeg.

Kada napišete RSS fajl prebacite ga na web server, uz pomoć online RSS validatora proverite njegovu ispravnost. Ako je feed ispravan, spreman je za objavljivanje.

Kad objavite RSS fajl, proverite kako funkcioniše oniline, a zatim svoj sajt dodajte u Podcast Directory.

Savremena komunikacija

Odavno su elektronska pisma i poruke zamenila ona koja smo pisali rukom i dok se u pisanju pisama vodilo računa o pravopisu, rukopisa, stilu i izražavanju, u eletronskom obraćanju drugim osobama ne vodimo računa u istoj meri kao pre.

U komunikaciji koja se danas odvija elektronski, zbog brzine kojom se piše i šalje ljudi ne obraćaju pažnju na sve ono na šta se pažnja obraćala prilikom pisanja pisama rukom. Prilikom pisanja i slanja elektronske poruke najčešće se nema u vidu stil pisanja koji utiče na način na koji se poruke doživljava.

Kao čitaoci pisama svi mi tražimo skrivenu poruku, ono šta je pisac hteo da kaže i "između redova", u rukom pisanim prukama to se mnogo lakše otkrije, ali u elektronskim porukama to se teško primećuje.

Da bi vas lakše razumeli i shvatili šta je pisac hteo da kaže obratite pažnji na tri stvari:

1. Greške-  greške u pisanju, bilo da su gramatičke ili štamparske, ostavljaju utisak da vas nije briga. Greške mogu biti znak apatije, nepoštovanja ili nezainteresovanosti za čitaoca.

2. Obraćanje u prvom ili trećem licu. Iz ovakvog pisanja ljudi mogu izvući dva zaključka, ako koristite treće lice: da niste na istom nivou i da ste verovatno umišljeni. Pisanje u trećem licu znatno je više neprijateljsko nego pisanje u manje formalnom prvom licu. Treće lice se smatra tipičnim za poruke šefu o radu tima ili u komunikaciji gde ni pošiljalac ni čitalac nisu u različitim pozicijama moći u odnosu jedan prema drugom. 

3. Uzvičnik- u porukama govori mnogo više od samo značenja. On govori čitaocu da ga vidite kolegijalno, čak drugarski. Njegov neformalni i emocionalni naglasak sugeriše prijeteljski odnos a ne samo poslovni. Međutim obratite pažnju jer na šefove uzvičnik može da deluje suviše napadno i neprofesionalno. U tom slučaju držite se jednostavnih znakova interpunkcije.

Pravilno sedenje za računarom

Dvanaest i više sati dnevno provedem sedeći pred računarom i to više godina, u početku mi nije bilo bitno kako sedim i da li je takav položaj pravilan, prirodan ili kako ću se osećati posle toga. A činjenica je da loše držanje pred računarom može uticati na celokupno zdravlje. Nepravilno i neprirodno držanje tela može prouzrokovati mnogobrojne probleme bolove u vratu, ramenima, leđima, glavobolju, a može negativno uticati i na funkcionosanje neurološkog, disajnog, krvnog i sistema za varenje.

Zato vam dajem ovih devet korisnih saveta za pravilno sedenje pred računarom:

1. Poduprite leđa

2. Ugodan položaj nogu

3. Sve na dohvat ruke

4. Opuštena ramena i ruke

5. Položaj šake i prstiju

6. Smanjite naginjanje i okretanje vrata

7. Smanjite naprezanje očiju

8. Uzmite kratak predah

9. Povremeno pogledajte u plafon kako biste opustili mišiće

Takođe pre kupovine monitora i stolice, razmislite kakve i koje ćete kupiti, jer u monitor ćete gledati, a na stolici sedeti celi dan. Kvalitetna stolica će svakako spečiti mnoge potencijalne bolesti vrata, ruku i nogu, dok će vas kvalitetan monitor sačuvati problema sa vidom i preranog nošenja naočara. Isto tako obratite pažnju na položaj klima uređaja u prostoriji, jer sedenje na „pogrešnom“ mestu vrlo brzo će stvoriti probleme sa glavoboljom i vratom.

Ukoliko nakon višečasovnog rada na računaru ipak osetite bolove u bilo kom delu tela, savetujem da odmah prestanete sa radom, prošetate po svežem vazduhu, odmorite se barem 15 minuta, ponovo proverite položaj stolice i tek nakon toga nastavite sa radom.

Kako je sve počelo!

Nakon tri godine registracije i uspešno registrovanog 37.559 .rs domena i početka registracije ćiriličnog .рс domena, ovaj tekst će vas podsetiti kako je počelo povezivanje Srbije (tada Jugoslavije) u globalne elektronske mreže počelo je krajem osamdesetih godina 20. veka. Tada je u Evropi funkcionisala Evropska akademska istraživačka mreža (EARN).

Godine 1988. Prirodno-matematički fakultet u Beogradu, predložio je da se naši univerziteti priključe EARN-u. Univerzitet u Beogradu postao je čvorište EARN-a 1989. godine, kada je proradila prva međunarodna veza akademske mreže na relaciji Beograd-Linc.

Pošto je jednostavnost TCP/IP familije protokola uzrokovala nagli razvoj ARPANET-a (koji je kasnije izrastao u Internet), ubrzo se osetila potreba za uspostavljanjem "mosta" za razmenu elektronske pošte i podataka između jugoslovenske akademske mreže (zasnovane na VAX serverima povezanim u DECNET mrežu i X.400 test platformi) i ARPANET-a. Radi ostvarivanja ovog povezivanja Jugoslavija je dobila svoj Internet top-level domen (TLD) - .yu.

Projekat razvoja akademske mreže za SFRJ funkcionisao je u sklopu projekta za razvoj sistema naučno-tehnoloških informacija (SNTIJ), a pored Univerziteta u Mariboru, projekat je vodio i institut Jožef Štefan iz Ljubljane, pa su ove institucije preuzele na sebe organizovanje prvog registra .yu domena, između 1990. i 1991. godine.

Kada su UN uvele sankcije SR Jugoslaviji, 1992. godine, mrežni saobraćaj sa inostranstvom bio je obustavljen, a naša zemlja formalno isključena iz međunarodne akademske razmene. Raspadom zemlje prestao je da postoji projekat SNTIJ, ali je registar .yu domena ostao u Sloveniji.

Nakon što je Slovenija dobila svoj nacionalni TLD (.si), članovi komisije za SNTIJ iz Srbije poslali su pismo kolegama u Ljubljani, sa molbom da im .yu registar prenesu u nadležnost.

Pošto na pisma mesecima niko nije odgovarao, gospođa Mirjana Tasić sa PMF-a u Beogradu, obratila se za pomoć međunarodnim i evropskim institucijama koje se bave upravljanjem baznim Internet servisima. Pisma su upućena na adrese Džona Postela (IANA, Internet Assigned Numbers Authority) i kolega iz organizacije RIPE (Résaux IP Européens). Prepiska je trajala sve do proleća 1994, kada je Džon Postel konačno presudio u korist SR Jugoslavije. Od tada je upravljanje .yu TLD registrom povereno gospođi Mirjani Tasić i grupi entuzijasta sa Beogradskog univerziteta (prof. dr Božidar Radenković sa FON-a, prof. dr Đorđe Paunović sa ETF, Berislav Todorović i mr Nenad Krajnović sa ETF i drugi), koji funkcionišu pod nazivom YU NIC - Yugoslav Network Information Center.

Uspostavljanje prvih primarnih DNS servera za .yu TLD nije bilo jednostavno, jer je Jugoslavija bila pod sankcijama i inostranim firmama bilo je zabranjeno da uspostavljaju bilo kakve veze sa jugoslovenskim firmama i akademskim institucijama. Na molbu YU NIC-a i ljubaznošću osoblja iz Internet provajdera MCS.com, domen .yu 'ugošćen' je van zemlje, uz uslov da MCS ne bude zadužen za održavanje baze jugoslovenskih domena.

Kako bi ovo ograničenje bilo prevaziđeno odlučeno je da se naprave second-level domeni .co.yu i .ac.yu, te da se oni usmere ka drugim Internet serverima, čiji bi administratori bili raspoloženi za održavanje baze .co.yu i .ac.yu domena.

Situacija je na ovaj način funkcionisala sve do 1995. godine, kada su ponovo uspostavljene telekomunikacione veze sa inostranstvom. Primarni DNS server za .yu TLD tada je premešten na servere EUnet-a u Holandiji, a ubrzo potom na servere ETF-a i FON-a u Beogradu, gde se i danas nalazi.

Zvanične institucije države tokom devedesetih nisu pokazivale naročiti interes da podrže nastojanja entuzijasta iz YU NIC-a. Minimalna finansijska podrška neophodna za funkcionisanje ove grupe presušila je 1995. godine, pa je YU NIC morao da se prilagodi 'privremenoj situaciji koja je postala trajno stanje stvari'.

Prva posledica ovog prilagođavanja bila je ograničavanje mogućnosti za registraciju .yu domena samo na pravna lica (firme, preduzetnike, udruženja građana, političke partije itd). Pored toga, uvedeno je ograničenje da jedno pravno lice može posedovati samo jedan domen. Ova ograničenja donekle su ublažena odlukom YU NIC-a da ne naplaćuje uslugu registracije domena.

Ubrzani razvoj Interneta u našoj zemlji u tom periodu doveo je postojeći način funkcionisanja YU NIC-a do tačke pucanja. Broj zahteva za registraciju domena, i pored svih ograničenja, popeo se na preko 200 dnevno, a vreme čekanja na aktivaciju domena produžilo se na prosečno 20 dana.

Od 2000. godine pokrenuto je više procesa koji su imali za cilj reformiranje načina rada YU NIC-a. Sredinom 2001. godine formirana je radna grupa u okviru Saveznog zavoda za informatiku, koja je napravila prvi nacrt novog Pravilnika o registraciji .yu domena i Statuta YU NIC-a. Krajem 2002. godine radna grupa u okviru republičke Agencije za informatiku i Internet napravila drugi nacrt Pravilnika o registraciji .yu domena i nacrt Ugovora o registraciji domena.

Na inicijativu gospođe Mirjane Tasić, početkom 2005. godine formirana je ad hoc radna grupa sa ciljem da izradi osnivačke dokumente organizacije koja bi trebalo da preuzme upravljanje registrom .yu domena. Grupu su činili, pored trenutnih administratora .yu registra, predstavnici domaćih Internet provajdera, Telekoma, Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, nevladinih organizacija itd. Ova grupa izradila je nacrt statuta Registra nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS). Javna rasprava nacrta statuta RNIDS trajala je od 20. marta do 3. aprila 2006. (http://www.elitesecurity.org/forum/230).

Radna grupa jе krajеm maja 2006. usaglasila konačni tеkst prеdloga statuta RNIDS, a osnivačka skupština novе organizacijе održana jе 8. jula 2006., dok je prva registracija počela 10. marta 2008. godine.

Odlukom ICANN-a od 8. novembra 2010. godine .срб je prihvaćen kao ćirilični domen Srbije. Trenutno se na forumima Sveta Kompjutera (http://www.sk.rs/forum/showthread.php?t=64753) i Mikro-PC World (http://www.mikro.rs/veze/2864) je povedena rasprava  o pravilima i procesu za registraciju ćiriličkog domena .

--------------

Sadržaj i podaci preuzeti sa sajta RNIDS (http://www.rnids.rs/)

Preživela rak dojke kritikuje, učesnice “Topfreedom” marša

Kolumnistkinja Chicago Sun-Timesa Meri Mičel, preživela rak dojke, u jednoj njenoj kolumni na krv i nož iskazuje stavove i mišljenje o ženama koje pokazuje svoje grudi.
“Ako ćete se pridružiti toples protestu i ako fotografišu vašu pozadinu, bolje je da ona ne izgleda kao da ste radili nešto više od sedenja na zadnjicom cele zime?”, napisala je u svojoj kolumni Meri Mičel!

“Fotografija mlade žene sa rečima: "Sexuality is what you make it!" ("Seksualnost je ono što činite!") napisanom na njenim masnim leđima je bilo dovoljno da me ubedi da Amerika nije spremna za toples.”, napisala je u nastavku!
Flagrantne uvrede na tela ovih žena je posebno zabrinjavajuće, pogotovo nakon što je izjavila da ona nikada ne bi kritikovala nečija tela, krajnje licemerje.
Mičel zatim nastavlja da podrugljivim tonom govori i o drugim stvarima kao što su "Rodna ravnopravnost uvek zvuči sjajno, ali ponekad ono što je dobro za gusku nije uvek dobro i za gusana" i "verovatno ne znaju sve žene koje žive na planeti šta je Spanx."
Ali njen najčešći korišćeni i seksistički komentar je: "ako muškarci ne pogledaju, nisu muškarci."
I sve to piše osoba koja je preživele raka dojke. Očigledni je da je sve je u redu kada piše u svojoj kolumnama o grudima, g-đa Mičel, ali Bog zabranjuje da ih iko zaista i vidi. Ali ako ih muškarac vidi, onda je u redu i da pilji, jer na kraju krajeva on je muškarac.
Recite to jadnom senatoru Majk Bennett R-Bradentonu, koji je uhvaćen u Senatu Floride kako gleda fotografije žena u toplesu i nakon toga postao tema medijskih podsmeha. Istih onih medija kojima nikad dovoljno fotografija golih PETA demonstranata.
Spenser Tunick snima, gole Holivudske starlete, bradavice koje se vide kroz prozirne haljine, sada je šokirana, potpuno povređena, a da li iko zaista vidi ono što oni šire. Ali, kao što gospođa Mičel tako spretno ukazuje, na kraju krajeva, on je samo muškarac i grudi žene su tu samo za piljenje.
To je ona vrsta Filistejskog stava koja motiviše žene Topfreedom pokreta, da se bore protiv nazadnog mišljenja i pretvaranja tela žena u objekte, ne samo Amerike već i celog sveta.
Marija Mičel greši kada tako olako prihvata muški seksizam. Od svih ljudi on najbolje treba da zna da ona tako otvoreno o svojoj borbi protiv raka dojke može da piše samo zahvaljujući činjenice da su žene imale da prevaziđu ogromne kulturne tabue. Niko nikada ranije nije govorio o raku dojke sve dok prva dama amerike, Beti Ford nije imala masektomiju i povela nacionalni dijalog, koji se dans manifestuju roze trake na svemu i svačemu, od automobila do sportista.

Ove hrabre žene u Mejnu marširaju protiv muškog vlasništva njihovih tela i to ljudi poput Meri Mičel, koji jednostavno ne vide šumu od drveća treba da znaju.
Umesto da vide problem, ona je deo problema.